koraci 7-8 Kornelije Agripa i Johan Tritemije TEOLO[KA ODBRANA MAGIJE Vele~asnom ocu Johanu Tritemiju, opatu Manastira svetog Jakova u predgra|u Herbipoqa, Hajnrih Kornelije Agripa od Neteshajma upu}uje pozdrav.1 Kada sam nedavno, vele~asni o~e, proveo s tobom nekoliko dana u tvome manastiru kraj Herbipoqa, mnogo smo toga zajedno razmotrili o hemiji, magiji, kabali i ostalim tajnim naukama i ve{tinama koje zasad jo{ le`e u tajnosti. Tada nam se, me|u ostalim pitawima, nametnulo i ono jedno veliko: kako to da magiju – koju su jo{ u pradavno doba svi stari filozofi smatrali najuzvi{enijom naukom, a drevni mudraci i sve{tenici dr`ali uvek u najve}em po{tovawu – sveti oci u kasnijim vremenima, od samog za~etka hri{}anske crkve, proglasi{e za mrsku i sumwivu, teolozi odbaci{e, sveti kanoni prokle{e, a naposletku i svi zakoni zabrani{e? U svojim razmi{qawima do{ao sam do zakqu~ka da uzrok tome ne mo`e biti ni{ta drugo do ~iwenica da su se, usled kakvog kobnog izopa~ewa vremenâ i qudi, u magiju u{uwali brojni pseudofilozofi i samozvani magovi, koji su kroz svakojake zablude i zastrawewa u la`ne religije nabacali na jednu hrpu mno{tvo gnusnih praznoverica i pogubnih rituala, te mnoga u`asna svetogr|a i opa~ine na ra~un pravoverne religije, 1 Agripa, koji }e u potowim decenijama postati jedan od najve}ih renesansnih okultista, u to vreme tek dvadesettrogodi{wak, {aqe u zimu 1509/1510. godine ovo nedatirano pismo svome u~itequ Tritemiju zajedno s tek napisanom prvom verzijom Okultne filozofije sa `eqom da je ovaj pregleda. Herbipoq je dana{wi Vircburg u Bavarskoj. 98 821.124'02-3 meridijani i paralele a sve u ciqu reme}ewa prirodnog reda, qudima na propast i Bogu na uvredu. Ti su qudi pustili u opticaj veoma velik broj kwiga zabrawenih za ~itawe, kakve vidimo da danas kru`e posvud unaokolo, kojima su na silu i prevaru kao naslov prika~ili ~asno ime magije. Time su, sve u nadi da }e wihovim ogavnim tricama sveto ime magije obezbediti verodostojnost, doveli do toga da je ova najve}e hvale vredna re~ danas postala najomra`enija svakome vaqanom i ~estitom ~oveku, te da se smrtnim grehom smatra ako se ko usudi priznati da se bavi magijom, bilo u teoriji ili praksi, osim ako nije re~ o kakvoj bezumnoj babetini sa sela koja bi htela da se veruje kako je vi~na ~arawu, obdarena bo`anskim mo}ima i kadra, kako re~e Apulej, sru{iti nebesa, " zemqu uzneti visoko, vodu na vrelu skameniti, planine rastopiti, mrtve prizvati, bogove svrgnuti, zvezde ugasiti i sam Tartar osvetliti".2 Ili, kao {to peva Vergilije, ONA TVRDI DA BASMOM DU[AMA DONOSI MIRA KOJIMA HO]E, A DRUGIMA TE[KE UKLAWA BRIGE, RE;NI DA USTAVQA TOK I ZVEZDE UNATRAG TERA, NO]NE DA PRIZIVA SENI, PA ]E[ POD NOGAMA WENIM VIDETI ZEMQA DA TUTWI I S PLANINE VAQA SE DRVQE.3 Tu spadaju i ona tesalska ~arobnica o kojoj pripoveda Lukan i Homerova svemo}na Kirka.4 Ve}ina takvih primera, priznajem, do te mere je plod zablude, isprazne revnosti i {tetnog truda da uzima sebi za pravo da se zaogrne pla{tom magije premda ne zaslu`uje da bude ozna~ena imenom te svete umetnosti. Po{to, dakle, stvari tako stoje, ja sam se prili~no ~udio, pa i srdio, {to se dosad ne na|e jo{ niko ko bi tako uzvi{enu i svetu nauku oslobodio optu`be za bezbo`nost, ili ko bi nam je preneo u ~istom i neiskvarenom vidu, budu}i da sam kod skorijih autora – kakvi su Roxer Bekon, Robert Englez, Pjetro d' Abano, Albert Veliki, Arnald de Vilanova, Anzelmi iz Parme, Pikatriks [panac, ^eko d' Askoli Firentinac i mnogi drugi mawe znanog imena – opazio jednu istu stvar: svi tvrde da verno prenose 2 Apulej, Zlatni magarac, I, 4. Sokrat Apuleju opisuje ve{ticu po imenu Meroe. 3 Eneida, IV, 487-91. Re~ je o masilijskoj sve{tenici, koja je `ivela u hramu Hesperida. 4 Lukan, Farsalija, VI, 506. Re~ je o Erihto, za koju se verovalo da je najmo}nija ve{tica u Tesaliji. Epizoda o ~arobnici Kirki, koja je Odisejeve pratioce pretvorila u sviwe a samog Odiseja zavela, opisana je u Odiseji, X, 133 i daqe. Upadqiv je prezir s kojim Agripa navodi primere anti~ke poetizacije magije. 99 koraci 7-8 magijsku tradiciju, a ovamo se bave kojekakvim besmislica-ma bez imalo utemeqewa u razumu i praznovericama nedostojnim ~estitih qudi.5 Uznemiren zbog svega toga, podstaknut kako divqewem prema magiji tako i srxbom, po`eleh da i ja progovorim jezikom filozofije, budu}i da jo{ od rane mladosti pomno i neustra{ivo istra`ujem magijsku praksu punu misterija i wena ~udesna dejstva. Smatram, naime, da ne}u u~initi delo li{eno zasluga ako tu drevnu nauku svih mudraca iskupim i pro~istim od bezbo`nih zabluda, ako je ponovnim uspostavqawem wenih istinskih na~ela vratim u izvorno stawe i za{titim od {tete koju joj nanose klevetnici. Tu sam odluku, dodu{e, davno u sebi doneo, ali se dosad jo{ nijednom ne usudih da iza|em na bojno poqe. Me|utim, nakon razgovora koji sam na ovu temu vodio s tobom u Herbipoqu, tvoje izvanredno iskustvo i znawe, kao i tvoja vatrena podr{ka, uli{e mi potrebnu hrabrost i sr~anost. Stoga sam – osloniv{i se na odabrana mi{qewa filozofâ osvedo~ene vere, ogradiv{i se u svome uvodu od onih zlonamernih (koji su, la`u}i i grade}i se stru~nima, pou~avali da znawe o magijskim tradicijama treba sticati iz mra~nih i bezbo`nih kwiga kao nekakvih tobo`wih svetili{ta i vrelâ ~udesa), raspr{iv{i, dakle, svu tu tminu – nedavno napisao tri sa`ete kwige o magiji kojima sam nadenuo ne odvi{e nasrtqiv naslov O OKULTNOJ FILOZOFIJI. Sada ih {aqem tebi, ~ije je iskustvo u tim stvarima neizmerno, da ih pregleda{, oceni{ i prepravi{, da me ukori{ ako gre{kom napisah i{ta {to bi se kosilo s prirodnim redom ili moglo biti na uvredu vere i nebesnikâ, a kad iz teksta ukloni{ i pro~isti{ sablazan bezbo`nosti, da proveri{ u koO Agripinoj kritici sredwovekovnih okultista vidi propratni tekst. Robert Englez (Robertus Anglicus, XIII v.), astronom, predavao na univerzitetu u Monpeqeu. Pjetro d' Abano (Petrus Aponensis, 1250-1316), filozof, astrolog i profesor medicine u Padovi; zbog optu`bi za jeres i bavqewe magijom zavr{io pred Inkvizicijom i skon~ao u tamnici. Arnald de Vilanova (Arnaldus de Villa Nova, 1235-1313), {panski alhemi~ar i astrolog, plodan prevodilac arapskih dela o magiji i medicini. \or|o Anzelmi (Giorgio Anselmi di Parma 1386-cca.1440), astronom i astrolog. Pikatriks [panac (Picatrix Hispanus): zabluda Agripe i mnogih drugih renesansnih autora, koji su verovali da je re~ o {panskom filozofu takvog imena, a zapravo se radi o spisu s tim naslovom, latinskom prevodu veoma uticajnog arapskog magijskog priru~nika Ghâyat al-Hakîm iz XII veka. ^eko d' Askoli (Cecco d‘ Ascoli, 1257-1327), ~uveni italijanski enciklopedista, astrolog i pesnik; profesor astrologije na univerzitetu u Bolowi, o{tar kriti~ar Danteove Bo`anstvene komedije, bio je osu|en za jeres i spaqen na loma~i u Firenci. 5 100 meridijani i paralele joj je meri u wemu zastupqena izvorna tradicija i postara{ se – kako u pogledu ovih kwiga, tako i magije uop{te – da ne ostane skriveno ni{ta {to bi moglo biti na op{tu korist i da se ne dozvoli objava ni~eg {to bi moglo samo da {kodi. Ovo te molim sa `eqom da moje kwige, pro{av{i tvoju proveru, najzad zavrede da se jednoga dana sa uspehom pojave pred publikom, bez straha od suda koji }e o wima doneti budu}a pokolewa. Ostaj mi zdravo i ne zameri na mome smelom naumu! *** Johan Tritemije, opat Manastira svetog Jakova u Herbipoqu, nekada opat {ponhajmski6, upu}uje pozdrav i o~insku qubav svome Hajnrihu Korneliju Agripi od Neteshajma. Sa kolikim sam zadovoqstvom, uva`eni Agripa, primio tvoje delo naslovqeno O OKULTNOJ FILOZOFIJI7, koje si mi preko svog poverenika poslao na pregled, niti bi jezik smrtnog ~oveka mogao iskazati niti pero pisca opisati. Veoma me je zadivila tvoja nesvakida{wa u~enost, budu}i da si u tako mladim godinama uspeo da prodre{ u misterije i tajne skrivene ~ak i mnogim najumnijim glavama te da ih iznese{ na videlo ne samo jasno i verodostojno, ve} i u sebi svojstvenom, otmenom stilu. Stoga ti, pre svega, zahvaqujem na blagonaklonosti koji su prema meni ispoqio, a tu }u ti zahvalnost, koliko god bude u mojoj mo}i, bez sumwe i na delu pokazati. Tvoj spis, koji ni naju~eniji me|u znalcima ne bi mogli dovoqno nahvaliti, ja u potpunosti odobravam. Nadaqe, kako bi revnosno nastavio uspon koji si zapo~eo i kako ne bi dozvolio da tako izuzetna snaga tvoga duha smek{a u dokolici, opomiwem te, molim i prekliwem {to god mogu usrdnije da uvek sebe radom usmerava{ ka boqem, a da one koji su u neznawu prosvetqava{ istinskom mudro{}u, kojom si i sam bo`anskom milo{}u u najve}oj meri prosvetqen. I neka te od tvog nauma ne odvla~i nikakav obzir prema raznoraznim praznoglavcima, za koje je s pravom re~eno: Umorni vo se u zemqu ukopava". Po mi{qewu mudrih, nai" Tritemije je prvo bio opat benediktinskog manastira [ponhajm kraj grada Bad-Krojcnah u Rajnskoj dolini (dana{wa jugozapadna Nema~ka), ali su ga optu`be da se bavi magijom i priziva demone oterale u Vircburg (vidi propratni tekst). 7 Gre{kom, ili mo`da zbog kakve igre re~i, Tritemije Agripin spis naziva O OKULTNIJOJ FILOZOFIJI (De occultiore philosophia). Taj detaq smo u prevodu izostavili. 6 101 koraci 7-8 me, ne mo`e se smatrati uistinu u~enim niko ko se ~vrsto dr`i osnova samo jedne oblasti duha, a tebe je Bog obdario duhom ujedno i {irokim i uzvi{enim. Stoga ne podra`avaj volove nego ptice, i ne smatraj da mora{ gubiti vreme oko sitnica, ve} uvek odlu~no stremi op{tim pojmovima, jer ~ovek se smatra toliko u~enijim koliko je wegov um mawe optere}en nebitnim stvarima. Tvoj um je sasvim kadar da obuhvati celinu i zato ga mora{ razlo`no zaokupqati {to ve}im brojem uzvi{enih tema, a ne bezna~ajnim pojedinostima. Na kraju bih te samo upozorio da se dr`i{ ovog saveta: sa obi~nim qudima pri~aj samo o obi~nim stvarima, a o svemu onome {to je uzvi{eno i tajno pri~aj samo sa poverqivim prijateqima dostojnim takvih tema: volovima daj seno, a {e}er ~uvaj za papagaje! Shvati moje re~i ozbiqno, da te volovi ne bi izgazili svojim papcima, kao {to se ve} mnogima desilo. Ostaj mi u zdravqu, bla`eni prijatequ, i ako je do mene da ti ma u ~emu pomognem, samo reci i bi}e u~iweno bez oklevawa. Pi{i mi ~esto kako bi se na{e prijateqstvo iz dana u dan u~vr{}ivalo i {aqi pone{to od onoga {to napi{e{ – to te najlep{e molim! Jo{ jednom, ostaj mi u zdravqu! Iz na{eg manastira u Peapoqu8, 8. aprila 1510. godine. HAJNRIH KORNELIJE AGRIPA (HEINRICH CORNELIUS AGRIPPA Keln 1486 – Grenobl 1535), nema~ki polihistor i humanista, u ~ijoj zaostav{tini nalazimo i spise o medicini, pravu, tehnologiji proizvodwe oru`ja, teolo{kim i drugim pitawima, ostao je ipak naj~uveniji kao mag i okultista, delom i zahvaquju}i neumornoj satanizaciji kojoj su ga podvrgli tada{wi i kasniji crkveni krugovi {irom Evrope. Etiketa crnog maga koju su mu jo{ za `ivota prilepili bila je potvr|ena posthumnom pojavom la`ne, ~etvrte kwige wegove Okultne filozofije, koja se u celini bavila crnomagijskim zazivawem demona. Stoga ne iznena|uje {to je upravo Agripa, uz istorijsku li~nost Johana Fausta, poslu`io Geteu kao uzor za stvarawe lika |avolom opsednutog doktora. Savremene studije renesanse, me|utim, iznedrile su sasvim druga~iju sliku ovog crnog maga: u woj se nazire jedan vatreni hri{}anin, verni sledbenik Erazma Roterdamskog i Xona Koleta, posve}eni izu~avalac Svetog Pavla, Jeronima i Avgustina, po{tovalac Lutera i drugih onovremenih reformatora – sve to, dodu{e, u jednom prili~no neortodoksnom kqu~u. Stekav{i temeqno humanisti~ko obrazovawe na Kelnskom univerzitetu, Agripa se vrlo rano svrstao u onu struju mislilaca koju }e istorija filozofije ozna~iti kao renesansni neoplatonizam. Do sr`i eklekti~na, *** 102 8 Drugi naziv za Herbipoq, tj. Vircburg. meridijani i paralele izrazito kosmopolitska i nadkonfesionalna, ova {arolika skupina u~ewa uspostavila se u svom vremenu kao jedno od re{ewa ponu|enih posustalom hri{}anstvu, kao jedan od mnogobrojnih reformatorskih pokreta, najfilozofskiji i najmawe agresivan na socijalnom planu. Tu su pod zajedni~ki pla{t hri{}anstva podvedeni platonizam, neoplatonizam i poznoanti~ki hermetizam (onako kako ih je tuma~io Marsilio Fi}ino), sredwovekovna jevrejska magija i kabala u interpretaciji Pika dela Mirandole, Johana Rojhlina i Fran~eska Zorzija i, najzad, sve to uklopqeno u doktrinu koju su razradili Tritemije i Agripa zamisliv{i je kao nekakvo magijsko hri{}anstvo ". " JOHAN TRITEMIJE (JOHANNES TRITHEMIUS, 1462-1516) bio je klasi~ni predstavnik onoga {to jedan savremeni autor naziva fenomenom klerikalnog podzemqa. Slu`e}i kao opat benediktinskog manastira, Tritemije je istovremeno bio duboko posve}en astrologiji i magiji, posebno onom wenom ogranku koji se bavio metodama tajne komunikacije sa duhovima. Osim Agripe, jo{ jedan wegov ~uveni u~enik bio je Paracelzus. Tritemijeva okultna delatnost dovela je do toga da bude javno ukoren, udaqen iz [ponhajmskog manastira i preme{ten u onaj kraj Vircburga, gde u jesen ili zimu 1509. godine sre}emo mladog Agripu u poseti svome u~itequ. U to vreme Agripa je ve} uveliko privodio kraju prvu verziju svoje kasnije nadaleko ~uvene magijske enciklopedije pod nazivom Tri kwige o okultnoj filozofiji (De occulta philosophia libri tres), ambiciozno zami{qene kao summa svih dotada dostupnih znawa iz oblasti ezoterije i okultizma. Ta wegova summa imala je, me|utim, jo{ ambiciozniji ciq, zbog kojeg je mladi okultista nekoliko meseci kasnije tako nagla{eno po`eleo blagoslov i podr{ku mentora. Agripina je misija da magiju obnovi u wenom izvornom, neiskvarenom vidu, u kojem ne samo da nije protivre~ila hri{}anstvu, ve} je bila wegov sastavni deo i znamewe nadzemaqske mo}i istinskih hri{}ana. Da bi to postigao i magiji vratio wen izgubqeni dobar glas, on prvo mora da uo~i i otkloni uzroke wene degeneracije. A glavni uzrok, smatra on, bila je zloupotreba" magije u prethodnim epohama, pri ~emu Agripa posebno " uzima na zub sredwovekovne okultiste, koji po wemu nisu u~inili ni{ta da tu degeneraciju spre~e. U osnovi, dakle, vidimo jo{ jednog tragaoca za izgubqenom, jedinstvenom Tradicijom, koji je ube|en da je ovu zaista i na{ao, u ~emu ga mentor zdu{no podr`ava, kako to pokazuje wegov kratak ali srda~an odgovor. Daqe sudbine Okultne filozofije i wenog autora dovoqno su poznate. Premda ga je napisao u ranoj mladosti, Agripa je svoj spis ceo `ivot vukao u prtqagu kud god se selio – a selio se ~esto i `urno – i objavio ga tek dve godine pred smrt, nakon {to ga se bar jednom javno odrekao. Do tog trenutka, Evropom su ve} uveliko kru`ili prepisi wegove kwige, donose}i mu dobar, ali jo{ i vi{e zao glas – ta~no onako kako se on u pismu izrazio o kwigama drugih okultista. Sam Agripa, koji se od po~etka nije dr`ao mudrog Tritemijevog saveta, progowen sa svih strana, skon~ao je u jednoj gostionici kraj Grenobla i sahrawen u domu svojih najqu}ih neprijateqa – u jednoj benediktinskoj opatiji, u kojoj i danas le`i. Prevod s latinskog i bele{ka Noel Putnik 103