REHABILITACIJA(Savic) Pojam je prvo koriscen u politickom smislu(razalovani pa rehabilitovani-vraceni u prvobitno stanje). Med.rehab.-dugotrajan I kompleksan process u toku kog se svim tehnikama I metodama trudimo da pacijenta vratimo u prvobitno stanje koristeci do max.njegove predjasnje sposobnosti. Habilitacija-kad prvobitno obucavamo dete nekim aktivnostima,pokretima koji pre nisu postojali.Taj poremecaj je posledica naslednog ili stecenog. Pacijenti-osobe sa invaliditetom(SZO ih zove osobe sa posebnim potrebama) Ostecenje-gubitak,smanjenje funkcije… Invalidnost-ako se ne spreci ostecenje Hendikep-smetnja,ostecenje u socijalnom okruzenju,invalidnost u soc.okruzenju.(termin ne koristimo za bebe,tek kako raste,nema samozbrinjavanja I kad ne moze da radi) Preventiva(knjiga Re-habilitacija) Vrste rehabilitacije: 1.medicinska r. 2.socijalna r.(resocijalizacija) 3.psiholoska r. 4.profesionalna Timski rad je glavno obelezje med,reh.Na celu tima je lekar-fizijatar(nema fizikalne rehab.,postoji samo fizikalna terapija-fizioterapeuti).Drugi saradnik tima je radni terapeut,nosilac specijalne edukacije je defektolog,nege-sestra,socijalni problemsoc.radnik,psiholoski problem-psiholog.U timu su I logoped,ortoticar,proteticar,inzenjer za protetiku.Vazni clanovi tima su roditelji. Med.rehab.se prvo primenjivala u opstim bolnicama na odeljenjime med.reh.Kod nas je 50-ih godina osnovan prvi Zavod,a kasnije I Institut.Te velike ustanove se smanjuju I reh.se sprovodi ambulantno,u dnevnim bolnicama,kod kuce,u banjama(specijalne bolnice). Zadaci I ciljevi rehab.-zadrzatii ono sto je postignuto,spreciti tezi stepen invalidnosti.Osobu osposobiti da bude sto nezavisnija. Koristiti mogucnosti kompenzacije I supstitucije.Kompenzacija(levostrana hemiplegijakompenz.funkcije zdravom rukom),supstitucija(zamena ekstremiteta protezom ili da aparati zamenjuju funkciju misica kod paraplegije). CILJ-da se osobe sa invaliditetom zaposle. INVALIDNOST I MERE PREVENCIJE (Nikolic,knjiga) Oko 10%populacije cine osobe sa invaliditetom,u Vojvodini oko 7%. 1.Oboljenje(disease)-gubitak anatomske ili funkcionalne sposobnosti 2.Ostecenje(impairment)-Odnosi se na funkcionisanje tog dela anatomskog gubitka o kom govori oboljenje 3.Onesposobljenost(disability)-kako u odnosu na 1 I 2 imamo nesposobnost za aktivnosti 4.Gubitak ili umanjenje(handicap)-neizvrsavanje aktivnosti u odnosu na postavljeni zahtev 5.Drustveno ogranicenje-koliko umanjenje izvrsavanja aktivnosti utice na aktivnu participaciju u drustvu. Internacionalna klasifikacija funkcionisanja onesposobljenosti(?)I zdravlja-International classification of Functioning,Disability and Health(ICF) Inernational classification of Impairment,Disability and Handicap(ICIDH) Ogranicenje aktivnosti=nesposobnost,ogranicenje ucesca=hendikep UZROCI INVALIDNOSTI 1.nasledni(kongenit.anom.)ili steceni(traumatizam) 2.endogeni(dijabetes)ili egzogeni(narkomanija) 3.organski,funkcionalni MERE PREVENCIJE Multidisciplinarno drustveno delovanje(primarna,sekundarna i tercijalna prevencija) Primarna-sprecavanje oboljenja I ostecenja:zdravstveno vaspitanje I prosvecivanje,mere opste zdravstvene prevencije,mere opsteg kondicioniranja organizma,pravilna ishrana,fizicka aktivnost…Sve ovo moze zapoceti vec u porodilistima,jaslicama,predskolskim ustanovama… Sekundarna-u uslovima postojanja oboljenja I ostecenja sa ciljem smanjenja onesposobljenosti(rano otkrivanje,dijagnostika,adekvatno I pravovremeno lecenje) Tercijalna-kada postoji invaliditet kao posledica trajnog ostecenja funkcija(rehabilitacija).Obuhvata I sportske aktivnosti osoba sa invaliditetom(socijalna rehab.) KVALITET ZIVOTA podrazumeva:funkcionalne sposobnosti,stepen I kvalitet socijalne interakcije,psiholosko blagostanje I somatske senzacije(?) FIZIKALNA TERAPIJA (prof.Boskovic) To je deo fizikalne medicine koji izucava biolosko delovanje razlicitih oblika fizickih agenasa na organizam,kao I primenu fizickih agenasa u cilju: 1.profilakse-suncanje,kupanje,wellnes(kad smo zdravi) 2.dijagnostike-UZ,rentgenski zraci,MR,termovizija… 3.terapije 4.medicinske rehabilitacije FIZIKALNA MEDICINA-primena razlicitih fiz.agenasa(voda,sunce,pokret…) FIZICKI AGENSI-prirodni(Sunce,voda,vazduh,toplota) -vestacki oblici energije dobijeni pomocu aparata(svetlosna,toplotna,mehanicka,zvucna,elektricna,magnetna…) Delovanje agenasa na organizam-apsorpcijom primenjene energije preko koze koja kao draz izaziva lokalni ili opsti odgovor organizma. Terapijski ucinak:poboljsanje metabolizma,smanjenje zapaljenja,smanjenje bola,opustanje misicnog tonusa,poboljsanje imunoloskih sposobnosti organizma…Organizam je sistem sposobnosti za samoregulaciju,samoorganizaciju,samoregeneraciju,samoadaptaciju,samokompenzaciju,sto se postize u odnosu na okolinu odrzavanjem spoljasnje I unutrasnje ravnoteze izmedju materije I energije. Ciljevi I zadaci(udzbenik?),podela(udzbenik?) Nacini delovanja fizikalne terapije-nadrazajno ili inhibitorno dejstvo drazi preko receptora (mehanoreceptori,termoreceptori…) KINEZITERAPIJA-oblast fiz.terapije koja se bavi primenom terapijskih vezbi radi ocuvanja,uspostavljanja,razvoja I zamene funkcija lokomotornog aparata I sistema koji su sa njim u vezi. NEUROFIZIOLOSKE OSNOVE KINEZITERAPIJE,KINEZIOLOSKI OSNOVI(naslovi) VRSTE MISICNIH KONTRAKCIJA,PODELA MISICA PO FUNKCIJI(naslovi) FIZIOLOSKE OSNOVE KINEZITERAPIJE-KVS,respiratorni sistem,hematopoezni I drugi sistemi. CILJEVI TERAPIJSKIH VEZBI (udzbenik) SAVREMENE METODE KINEZITERAPIJE:metoda neuromisicne facilitacije,metoda biofeedbacka,ucesce pacijenta u sopstvenoj rehabilitaciji…) INDIKACIJE-udzbenik,kontraindikacije-udzbenik Magnetoterapija,svetlosna th.,parafinoth.,sonoth.,mehanoth.,terapija pod pritiskom(drenaza,celulit),… KINEZITERAPIJA(prof.Devecerski) kinein-kretati se,kinesis-pokret To je oblast fizikalne medicine koja se bavi primenom terapijskih vezbi ,radi ocuvanja, uspostavljanja,razvoja I zamene funkcija lokomotornog aparata I sistema koji su u funkcionalnoj vezi sa lokomocijom,fizickim radom I kontrakcijama poprecno-prugastih misica uopste.Da bismo mogli primeniti kinezith.,moraju biti ocuvani kosti I misici. KINEZIOLOGIJA je nauka koja se bavi proucavanjem pokreta uz primenu principa biomehanike I funkcionalne anatomije tela. PODELA KINEZIOLOGIJE:1.normalna 2.klinicka-diskinezije usled inaktiviteta ili oduzetosti MISICNA KONTRAKCIJA-rezultira u:1.tenziji(sila koja se koristi za izvodjenje pokreta ili fiksacija tela u odredjenom polozaju) 2.skracenju ili izduzenju mis.vlakana Kontrakcija moze biti:1.izometrijska-m.vlakna ne menjaju duzinu I ne dolazi do promene rastojanja izmedju pripoja misica 2.izotonicna-u vlaknima je ista tenzija,a skracenje m.vlakana uslovljava priblizavanje pripoja misica Misici sa dugackim vlaknima imaju paralelan raspored vlakana,manju snagu,ali vecu brzinu pokreta(misici brzine),a oni sa kratkim vlaknima imaju perast raspored vlakana koja su mnogobrojna(misici snage) PODELA MISICA: 1.agonisti-odgovorni za pokret 2.antagonisti 3.sinergisti-fiksatori,pomazu agonistima pri izvodjenju pokreta uz savladavanje otpora.Fiksatori stabilizuju zglobove u polozaju povoljnom za izvodjenje pokreta. KVS I KINEZITERAPIJA-nema kontraindikacija,ali oprez zbog KV oboljenja I delovanja na KVS.Pre I posle vezbanja kontrola KVS,da bi znali koliko se sistem moze opteretiti. Pojacan rad srca,povecanje lokalnog krvotoka misica,srca I mozga,ubrzanje pulsa,povecanje minutnog volumena. MERENJE OBIMA POKRETLJIVOSTI ZGLOBOVA-svi zglobovi,koja vrsta pokreta je moguca I kako se meri MANUELNO TESTIRANJE MISICNE SNAGE OCENA 0-potpuno odsustvo kontrakcije 1-postoji trag kontrakcije 10%, 2-misic je u stanju da izvrsi pokret u punom obimu uz iskljucenje zemljine teze 25%, 3-m.je u stanju da izvede pokret u punom obimu uz savladavanje z,teze 50%, 4-uz savladavanje izvesnog otpora 70%m.snage 5uz savladavanje max.otpora100%. Ako neko ima 0,do 1 treba vise vremena od prelaska sa 4 na 5.Jos dok je u gipsu,raditi izometrijske vezbe da se odrzi tonus pa onda na rehabilitaciju. TERAPEUTSKE VEZBE su sistematizovani pokreti koji treba da doprinesu ocuvanju,uspostavljanju ili zameni ostecene pokretljivosti pojedinih delova lokomotornog aparata. Vrste:1.pasivne-pasivni pokreti delova ekstremiteta od strane 2.osobe koja vezba sa pacijentom.Odrzavaju fiziolosku duzinu misica antagonista kod periferne oduzetosti agonista,a time sprecavaju skracenje I kontrakture zglobova.Ne rade se posle preloma kostiju lecenih gipsanom imobilizacijom,ni kod zapaljenskih reumatskih oboljenja. 2.aktivne I aktivno potpomognute-najvazniji deo kineziterapije.S obzirom na snagu koja je na raspolaganju za izvodjenje kontrakcije,razlikujemo:aktivne,aktivno-potpomognute I aktivne sa opterecenjem ili max.opterecenjem.Radi ih sam pacijent. CILJEVI terapijskih vezbi-sastoje se u odrzavanju I povecavanju:obima pokreta u zglobu,snage misica,koordinacije pokreta,brzine pokreta,lokalne I opste izdrzljivosti. INDIKACIJE TER.VEZBI Traumatologija-posle preloma kostiju ekstremiteta I kicmenih prsljenova,povreda mekih tkiva(rupture tetiva I ligamenata),posle amputacija,paraplegije,kvadriplegije,posle termickih povreda(opekotine,smrzotine). Ortopedija-konzervativno lecenje poremecaja okostavanja,kontraktura ekstremiteta,deformacija kicmenog stuba,posle korektivnih operativnih zahvata… Neurohirurgija-posle kraniocerebralnih povreda,operativnog lecenja intrakranijalnih tumora,tumora kicmene mozdine,operativnog lecenja discus hernie I dekompresivne laminektomije kod kompresivnih radikulopatija,kod neuropatija I neurolize perifernih nerava(treba znati nerve) Vaskularna hirurgija-preventiva tezih stadijuma okluzivne bolesti arterija,posle embolektomije,posle arterijalnog by-passa… Plasticna hirurgija-nakon operacija na kozi,tetivama I drugim mekim tkivima,nakom mikrohirurskih intervencija,nakon opekotina… Ginekologija-posle gin.operacija,psihofizicka priprema za bezbolni porodjaj,nakon porodjaja jacanje misica trbuha I karlicnog dna… Opsta hirurgija,pulmologija,grudna hir.,kardiohir.,kardiologija, Neurologija-periferne oduzetosti u fazi paralize I u fazi regeneracije nerva,kod centralne oduzetosti usled cerebrovaskularnog ostecenja,kod degenerativnih oboljenja CNSa,miozitisa,poliomiozitisa,miopatija… Reumatologija-zapaljenjska reumatska oboljenja perifernih zglobova I k.stuba,juvenilni hronicni poliartritis,degenerativna reum.oboljenja perifernih zglobova I k.stuba,vanzglobni reumatizam… KONTRAINDIKACIJE-APSOLUTNE k. prakticno ne postoje.Postoje relativne I lokalne-akutno zapaljenje zglobova,periartikularnih struktura I kicmenog stuba,jako izrazeni bolovi,… Opste-insuficijencija srce,srcana dekompenzacija I subkompenz.,visok TA,teza hronicna naspecificna plucna oboljenja sa respiratornom insuf.,febrilna stanja. SAVREMENE METODE KINEZITERAPIJE Metod neuromisicne facilitacije,proprioceptivna neuromisicna fac. Bobath metoda-koristi refleksno kocece polozaje glave I ekstremiteta za smanjenje spasticnosti I uspostavljanje voljne motorne kontrole. S.Brunnstrom metoda-kod hemiplegija starijih pacijenata Biofeedback-motorna reedukacija ELEKTROTERAPIJA (Nedvidek) prof.Mikov Direktna primena el.energije u lecenju,kao dodatna ili uvodna terapija.Podela(Nedvidek) Galvanska struja-galvanizacija se primenjuje preko 2 elektrode:anoda ima resorptivno dejstvo,a katoda povecava nadrazljivost.Ne ide direktno na kozu,preko gaze ili sundjera natopljenih u vodu,u suprotnom nastaje nekroza.Anoda-koagulaciona,katoda-kolikvaciona(?) TERAPIJSKO DEJSTVO:vazodilatatorno,troficko(ishranjenost),resorptivno,spazmoliticko,analgeticko. Aplikacija-pomocu elektroda-poprecna ili longitudinalna galvanizacija Doziranje-subjektivni osecaj mravinjanja,peckanja,bockanja…Preteran intenzitet dovodi do bolnih kontrakcija. Trajanje-10-15 tretmana po 10-20min. Pauza 2-3 nedelje.Ako se ne pauzira,dolazi do adaptacije tkiva,pa struja nema efekta. Indikacije-bol,neuralgije,mialgije,povrede mekih tkiva,neuritis,artritis,artroze,lezije IVdiska I periferne(Nedvidek) Kontraindikacije-otvorene rane,metalni predmeti,maligni tumori,mladezi,akutne infekcije na mestu aplikacije,krvarenje I sklonost ka krvarenju,trudnoca,febrilna stanja,dekompenzacija srca,pluca,jetre,bubrega,menstrualni ciklus. NISKOFREKVENTNE STRUJE Elektroforeza-unosenje leka u tkivo posredstvom galvanske struje.Lek mora biti u rastvoru disociran na jone,I tako ulazi kroz izvodne kanale znojnih,manje lojnih zlezda,a neznatno kroz epiderm.Lek se stavlja na elektrodu suprotno naelektrisanu od leka.Prednosti-lek deluje protrahovano jer se u kozi stvara depo,I ima lokalno delovanje kod povrsinske primene.Izbegava se gastricna intolerancija.Unosenje leka je bezbolno. Primena-najcesce kad tkivo posle povrede postane fibrozno,pa se lek daje da bi omeksalo. KOd dermatoloske bolesti Steroderma,gde koza postaje tvrda,sija se,tanji se ako je u blizini zgloba,smanjena je pokretljivost.Aplikuje se preko elektroda,optimalna koncentracija leka je 13%,10-15 tretmana,15-20min.,pauza 2-3 nedelje. Dijadinamicke struje(DD)-5 tipova(knjiga) Srednjefrekventne struje-najcesce primenjivane. Interferentne struje-Nemecove struje.Nastaju ukrstanjem 2 polja razlicitih frekvencija.a iste jacine(1polje 3900Hz,drugo 4000Hz,ta razlika se koristi u terapiji).Najveca interferencija je pod uglom od 45 stepeni.Prodire dublje od DD,metal nije kontraindikacija. Analgeticko dejstvo ako se daje konstantno 100Hz, 90-100Hz isto analg.dejstvo,cesce zbog adaptacije ako je konstantno, 1-100Hz-troficko,1-10Hz-deluje nadrazajno na nerve I misice. Visokofrekventne struje-(knjiga)-kratkotalasna dijadermija(KTD).Ima termicki efekat,dubinsko zagrevanje tkiva.Elektrode se aplikuju preko odece.Doziranje-subjektivni osecaj toplote. Kontraindikacije-zbog dubokog zagrevanja mogu nastati opekotine(stariji vole toplo).Akutne povrede se ne greju.KTD ide samo kod hronicnih bolesti-artroza,promena na zglobovima,hrskavicama… SPECIFICNOSTI PROCESA HABILITACIJE I REHABILITACIJE (PROF.Mikov)Savic,Mikov(knjiga) Uvod iz knjige,podele,preventiva,definicije,Dg,terapija… Decija cerebralna paraliza-neprogresivno ostecenje mozga(ostecenje ostaje isto,nalazi na mozgu isti),ali cesto promenljivo(menjaju se simptomi motornog ostecenja,kretanja I posture). Izuzetno su rizicni nedonoscici,prate se do skole. Etiologija-najcesci uzroci su fetalne infekcije I inzult kod novorodjenceta.(ostalo u knjizi) REHABILITACIJA POSLE AMPUTACIJA(prof.Tomasevic) Razlozi za amputaciju:trauma,patoloska stanja kostiju,tumori,oboljenja krvnih sudova… Amputacija donjih ekstremiteta(80-85%svih amputacija),najcesce zbog opstruktivne bolesti 75%,trauma 25%,malignitet 5%. Gornji ekstremiteti-traume,tumori.Najcesci tip je transradijalni nivo 57%.Traumatska je cesca ns nivou desnog ramena. Tipovi amputacija:dezartikulacija kuka,transfemoralna,dezartikulacija na nivou kolena,transtibijalna…(ima jos) Gornji ekstr.:na nivou ramena,transhumeralna,na nivou lakta,transradijalna… Visinu amputacije odredjuju medicinski razlozi,a bitna je duzina I oblik patrljka.(natkolenicacilindricni oblik,potkolenica-konicni) Komplikacije-kozne(maceracije) I 2.komplikacije-neuromi,problemi sa kostima,kontrakture,… REHABILITACIJA-ima za cilj maksimalnu funkcionalnost I profesionalnu osposobljenost(funkcija hoda,rad,reintegracija) Faze rehabilitacije:preoperativna,postoperativna,predproteticka,proteticka. 1.Preoperativna-kad se planira amputacija,postoji indikacija ali je zahvat odlozen.Psihofizicka priprema za sto uspesnije protetisanje.Ovde je I porodica clan tima. 2.Postoperativna-0-14.dana-edukacija o higijeni I toaleti patrljka,kontrola edema,smanjenje bola,zastita od traume,desenzitizacija,bandaziranje zavojima u trajanju od 24h,pravilno zarastanje patrljka-priprema za protezu.Rez ne sme biti na mestu najveceg opterecenja,jer je to problem za rehabilitaciju. Rana rehab. I tretman-opste kondicione vezbe,prevencija kontraktura(pasivne pa aktivne vezbe,lezanje na trbuhu 2h ujutru I 2h popodne).Treceg dana-vezbe ravnoteze.Zatim vezbe odrzavanja I povecavanja obima pokreta,jacanja misica ruku I nogu u cilju priprema za transfer kolica-krevet,vezbe hoda uz pomagala. Terapija bola-fantomski bol,ucestaliji je ako je postojao pre amputacije.Traje do brisanja percepcije tela u mozgu.Nastaje I zbog nestrucne amputacije,stvaranja neurinoma… Terapija-fizikalne procedure(TENS),lekovi,antikonvulzivi,anestetici 3.Intenzivna postoperativna faza-procena sposobnosti za protetisanje,procena funkcijskih sposobnosti,narocito KVS I respiratornog sistema.Vazni parametri su:godine,zdravstveno stanje,stanje patrljka,komplikacije,motivacija,konstitucija,psiholosko stanje,… Kontraindikacije za proteze-ozbiljne internisticke bolesti,KV bolesti,teske neuroloske bolesti,los intelektualni I psiholoski status… Ova faza obuhvata negu,bandaziranje,vezbe za povecanje obima pokreta,jacanje misica(u zavisnosti od misicnog testa),vezbe hoda(dvotaktni hod bez proteze),vezbanje sa privremenom protezom(izgradnja motornog obrasca) 4.Uzimaju se mere za module,stavljaju se moduli(?) I aplicira proteza.Sledi obuka,skola hodanja,vizuelna korekcija(ogledalo,kamera).Uvezbavati pravilan hod,da se ne bi stvorio pogresan obrazac hoda. Vezbe balansa-u razboju,vezba se iskorak nogom I protezom u sagitalnoj I frontalnoj ravni.Hod u razboju sa protezom,ritam.Prvi kontakt sa protezom treba da traje 10min.Zatim ide hod van razboja,slobodan hod na stakama sa vizuelnom korekcijom,sedanje, ustajanje,hod preko prepreke.Hod po strmoj ravni-kraci korak sa protetisanom nogom.Pri penjanju prvo ide zdrava noga. Proteze-tehnicka naprava koja zamenjuje ekstremitet ili njegov deo.Kompjutersko projektovanje I kompj.izrada.Prihvatljive su promene tezine do 5kg. Delovi proteze-najvaznije je leziste,individualno prilagodjeno.Moduli su nosive jedinice proteze medjusobno vezani zglobovima,a na njih se aplicira estetski deo.Bolje su proteze sa mobilnijim zglobovima,sa pokretima oko vise osovina. Devijacije u hodu zavise od nivoa amputacije,a pacijenti koriste mnogo vrsta abnormalnih pokreta.Razlozi devijantnog hoda: 1.medicinski-slabost,kontrakture,komplikacije… 2.proteticki-kvalitet proteze,izrada,udobnost lezista,duzina proteze,nepravilna biomehanika… 3.rukovodjenje protezom-losa obuka hoda 4.psiho-socijalni-depresija,apatija,manjak samopouzdanja,izolacija… Devijacije hoda Abdukovan hod-lateralno naginjanje trupa,iskosena karlica I devijacija pete Lateralno savijanje trupa,cirkumdukcija,medijalno iskretanje,pljesak prot,stopala,razlicita duzina koraka,poskakivanje,nejednaki pokreti ruku,povecanje lumbalne lordoze,… Korekcija dev.hoda se ne radi uvek!Ako je patrljak kratak,dozvoljen je hod na siroj osnovi.Kod starijih osoba,zbog hoda na kracim relacijama,ne treba insistirati na korekciji(emocionalni otpor). Protetisanje gornjih ekstremiteta-3 vrste proteza 1.estetske-afunkcionalne,od plastike I silikona 2.mioelektronske-najbolje I najkompleksnije 3.funkcionalno-mehanicke-koriste snagu patrljka ili ramenog pojasa Predproteticka faza traje 2-3nedelje.Potrebno je 10h treninga da se savlada rad sa podlakatnom protezom. ISHOD REHABILITACIJE Pozitivni prediktori:sposobnost obavljanja svakodnevnih akt.pre amputacije,distance hoda pre amputacije,socijalni,zdravstveni I ekonomski status,dobra motivacija I komunikacija… Negativni prediktori:komorbiditeti,nivo amputacije,starost,fantomski bol,kozne komplikacije… Duzina rehabilitacije-u srednjem zivotnom dobu proces traje:za potkolenicu 6nedelja,za natkolenicu 8nedelja,obostrana natkolenica 6 meseci.Kod prvog protetisanja,rehab. se mora sprovesti u bolnici. Ocena ishoda rehabilitacije ODLICAN-pacijent hoda bez pomagala I zivi bez ogranicenja DOBAR-koristi pomagala(stake) LOS-hoda bez proteze, IZUZETNO LOS-u kolicima Evaluacija-testovi za pracenje “Timed Up and Go”test,jednostavan za klinicka ispitivanja,nerocito kod sterijih.Ustati I hodati 3 metra. Lokomotorni index-Loc.Capabilites Index,sastoji se od 14 aktivnosti,ocenjenih sa 0-3,max.42 0-ne, 1-da,uz pomoc,2-da,uz nadzor, 3-da,sam DEGENERATIVNE BOLESTI KICMENOG STUBA,LUMBALNI SINDROM (prof.Bobic) Bol-najznacaniji simptom u reumatologiji (nadrazaj na nervne zavrsetke,nocioceptori) REHABILITACIJA KARDIO-VASKULARNIH BOLESNIKA Kardijalna rehab. je skup aktivnosti koji srcanim bolesnicima osigurava najbolje moguce fizicke,socijalne,emoc. I profesionalne uslove,kako bi bolesnik sopstvenim naporima pronasao sto normalnije mesto u svojoj porodici I drustvenoj zajednici. (SZO) Cilj rehab.je smanjenje funkcionalnog ostecenja izazvanog bolescu I povecanje sposobnosti za zivot,rad,odnosno maksimalno izbegavanje ili smanjenje invalidnosti. -Podstaci aktivan pristup bolesnika prema rehab. -Identifikovati faktore rizika -Utvrditi ukupni rizik I prognosticku evaluaciju -Bolesniku pruziti najvecu podrsku u borbi protiv faktora rizika Tim cine:kardiolog(supervizor),fizijatar,fizioterapeut,radni terapeut,med.sestra,psiholog,dijeteticar,soc. Radnik,neurolog… Postoje 3 pristupa: 1.populacioni 2.strategije visokog rizika 3.strat. sekundarne prevencije 1.Promocija zdravlja-pronalazenje I menjanje fakrora rizika proizaslih iz nacina zivota I uticaja zivotne sredine. 2.Identifikacija osoba sa visokim rizikom oboljevanja I intenzivna primena svih mera u svrhu redukovanja rizika(stress,ishrana…) 3.Centralnu ulogu ima rehabilitacija,koja treba sa 1. I 2. da dovede do smanjenja novih koronarnih dogadjaja I progresije bolesti u ovih bolesnika. Medicinska rehab. obuhvata:stratifikaciju rizika,prognosticku evaluaciju,program edukacije,fizikalnu rehab.,psiholosku rehab.,profesionalnu reh.,ocenu radne sposobnosti. Stratifikacija rizika-prilikom ukljucivanja u process rehab.Vrsi se pomocu dijagnostickih metoda.Ovi faktori mogu biti nepromenjivi(pol,starost,genetika) I promenjivi(pusenje).Grupisu se kao nisko,umereno I visoko rizicni. Prognosticka evaluacija-upotpunjavanje znanja bolesnika I porodice o bolesti,terapiji I rizicima.Upoznavanje bolesnika sa nacinom zivota koji smanjuje KV rizik,dozvoljenim aktivnostima,alarmantnim simptomima…Obavlja se kroz indiv. Razgovore ili kroz trening grupe. Fizicka(?) rehab.-vezbe disanja,relaksacije,zagrevanja,razgibavanja,jacanja svih misicnih grupa u stojecem,sedecem I lezecem polozaju.Trening zapocinje vezbama zagrevanja a zavrsava v. hladjenja.(oba u trajanju od 10 min.)Zatim idu lakse gimnasticke vezbe I istezanje misica.Izmedju aktivnosti su pauze od 10min. Ciljevi fiz.reh.-povecanje asimptomatskog funkcionalnog kapaciteta,bolja regulacija srcane frekvence,sprecavanje atrofije misica I demineralizacije kostiju.poboljsanje metabolizma masti,aktiviranje fibrinolitickog sistema,poboljsanje mentalnog statusa,… Psiholoska reh.se temelji na primeni opstih kognitivno bihejvioralnih mera sa ciljem korigovanja crta licnosti I borbom protiv anksioznosti I depresije. Profesionalna reh.—povratak u radnu sredinu,npr, 70-90 dana nakon komplikovanog infarkta. Kardijalna reh.-1.faza-akutna I rana hospitalna faza,pocinje u intenzivnoj nezi.Vezbe disanja,razgibavanje u krevetu,potom posedanje,ustajanje I setnja hodnikom.PO zavrsetku ove faze ide testiranje(ergometrijsko),kroz 5 minuta,sa 50-70w opterecenja(hod po traci) 2.faza-stacionarna rehabilitacija(3-5 nedelja),zatim ambulantna 8 nedelja.Vodja tima je I dalje kardiolog.Obuhvata fizicki trening,edukaciju,razne terapijske intervencije,optimiziranje medikamentne th.,savetovanje,procena daljeg lecenja. 3.faza traje dozivotno.Naucene vezbe I nacin zivota koji sprovodi kod kuce,u komunalnoj sredini(park,igraliste…)Dalje kontrole. Indikacije za rehab.-povecan rizik od oboljevanja od koronarne bolesti,obliterirajuce bolesti arterija I ostali KV BOLESNICI… Kontraindikacije-febrilnost,akutne sistemske infekcije,respiratorna I bubrezna insuficijencija,teske anemije,nekontrolisano krvarenje,bolesti CNS-a,motorna slaabost… Kardioloske kontraindikacije:nestabilna angina pectoris,srcan INSUF.,akutna anemija,postinfarktna aneurizma,miokarditis…Rehabilitacija posle infarkta miokarda-2-3 dana posle napada u krevetu u koron.jedinici. Uslovi za pocetak:24h posle prestanka bola,stabilan pritisak,zavrsena evolucija infarkta,nema znakova srcane insuf.,nema poremecaja srcanog ritma. KOntraindikacije:TA 200/120,hipotenzija 90/60,tahikardija… Bol u reomatologiji (nadrazaj na nervne zavrsetke-nocioceptori) Znacaj bola:dominirajuci simptom,utice na funkcionisanje,dijagnosticki znacaj,prognoza bolesti,evaluacija bolesti.(nesto padezi vrdaju) Klinicki aspekti bola-2vrste:akutni ,hronicni,ali medju njima nema jasne razlike(?) Akutni-kratkotrajan,prestaje sa otklanjanjem uzroka,ima odbrambeni karakter,aktivira sve refleksne I svesne mehanizme(kod lumbalnog sindroma bolesnik se saginje I ukoci) I nije jedino obelezje bolesti.U reumatologiji se uzrok ne moze otkloniti jer je nepoznat. Hronicni bol-dugotrajna senzacija,nema odbrambeni karakter,klinicki se tesko valorizuje(ne moze se dokazati da li boli),jedino je obelezje bolesti.. Anatomske structure koje provode bol-nocioceptor,sprovodna nervna vlakna(nemijelinizovana ili slabo mijel.),zadnji rogovi kicmene mozdine.Aktivira se transmiterska(?)celija,ona prenosi impuls spinotalamickim traktom I tu (?)dolazi do spoznaje da boli.Na kozi imamo mehanoreceptore,sa njih ide debelo vlakno(3 puta brze) u zadnji rog k.mozdine,impuls inaktivira T celiju I ona ne moze da prenese impuls bola(teorija spinalne analgezije,teorija zatvorenih I otvorenih vrata).Zbog ove pojave trljamo mesto koje boli ,ta informacija brze stize,ali uzrok bola nije otklonjen.Ovo je princip rada elektroterapije,akupunkture… PAIN DISABILITY INDEX(PDI)-7-10-funkcionalna ogranicenja Crombey I sar. Su 2008.g radili studiju na 1100 pacijenata nakon operacije protruzije diska.Zakljucili da za kvalitet zivota nije bitan pol,godine,gde je disk iskocio.Jedino je u korelaciji sa tim da li osoba radi u drustvenom (1,5g bolovanja) ili u privatnom sektoru(1,5meseci ). LUMBALNI SINDROM-najcesci sindrom u reumatologiji Definicija(Nedvidek) Najvece opterecenje dinamickog vertebralnog segmenta je na L5-S1(taj diskus najcesce iskace) Anatomske karakteristike lumbalne I cervikalne kicme(nauci odakle znas) Funkcionalna jedinica kicmenog stuba(DVS)-2 prsljena+diskus+meka tkiva+ligament Diskus amortizuje ostecenje,vrsi(?)stabilnost,obezbedjuje pokret.Do 2g ima krvni sud. Faze lumb.s.-akutna(spazam paravertebralne musculature),subakutna,hronicna(najveci problemi) Razlika izmedju lumb. I cervikalnog sindroma je u patogenezi-kod LS je u pitanju protruzija diska,a kod CS-subluksacija malih zglobova. LS-ne moze da hoda na prstima(lezija korena S1-triceps sury(?),zavrsava u Ahilovoj tetivi,pa je Ahilov reflex ugasen.Kad ne moze da hoda na peti-lezija korena L5.Ostecen tibialis(?),palo stopalo,petlov hod(indikacija za operaciju) CERVIKALNI SINDROM-C.brahijalni,c.medularni,c.cefalni Koren nerva I krvni sud su,kod ovog sindroma,u direktnom odnosu sa kosti,I ona moze da ih prikljesti.Oko k.sudova su obavijena simpaticka vlakna,pa moze da ima I kardioloske simptome.CS ima trostruku simptomatologiju. .LECENJE(LS I CS)-mirovanje,rasterecenje,antireumatici,fizikalna terapija(analgetska),operacija.Rasterecenje-Vilijamsov polozaj(okovratnik),a kod LS polozaj (ne mogu da crtam,ima valjda u knjizi J ) Na MR se vide mesto I velicina kompresije ali se ne vidi koliko je ostecenje nerva.To se vidi na elektromiografiji. ARTROZE(prof.Bobic)-Sve reumatske bolesti se dele na 1.degenerativne b.zglobova 2.zapaljenske b.Razlikuju se po tome sto 1.idu sa godinama,fizickim,mehanickim opterecenjem,lece se standardnim antireumaticima.Kod 2. Je patoloski proces na sinovijalnoj membrani.Razlika izmedju 1 I 2 je u patoloskom supstratu. Artroze su reumatska degenerativna oboljenja, uglavnom trajno,opterecenih zglobova(kuk,koleno,saka,a skocni z. retko oboli),u kome dominiraju degenerativne I destruktivne promene hijaline hrskavice,kosti I okolnih mekih tkiva. OSOBINE SVIH REUMATSKIH BOLESTI -nepoznata etiologija,progresivni tok,hronicni karakter,veoma bolne,dovode do gubitka funkcija,menjaju trenutnu radnu sposobnost,menjaju trajnu radnu spos.,pogadjaju najproduktivniji deo populacije(35-65g) OSTEOARTHRITIS(zapaljenje) OSTEOARTHROSIS(degeneracija) Primarne artroze-uzrok se ne zna Sekundarne-usled trauma,preloma,displazija kuka… Faktori koji uticu na nastanak artroza:dob,pol,hormoni,mehanicki faktori,metabolicki faktori Hijalina hrskavica nema krvne sudove ni nervne zavrsetke,I zato se godinama na osete promene.Hrani se iz sinovijalne tecnosti,samo dok lezimo.Zato se brze razgradjuju elementi koji cine matriks.Hondrocit pokusava to(?)da nadoknadi,ali ne moze.Kroz terapijski postupak se cuva hondrocit. Hrskavica obezbedjuje pokret klizanja kad je zdrava.Kad je hrapava,koleno skripi,to je trenje I ne boli.Ovaj process krece oko 30.g.Dalje u hrskavici nastaje pukotina,ni to ne boli.Bol se javlja tek kad dodje do rascepa kosti.Prilikom trenja,ljuspaju se I otkidaju delovi hrskavice,dok hodamo mesaju se ,krecu,kad sednemo taloze se,kad ustanemo te mase udaraju u sinov.membranustartni bol. Klinicka slika artroze-bol,inicijalni bol,gubitak funkcija,klinicki znaci inflamacije,klinicki znaci dekompenzacije zglobova.Klinicka slika zavisi od zahvacenog zgloba. Dijagnoza-anamneza,fizikalni pregled,RTG,retko je potrebna dodatna dg. Terapija-rasterecenje,informacija,edukacija,medikamenti,fizikalna t.,operativno lecenje ONKOLOSKA REHABILITACIJA(Boskovic,a literature za ovo je “Medicinska nega u med. rehabilitaciji”) Svi agensi su kontraindikovani kad postoji sumnja na onkoloske bolesti,osim umerene fizikalne terapije. Bitna je nega I postoperativni tretman.Antidekubitalni program(higijena,besika,nega sfinktera,pasivne vezbe za odrzavanje obima pokreta I pokretljivosti pacijenta)Norton scorstepen rizika za nastanak dekubitisa(naci tabelu)primarni I predisponirajuci faktori(knjiga).Predisponirajuce tacke su najcesce sacrum,pete,kuk,lopatice,obod usne skoljke. Prevencija-vazdusni duseci,ili sa raznim punjenjima Kad jedpacijent aktivan,vazno je da tako ostane) Prevencija kontraktura-zbog nekoriscenja,tezine pokrivaca.Svakodnevni pasivni kinezitretman u svakom zglobu u punom obimu pokreta. Fizikalni tretman nakon operacije-pored kineziterapije,jedino je dozvoljena Krioterapija,da bi se smanjila kolicina lekova protiv bolova. TENS-transkutana el……….stimulacija-za kontrolu bola Radna,okupaciona terapija. Kod pacijenata koji nisu u teskom stanju,nakon operacije uvek ide kinezitretman uz obaveznu psiholosku podrsku. Posle operacije dojke,podizanje ruke zbog edema,aparati za terapiju nad pritiskom(?)