Plodored u povrtnjaku Organska poljoprivreda Za pune tezge Plodored povrtnjaka u konceptu organske poljoprivrede predstavlja ujedno i najjeftiniju biološku mjeru sa fitosanitarnom funkcijom, jer sprečava pojavu bolesti i štetočina kao i njihovo širenje. Glavna razlika sa intenzivnom tako i drugim biljnim proizvodnjama u odnosu na povrtarsku jeste zastupljenost više vrsta u rotaciji plodoreda na relativno malom prostoru, što sa stanovišta veličine farme kod nas predstavlja prednost. Proizvodna jedinica u organskoj poljoprivredi obično je miješano gazdinstvo na kojem je uravnotežen uzgoj biljaka i životinja. Planiranjem plodoreda u povrtnjaku organskog načina uzgoja, mahunarke ili djetelinsko-travne smjese trebaju biti zastupljene 20% od ukupne površine, savjetuju mr sci Lutvija Karić i prof. dr Smiljka Vukašinović sa Poljoprivredno-prehrambenog fakulteta u Sarajevu. Po njima, takve usjeve treba planirati za zelenišno đubrivo, koje zajedno sa stajnjakom, kompostom i drugim dozvoljenim đubrivima, treba da zadovolje potrebe biljaka u hranivima, a ujedno da sačuvaju i održe plodnost tla. Ako imanje nema vlastite stoke, 50% trebaju biti zastupljene mahuanrke, sidereti, podusjevi radi iskorištavanja za zelenišno đubrivo. Plodored se uspostavlja na osnovu zahtjeva za obradom zemljišta, đubrenju stajnjakom i predusjevu. U plodredu smjena usjeva treba da uključuje smjenu kultura različite dubine zakorjenjivanja, kako bi se hraniva iskoristila, i izbjegla ispiranja, tako da se izbjegnu negativne posljedice jednolične obrade. U odnosu na đubrenje stajnjakom, povrće se dijeli u tri grupe: vrste koje se obilno đubre stajnjakom (vriježaste vrste, kupusnjače, paprika, paradajz, plavi patlidžan, praziluk, celer), vrste sa manjim zahtjevima za stajnjakom koje se često gaje druge godine (korjenaste vrste, salata, crni luk, špinat, rotkva, rotkvica) i vrste koje obogaćuju tlo azotom (grašak, boranija, bob), ističu Karić i Vukašinović. Biološka specifičnost povrća je osnova za izbor predusjeva. Navedeni autori daju pregled predusjeva u izboru vrsta povrća: VRSTA POVRCA PREDKULTURA paradajz, paprika višegodišnje trave, ozima pšenica, grašak, luk grašak pšenica, crni luk, krastavac, kupus, mrkva, paradajz, crni luk višegodišnje trave, ozima pšenica, grašak mrkva, peršun, celer višegodišnje trave i leguminoze vrežaste vrste (lubenice,dinje,krastavci,tikvice i sl) višegodišnje trave i leguminoze Pročitaj i ovu web stranicu, korisna je!!! http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Povrtarstvo/37-Plodored-u-organskoj.php МАЛА ШКОЛА ПОВРТАРСТВА Под појмом поврће треба подразумевати различите сочне органе једногодишњих или вишегодишњих зељастих биљака, које човеку користе за исхрану у свежем или прерађеном стању. Повртарство је привредна област која се бави питањима везаним за производњу поврћа. Поврће се може гајити (производити) у разним климатским срединама. У топлим крајевима добро успевају термофилне врсте, а у подручјима са свежом климом врсте које имају мале захтеве према топлоти. Највећем броју повртарских биљака оптимално одговарају умерено топли и умерено влажни крајеви (рејони). Повртарске биљке су у целини врло продуктивне. Оне дају високе приносе по јединици површине. У условима интензивне производње неке врсте поврћа дају три, пет и више вагона плодова по 1 ха. Треба очекивати да ће се повртарска производња на нашим просторима јако мењати. Она ће се укрупњавати и модернизовати. Нарочито значајне промене очекују се у области промета (тржиште). Увођење савремене механизације биће главна технолошка преокупација. То ће допринети повећању производности рада и квалитету радних операција. Много се очекује од нових сората и хибрида поврћа, који ће испољавати велику продуктивност (родност) и велику отпорност на биљне болести. Предвиђа се даљи пораст потрошње поврћа, која ће ускоро достићи ниво развијених земаља (око 150 кг по становнику годишње). ПЛОДОРЕД У ПОВРТАРСКОЈ ПРОИЗВОДЊИ Плодоред је организовано смењивање повртарских усева на истој парцели у току одређеног броја година (3-7 година). Он има доста предности над узастопним гајењем једног усева на истом месту (парцели) више година (монокултура). Међутим, нестабилно тржиште, специјализација повртарске производње (гајење малог броја усева), коришћење крупне механизације, као и примена хербицида, донекле су умањили некадашњи (ранији) значај плодореда. Но, он и даље остаје врло корисна мера у биљној (повртарској) производњи, па је треба примењивати где год је то могуће, без обзира на наведене специфичности савремене пољопривреде (повртарства). Плодоред се пажљиво планира и пажљиво изводи. Он зависи од климатских услова, земљишта, механизације, тржишта и др. За сваки плодоред је најважније да се одреди правилно смењивање усева у њему или плодосмена. Питање плодосмене је у уској вези са употребом стајњака у повртарству, са усвајање воде и хранива од стране биљака, заштитом усева од болести и штеточина итд. Наиме, извесни повртарски усеви врло повољно реагују на непосредно (директно) ђубрење органским ђубривима (стајњак, компост), док их други не подносе, већ траже да се распореде тек друге или треће године после овога. На непосредно ђубрење поменутим ђубривима добро реагују све средње ране и касне купусњаче (осим келерабе), краставци, тиквице, празилук, паприка и парадајз. Рани усеви (рани купус, карфиол, зељасто и лиснато поврће) не стижу да непосредно искористе органска ђубрива и зато долазе тек друге године. Коренасто поврће (мрква, першун, целер, ротква и ротквица) не подносе директно ђубрење органским ђубривима, ако је реч о нормалном и плодном земљишту. Тамо где је земљиште слабо и у лошем стању и ови усеви ће добро реаговати на ђубрење органским ђубривима. Грашак, боранија и боб када се гаје на плодном земљишту није потребно ђубрити органским ђубривима. Међутим, ако се ови усеви морају гајити на сиромашном и деградираном земљишту даће одличне резултата и уколико се нађубре неким органским ђубривима. У нормалним условима поменуте врсте поврћа долазе друге, па и треће године после ђубрења органским ђубривима. Апсолутно се избегава увођење у плодоред једне за другом повртарских врста које припадају истој породици због тога што оне најчешће имају исте непријатеље (инсекте) и болести. То нарочито важи за парадајз, плави патлиџан и кромпир, затим за коренасто поврће (мрква, першун, целер и пастрњак), као и за краставац, лубенице и диње. Свака повртарска биљка има мањи или већи број погодних предусева. На основу досадашњег искуства најбољим претходним усевима за поједине повртарске културе сматрају се: Парадајз: купус, грашак, боранија, краставци, коренасто поврће, траве, жита. Паприка: траве, краставци, грашак, коренасто поврће, жита. Купусњаче: траве, кромпир, парадајз, паприка, грашак, боранија, жита. Краставац и бостан (диње и лубенице): паприка, кромпир, траве, жита, луцерка, парадајз. Црни лук: паприка, парадајз, краставац, бостан, жита. Коренасто поврће: паприка, парадајз, краставац, грашак, боранија, жита. Боранија и грашак: купусњаче, парадајз, паприка, кромпир, жита. У пракси су познати различити типови плодореда. Њихов састав и величина зависе од низа фактора. Тако се плодореди повртарских газдинстава у појасу око великих градова знатно разликују од плодореда удаљених места. Исто тако знатно се разликују типови плодореда на газдинствима која производе сировину за конзервну индустрију од газдинстава која раде на производњи поврћа за свежу потрошњу или се, рецимо, баве производњом семена поврћа. ОБРАДА ЗЕМЉИШТА Обрада земљишта у повртарству може бити основна, предсетвена и обрада у току вегетације. Основна обрада. – Ова обрада се изводи обично у јесен (парцеле се ору, прекопавају или риљају). Од благовременог извршења ове обраде зависи у великом степену целокупни резултат производње. Ова обрада омогућује акумулирање зимске влаге, поправља физичке и хемијске особине земљишта и доприноси сузбијању коровских биљака. Правилно обављање јесење обраде олакшава и убрзава извођење пролећних радова. Ствара се могућност правилног и благовременог обављања сетве и садње поврћа. Основна обрада земљишта врши се на највећу могућу дубину, која зависи од педолошких особина земљишта, претходне обраде и усева који ће се гајити. Дубина основне обраде не треба да буде мања од 30 цм. Основну обраду земљишта у повртарству треба обавити одмах после бербе (жетве) претходног усева. Уколико се из било којих разлога ова обраде не изведе у току јесени, онда то треба учинити у зимском периоду године. Једновремено са основном обрадом уноси се стајњак у земљиште. Обрада земљишта за накнадне и пострне повртарске усеве изводи се непосредно по жетви (берби) жита и раних пролећних усева. Ова обрада се изводи на дубину од 15-18 цм. Уколико је земљиште суво, пре обраде треба извршити наводњавање. Приликом овог орања уносе се неопходна ђубрива за наредни усев. Предсетвена обрада земљишта. – У зависности од климатских и земљшних услова, начина наводњавања и биолошких особина врсте, поврће се гаји на равној површини, на лејама, у фитаријама и браздама. Равна површина. Гајење поврћа на равној површини се примењује за оне усеве који се гаје без наводњавања или се наводњавају вештачком кошом. На равној површини омогућава се густа сетва (садња) и правилан распоред биљака. Овај начин омогућава примену механизације за извођење читавог низа агромера. На равној површини је најмање колебање земљишне влаге и испирање хранљивих материја. Леје. Гајење поврћа на лејама примењује се на парцелама које су слабо пропустљиве, на земљиштима са повећаним садржајем штетних соли или плићим ораничним слојем. Леје се често примењују за гајење поврћа које се сеје с јесени и рано у пролеће. Ширина леје може да варира између 120 и 150 цм, висина 20-30 цм, а дужина према потреби. Између леја оставља се ширина 40-60 цм. Леје омогућавају боље цеђење сувишне воде у току зиме и рано пролеће, а у току вегетације наводњавање текућом водом која иде стазом и упија се у леје. Фитарије. То су у ствари удубљене леје најчешће широке 80-120 цм, дубоке 15-20 цм и 5-10 м дуге. Најчешће се примењују на малим површинама за усеве који се морају обилно наводњавати (паприка, празилук и целер). Наводњавање се врши натапањем, тј. упуштањем воде у фитарије. Гајење поврћа на овакав начин треба вршити само на пропустљивим, топлим земљиштима с ниским нивоом подземне воде. Бразде. Примењују се за усеве који се наводњавају по систему натапања браздама. Бразде се отварају у правцу пада терена, њихова ширина може да се креће између 40 и 60 цм, а између њих се оставља гребен 30- 50 цм. Браздањем се површина испаравања знатно повећава, што доводи до бржег просушивања, посебно гребена, услед чега је водни режим подложнији колебању. Гребени се брже суше и загревају, што омогућава ранију сетву, односно садњу, нарочито на тежим земљиштима где постоји опасност од забаривања. За овај начин гајења поврћа је карактеристично да омогућава механизовану обраду само у једном правцу. Услед честог наводњавања и честе међуредне обраде бразде се засипају те их пред свако наводњавање треба поправљати. Бразде се праве рано у пролеће непосредно пред сетву, односно садњу поврћа. Оне се могу извлачити машинама или ручно. Врло често се сетва или расађивање обавља на равној површини, а бразде се отварају непосредно пред прво наводњавање. ÐУБРЕЊЕ Повртарске биљке износе велике количине хранљивих материја из земљишта, па ђубрењу треба обратити посебну пажњу у систему гајења ових биљака. За ђубрење земљишта могу се користити органска и минерална ђубрива. Од органских ђубрива највећи значај има стајњак. За повртарске усеве треба користити полузгорели и згорели стајњак. Уколико је временски период између ђубрења и сетве краћи употребљава се јаче згорели стајњак. За јесење усеве обично се ђубри 2-3 недеље пре сетве или расађивања. У јесен се заорава стајско ђубриво и за пролећне усеве, мада се ђубрење земљишта за касне пролећне усеве може обавити и у пролеће. У том случају треба употребити добро згорели стајњак. Најбоље је да се стајско ђубриво одмах по изношењу равномерно растури и заоре. Дубина орања зависи од земљишта, норме ђубрења и потребе самог усева. Најиздашније ђубрење стајњаком захтевају купуси, паприка, целер, парадајз, краставац, лубеница, диња, празилук и вишегодишње поврће. На тешим земљиштима стајњак се заорава плиће него на лакшим. Стајњак се може уносити у кућице или бразде, али се тада употребљава добро згорели стајњак, који се при уношењу добро измеша са земљом. Норме ђубрења зависе од квалитета стајњака, потреба усева, типа земљишта, климатских услова и др. За успешно гајење повртарских биљака неопходна је употреба готово свих врста минералних ђубрива. Ова ђубрива се користе за основно и допунско ђубрење, као и за прихрањивање у току вегетације. У поређењу са органским ђубривима (стајњаком) она делују брзо, али њихово деловање траје краће време. Најефикасније делују у комбинацији са стајњаком. Данас се највише користе мешана и комплексна ђубрива. Ова ђубрива углавном служе за основно ђубрење, а уносе се истовремено са основном или предсетвеном обрадом земљишта. У неким случајевима користе се и за прихрањивање усева. Реч је о усевима који имају дуг период плодоношења и који се беру у више наврата. Прихрањивање биљака изводи се махом азотним ђубривима. Ова ђубрива брзо реагују и повољно утичу на раст усева. Повртарски усеви се прихрањују 2-3 пута, а неки и више. За ђубрење повртарских усева примењују се знатне количине минералних ђубрива. За неке усеве потребно је употребити и до 15 кг ђјубрива по 1 ару. СЕТВА Поврће се може сејати омашке, у редове и у кућице. Сетва омашке има бројне и добро познате недостатке, али се она у повртарству доста примењује. Овај начин сетве је нарочито заступљен у производњи расада. Сетва у редове је најбољи начин сетве поврћа. Она се може обављати ручно и машински. На малим површинама сетва се изводи ручно или малим ручним сејалицама. Оваквом сетвом обезбеђује се равномеран распоред биљака на парцели. Сетва у кућице примењује се код неких повртарских врста, као што су краставци, лубенице, диње, боранија, грашак, боб и др. Сетва у кућице може се вршити на подједнака растојања између редова и у реду. Овај начин сетве изводи се претежно ручно. Дубина сетве је врло значајна за сигурно и правилно ницање. Дубље посејано семе тешко ниче, а сувише плитко често пропада, јер не исклија или клица угине. За сваку врсту поврћа постоји оптимална дубина сетве и утврђује се према снази клице и особинама земљишта. Уколико је семе ситније и клица нежнија утолико се плиће мора сејати и обрнуто. Повољна влажност земљишта омогућује плићу сетву. На лаким, растреситим земљиштима сеје се дубље, јер у површинском слоју оваквих земљишта постоји изражено колебање влаге. Сем тога, на лаком земљишту клица савлађује мањи отпор при ницању. Време сетве поврћа зависи од врсте, климатских услова, рокова припевања и квалитета продукције. У зависности од времена сетве постоје следећи рокови: Пролећна сетва. Почиње рано с пролећа сетвом биљака отпорних на хладноћу (мрква, першун, лук, грашак) и завршава се сетвом врста које су осетљиве на хладноћу (краставац, диња, лубеница, боранија, тиквице). Летња (пострна) сетва. Обавља се током летњих месеци. Најважнија карактеристика летње сетве огледа се у томе што је уско повезана с могућностима наводњавања. У нашем поднебљу ова сетва практично није могућа ако се усев не може наводњавати. Јесења сетва. Изводи се у јесењим месецима (септембру и октобру). У овом року сеје се поврће отпорно на ниске температуре, чије приспевање пада у рано пролеће следеће године. Предзимска сетва. Ова сетва пада непосредно пред наступање мразева. Семе не треба да никне до пролећа, јер би никле биљчице измрзле. Ова сетва се примењује успешно код першуна, мркве, лука и грашка. Количина семена у предзимској сетви треба да је за око 30% већа у поређењу са сетвом у ранијим роковима, јер један део семена и клица угине у току зиме. ПРОИЗВОДЊА РАСАДА Мноштво повртарских биљака размножава се расадом. У нас се тако размножава паприка, парадајз, купус, карфиол, келераба, целер и др. За рану производњу расад се гаји у заштићеном простору (топле леје, пластеници), а за позну на отвореном пољу. Расад је теже однеговати у заштићеном простору него на отвореном пољу. Гајење расада у заштићеном простору изводи се у оном делу године (зимски период) када то није могуће напољу. Зато леје и пластенике за ову сврху треба допунски загревати. Једино у каснијим роковима сетве (март, април) загревање леја и пластеника није више потребно. Код нас се загревање леја најчешће обавља свежим стајским ђубривом. За грејање леја најпогоднији је коњски стајњак који се брзо загреје и ослобађа доста топлоте. Говеђи стајњак у овом погледу има лошије особине од коњског. Мешањем с коњским стајњаком, сламом или плевом особине говеђег стајњака могу се у знатној мери поправити. Загревање пластеника обично се изводи техничким путем. За ову сврху може да се користи и незгорели стајњак. Међутим, код нас се у пластеницима најчешће производи каснији расад, па се они за ову производњу по правилу не греју. Познато је да се за сваку врсту поврћа примењује посебан начин производње расада. ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА ПОМОЋУ МАЛЧ ФОЛИЈА Малчирање је пољопривредна техника која подразумева постављање органских или синтетичких материјала на земљиште око биљака да би се постигла погоднија средина за раст и производњу. Органски малч се обично користи у баштама и за обављање мањих повртарских послова. Органски малч пружа исте погодности као и већина синтетичких, али не греје земљиште и не сузбија коров за дужи временски период. Међутим, за разлику од синтетичког малча, органски малч, као што је што је сено, слама, трава или компост разлагањем враћају хранљиве састојке земљишту. Неоргански пластични малч је у употреби од раних 60-тих година прошлог века, а произвођачи најчешће користе црни или провидни малч. Парадајз, паприка, плави патлиџан, лубенице, диње и друго поврће добро реагују на овај малч. Да би се одржала оптимална влажност земљишта, малч се обично користи заједно са наводњавањем (систем „кап по кап“). ПРЕДНОСТИ ПЛАСТИЧНОГ МАЛЧА Ранији и већи приноси. Раније сазревање и ранија производња су две главне предности коришћења црних и провидних малч фолија. Ранија производња обично омогућава више тржишне цене. Црна малч фолија убрзава повртарску производњу за једну до две недеље, док коришћењем провидног пластичног малча у плодови сазревају и до три недеље раније. Међутим, главни проблем код примене провидног пластичног малча је појава корова уколико се не примене одговарајући хербициди или фумиганти. Ради боље покривености и засењивања земљишта у топлијим годинама треба направити добар избор одговарајуће културе (биљке пузавице, као што су бундева, тиква, диња, лубеница), да током лета, не би дошло до прекомерне акумулације топлоте испод пластичног малча. Успорено испаравање. Пластични малч успорава испаравање влаге из земљишта. Учесталост и количина наводњавања се обично могу смањити, мада је за сазревање ранијих култура и већу повртарску производњу потребно више воде. Уједначенија влажност земљишта такође ублажава водни стрес код биљака. Сузбијање корова. Пошто црни пластични малч спречава продирање светлости до земљишта, тиме се спречава раст једногодишњих и већине вишегодишњих корова. Међутим, танки црни пластични малч не може да сузбије неке коровске врсте као што је (шаш, трска и сл.). Бољи квалитет. Пластични малч не дозвољава плодовима поврћа и јагодама да додирује земљиште. Ово смањује могућност пропадања плодова од трулежи, те плодови остају чистији. Мања збијеност земљишта. Пошто се коров сузбија, малчирањем, мање је посла око култивације земљишта, а самим тим гажење земљишта је смањено. Оно остају растреситије и мање збијено. Коров између редова се може сузбијати наменским хербицидима или механичким путем. Мањи губици у примени ђубрива . Плављењем и наводњавањем у бразде, азот и друге хранљиве материје растворљиве у води продиру испод зоне корена. Пошто примена технике пластичног малча најчешће укључе наводњавање „кап по кап“, губитак хранљивих материја је минималан. Хранљиве материје се могу унети у систем и на тај начин се по потреби прецизно спроводе до зоне корена. Сузбијање инсеката. У неким случајевима, рефлектујуће сребрне и бели пластични малч одбијају ваши и друге инсекте који оштећују биљке и преносе вирозе. НЕДОСТАЦИ ПЛАСТИЧНОГ МАЛЧА Уклањање. Уклањење пластичног малча после бербе је највећи недостатак. Мада постоји опрема за уклањање, пластика на јаком сунцу постаје крта и због тога се малч не може уклонити у комаду. „Набори“ или делови малча који су окренути ка земљишту остају неоштећени, пошто нису били изложени сунчевој светлости и одвајају се од кртог малча на горњој бразди (леји). Мањи делови пластике се могу расути по пољу. Такође ову пластику тешко је рециклирати. Оцењивани су многи фоторазградиви и биоразградиви малчеви, али су резултати били различити. Друга могућност је плетени, полипропиленски малч са ултраљубичастим светлосним инхибитором који се може користити током више сезона. Цена. Примена пластичног малча је прилично скупа како у погледу материјала тако и опреме. Минимална опрема подразумева машину за прављење бразди и апликатор малча. Остала опрема укључује и апликатор система за наводњавање (који је обично повезан са постављањем малча) и машину за пресађивање или садњу. Предности коришћења малча за рану бербу, повећане приносе, смањено наводњавање, потпуније сузбијање корова и више продајне поврћа – све то изискује вишу цену постављања пластичних малч фолија. Управљање (поступање, примена). Код наводњавања „кап по кап“, мора се веома водити рачуна о пластичном малчу. Увенуле биљке би могле значити да су цеви за наводњавање запушене, док превише мокре површине указују на оштећења која су на цевима проузроковали глодари или неки инсекти. Веома је тешко открити проблеме који се могу јавити на систему за наводњавање уколико је он покривен малчом. ВРСТЕ ПЛАСТИЧНОГ МАЛЧА Већина пластичних малчева је направљена или од линеарног полиетилена мале густине, или полиетилена велике густине. Полиетилен велике густине је светлији и јачи него што је полиетилен мање густине, а исте дебљине. Дебљина већине пластичних малчева се креће од 0,75 до 1,5 миц., а њихова површина може бити глатка или набрана. Набрана површина смањује савијање и ширење малча. Такав малч је и отпорнији на рад ветра и ломљење. Плетени, црни полипропиленски малчеви се у стакленицима и расадницима већ једно одређено време користе као заштита од корова. Потврђено је да ови ултраљубичасти малчеви, светлосно постојани, могу да трају и до пет година. Они омогућавају продирање воде и ваздуха и истовремено штите од појаве корова. Ови малчеви отпорни на кидање (дебљине 16 миц.) се могу поново користити из године у годину. У експерименту са малим произвођачима поврћа, ови малчеви су били употребљени за загревање земљишта, сузбијање корова, скупљање падавина и смањење испаравања влаге из земљишта. БОЈА МАЛЧ ФОЛИЈА Боја малча утиче на температуру испод и изнад малча кроз апсорпцију, пренос и одбијање сунчеве енергије. Ово даље утиче на микросредину која окружује биљке. Степен додира (отпор топлотног контакта) између малча и земљишта такође утиче на загревање земљишта. Што је контакт између малча и земљишта бољи, то је ефикаснија и његова особина загревања. Црни малч. У индустријској производњи поврћа се најчешће користи црни пластични малч, који веома добро сузбија коров. Као црно тело које упија, ова пластика упија велики део сунчеве радијације, укључујући и видљиву, инфрацрвену и ултраљубичасту светлост. Међутим, у атмосфери се губи велика количина топлотне енергије кроз конвекцију и поновно зрачење. Пренос топлотне енергије у земљиште је оптималан уколико малч максимално приања уз земљиште. Температура земљишта прекривеног црном пластиком током дана може да буде и за 30Ц виша на дубини од 5 цм, и за 1,7 0Ц виша на дубини од 10 цм, него непокривено земљиште на истим дубинама. Провидни малч. Испод провидног пластичног малча, температуре земљишта у току дана могу бити за 4,5 0C – 8 0C више на дубини од 5цм и за 3,30C – 8 0C више на дубини од 10см, него на непокривеном земљишту на истим дубинама и то захваљујући већем преносу сунчеве радијације (85 до 95%). Провидна пластика упија веома мало сунчеве радијације. Водене капи, које се кондензују на унутрашњој страни провидног пластичног малча, упијају сунчеву светлост (краткоталасно зрачење), али спречавају излазак дуготаласног инфрацрвеног зрачења (топлота). Ова топлота, коју емитује непокривено (голо) земљиште, губи се у атмосфери. Међутим, због сунчевог зрачења које продире у земљиште, испод провидног пластичног малча се може појавити коров уколико пре тога нису примењени хербициди или фумиганти. Да не би дошло до појаве болести биљака које се преносе преко земљишта и да би се сузбио коров, у неким крајевима се примењује соларизација и дезинфекција земљишта. Да би се постигла довољно висока температура за соларизацију, земљиште мора остати покривено неколико недеља током најтоплијег дела лета. Уколико је земљиште добро натопљено влагом, то ће омогућити бољи пренос топлоте у земљиштни профил. Бели малч. Са белог пластичног малча светлост се одбија назад у атмосферу или у хабитус биљке, због чега је температура земљишта мало нижа до 10Ц на дубини од 2,5цм. Бели пластични малч се може употребити за садњу у току лета када би снижена температура земљишта била делотворна. Коекструдовани бели или црни пластични малч расхлађује земљиште (бели) и истовремено сузбија коров. Светло које се одбија са белог малча у хабитус биљака, такође се може употребити и за културе које се гаје у стакленику где нема довољно светлости. Сребро/алуминијум. Рефлексивни сребрни или алуминијумски малчеви такође утичу на снижење температуре земљишта. Они одбијају ваши које понекад могу бити преносиоци различитих вироза. Црвени малч. Примена црвеног пластичног малча у неким огледима се одразила на повећање приноса парадајза и његов квалитет као и на смањење интензитета пегавости у другим огледима. Такође је уочено да повећава приносе диња и тиквица. Осим тога, показало се и да у знатној мери повећава температуре земљишта. Међутим, црвена боја није у свим случајевима иста и резултати нису увек уједначени. Остале боје. Испитиван је и ефекат жутих, наранџастих, плавих и сивих пластичних малчева. Начин на који сунчеви зраци падају на површину малча и потом се од ње одбијају и пролазе кроз хабитус (лишће) биљака на различит начин утиче на њихов раст и развој. Неке боје, као на пример жута, привлаче одређене инсекте као што су биљне ваш које нападају велик број повртарских биљака. Такви малчеви би се на њиви могли употребити за узгајање међуусева, да би се инсекти отерали са других усева. Да би се утврдили коначни ефекти ових боја на раст биљке, приносе, рану бербу и отпорност на штеточине, потребно је спровести додатна истраживања. Малчеви који функционишу на принципу таласне дужине. Ови малчеви селективно апсорбују фотосинтетички активно зрачење, уз истовремено емитовање сунчевих инфрацрвених зрака. Они се још називају и малчеви са инфрацрвеном емисијом и користе се за сузбијање корова, а показали су се веома добро и у загревању земљишта, мада не у тој мери као провидни малчеви. Уклањање пластичног малча После вегетационог периода пластични малч се мора уклонити. Немојте истањирати пластику испод површине земљишта. Постоје и машине за уклањање пластике, али су оне релативно скупе. Најчешће се пластика мора уклонити ручно и потом се уништава или одлазе у рециклажу.