Racio analiza obrta Pojam obrta i njegova uloga Analiza obrtnih sredstava - Analiza novčanih sredstava - Analiza robnih obrtnih sredstava Racia obrta Pojam obrta i njegova uloga Pod pojmom obrta podrazumeva se moć imovine (sredstava, ulaganja) preduzeća da donosi prihod Sredstva: osnovna i obrtna sredstva Osnovna sredstva- imaju koeficijent obrta manji od 1, odnosno koja imaju vremensko trajanje duže od godine dana Obrtna sredstva-imaju koeficijent obrta jedan i veći od 1, i koja se u godini dana obrnu nekoliko puta Obrt je bitan činilac poslovno-finansijskog procesa preduzeća i to: rentabiliteta, solventnosti i likvidnosti preduzeća Brži obrt sredstava znači veću stopu prinosa na angažovana sredstva i vlasnički kapital u krajnjoj liniji. Pod ostalim istim nepromenjenim okolnostima, brži obrt (efikasnije korišćenje) sredstava preduzeća, znači veću solventnost i likvidnost Analiza obrtnih sredstava Obrtna sredstva u procesu reprodukcije kruže po formuli: N – R ... P ... R1 – N1 Obrtna sredstva u preduzeću kruže po formuli N – R - N1 što znači da se obrtna sredstva u datom trenutku mogu naći bilo u formi novca, bilo u formi robe Obrtna sredstva u preduzeću se javljaju u dva osnovna oblika: novčani i robni oblik. Analiza obrtnih sredstava se vrši kroz: analizu obima i strukture obrtnih sredstava, analizu brzine cirkulacije obrtnih sredstava, i analizu odnosa između obrtnih sredstava i njihovih izvora Obim i struktura obrtnih sredstava I Stanje obrtnih sredstava se izražava kroz obim i strukturu Obim obrtnih sredstava opredeljuju: vrsta delatnosti preduzeća, cene, vreme i korektivne stavke Nivo obrtnih sredstava iz perioda u period oscilira u preduzeću u smislu stagniranja, pada ili rasta. Analiza strukture treba da prikaže stepen učešća pojedinih oblika obrtnih sredstava u ukupnim obrtnim sredstvima. Da bi se dala što pouzdanija ocena o obimu angažovanih obrtnih sredstava u obliku zaliha, potraživanja i novčanih sredstava, neophodno je ukupan obim obrtnih sredstava dovesti u vezu sa obimom ostvarenih poslovnih prihoda. Obim i struktura obrtnih sredstava II Odnos između obrtnih sredstava i ostvarenih poslovnih prihoda R. Pozicije br. 1. Obrtna sredstva 2. Poslovni prihodi 3. 1/2 31.12.2000 217.560 41.804 5,20 Period 31.12.2001 305676 94454 3,24 31.12.2002 924840 561060 1,65 Iz navedene tabele se može konstatovati da je u 2000. godini, na 100 dinara ostvarenih poslovnih prihoda bilo angažovano 520 dinara obrtnih sredstava; 324 dinara u 2001. godini i 165 dinara u 2002. godini. Merenje brzine cirkulisanja obrtnih sredstava 1. 2. 3. Indikatori koji su se koristili za merenje brzine cirkulisanja ukupne mase obrtnih sredstava su bili: Odnos između efekata u brojiocu i prosečne mase obrtnih sredstava u imeniocu, Vreme u danima konkretnog perioda, u brojiocu, i efekat u imeniocu, sve pomnoženo iznosom prosečne mase obrtnih sredstava Odnos između prosečne mase obrtnih sredstava, u brojiocu, i efekata u imeniocu Indikator koji se koristi za merenje brzine cirkulisanja obrtnih sredstva izražen je kroz odnos: Poslovni prihodi ---------------------Obrtna sredstva Analiza novčanih sredstava Analiza novčanih sredstava ima zadatak da izvede konstatacije o njihovom obimu, strukturi, brzini transformacije i dinamici tj. tokovima novca Analizom obima se izvode konstatacije o stagnaciji, rastu ili smanjenju novčanih sredstava, i njihovom intenzitetu Analiza strukture novčanih sredstava se vrši sa ciljem da se konstatuje učešće osnovnog i prelaznog oblika novca u ukupnoj sumi novčanih obrtnih sredstava Brzina transformacije prelaznih oblika novca u osnovni oblik- od toga zavisi mogućnost obezbeđenja konktinuiteta procesa reprodukcije i sprečavanja korišćenja spontanih izvora finansiranja. Analiza novčanih sredstava II Tokovi (prilivi i odlivi) nastaju po osnovu osnovne poslovne aktivnosti preduzeća sa osnovnim ciljem stvaranja profita. Aktivnosti investiranja -prilive nastale prodajom osnovnih sredstava, prodajom učešća u kapitalu i nematerijalnih ulaganja i naplatom plasmana, kamata i dividendi, a odlivi se odvijaju po osnovu investiranja u osnovna sredstva, dugoročna ulaganja u formi učešća i palsmana kojima se stiče kamata Aktivnosti finansiranja obuhvataju prilive kapitala po osnovu emitovanja akcija, udela, zajmova, obveznica, menica i odlive za otplatu zajmova, otkup akcija i udela, isplatu kamata na dugove, dividendi i obaveza po osnovu finansijskog lizinga Cash Flow - deo tokova novca koji se odvija u procesu reprodukcije preduzeća, redovni su i imaju interni karakter Funds Flow - svi tokovi gotovine (interne i eksterne) Analiza novčanih sredstava III Bilans tokova gotovine I. Prilivi i odlivi novca iz poslovnih aktivnosti (1-2) 1. Prilivi po osnovu prodaje - roba i usluga - premija, regresa, dotacija, naplate šteta 2. Odlivi po osnovu isplate obaveza - prema dobavljačima i radnicima - na ime poreza, doprinosa, osiguranja... II. Iz investicionih aktivnosti (1-2) 1. Prilivi od prodaje - osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja - dugoročnih hartija od vrednosti - naplate plasmana, dividendi, kamata 2. Odlivi za nabavke - osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja - dugoročnih hartija od vrednosti - za investicione aktivnosti Analiza novčanih sredstava IV Bilans tokova gotovine - nastavak III. Iz aktivnosti finansiranja 1. Prilivi po osnovu: - emitovanja akcija, obveznica, menica - zajmova (dugoročnih i kratkoročnih) 2. Odlivi na ime: - otkupa akcija, udela - otplate zajmova - isplate dividendi, kamata IV. Neto promene gotovine (I+II+III) V. Stanje gotovine na početku godine VI. Gotovina i ekvivalenti na kraju godine (IV-V) Analiza robnih obrtnih sredstava I Obuhvata analizu obrtnih sredstava u pripremi, obrtnih sredstava u proizvodnji i obrtnih sredstava u gotovim proizvodima. Robna sredstva u pripremi su namenjena proizvodnji. Njihov obim i struktura zavise od karaktera delatnosti preduzeća, sinhronizacije priliva i odliva sirovina i materijala, obima dnevnih utrošaka, stanja na tržištu, transportnih i klimatskih uslova, dinamike cena itd Robna sredstva u pripremi se mogu analizirati sa različitih aspekata. Obično se posmatra njihova struktura iz ugla – prelazni i osnovni oblici. Analiza robnih sredstava u pripremi treba da se vrši prema nameni, funkciji, vrsti i poreklu. Prema nameni robna sredstva u pripremi se dele na: sirovine, pomoćni materijal, gorivo, sitan inventar itd. Prema vrsti robna sredstva u pripremi prikazuju se po grupama ili pojedinim vrstama materijala. Prema poreklu dele se na robna sredstva domaćeg i inostranog porekla. Analiza robnih obrtnih sredstava II Robna sredstva u proizvodnji -zavise od delatnosti preduzeća, veličine kapaciteta i obima proizvodnje, vremena trajanja proizvodnje i visine troškova RSuP-prema mogućnostima upotrebe u procesu proizvodnje dele se na prelazni i osnovni oblik. Prelazne oblike čine: aktivna vremenska razgraničenja, akontacija za zarade i dr.; osnovne oblike čine: nedovršena proizvodnja i poluproizvodi. Gotovi proizvodi – njihovu analizu moguće je vršiti sa različitih aspekata: po vrstama, organizacionim delovima, skladištima itd. Racia obrta • Racio obrta ukupne poslovne imovine • Racio obrta kapitala • Racio obrta tekuće (obrtne) imovine • Racio obrta zaliha • Racio obrta potraživanja od kupaca Racio obrta (izmirenja) obaveza prema dobavljačima Racio obrta ukupne poslovne imovine Racio obrta ukupne imovine = Godišnji prihod od prodaje / (Ukupna imovina na početku+Ukupna imovina na kraju godine) : 2 ROUPI indicira koliko jedna novčana jedinica ukupne imovine stvara novčanih jedinica prihoda U brojiocu -prihodi od prodaje tj. konačan utržak preduzeća u toku godine, a ne korigovan prihod za promenu stanja zaliha učinaka. U skladu sa domaćom zvaničnom bilansnom šemom »prihodi od prodaje«: prihod od prodaje robe i prihod od prodaje proizvoda i usluga, prihode od aktiviranja učinaka i robe, prihodi od premija, subvencija, dotacija i sl. U imeniocu -nalazi se prosečna, a ne početna ili krajnja imovina, zato što je prihod priticao tokom čitave godine pa je proizvod Racio obrta kapitala Racio obrta kapitala = Godišnji prihod od prodaje / (Kapital na početku godine+ Kapital na kraju godine) : 2 ROK pokazuje efikasnost korišćenja vlasničkog kapitaka u ostvarivanju prihoda Pozicija Kapital u imeniocu obuhvata osnovni kapital, rezerve i neraspoređeni dobitak, kao svoje sastavne delove U slučaju pojave pozicije Gubitak vrši se umanjenje kapitala za njegov iznos kao osnovice za računanje ROK Neuplaćeni upisani kapital -taj iznos isključujemo iz prosečnog vlasničkog kapitala u pasivi ROK pokazuje koliko je svaki dinar prosečno angažovanog vlasničkog kapitala produkovao dinara prihoda, ili koliko se puta prosečno angažovani vlasnički kapital preduzeća obrnuo putem prihoda u godini Racio obrta tekuće (obrtne) imovine = Godišnji prihod od prodaje / (Obrtna imovina na početku godine+Obrtna imovina na kraju godine) : 2 Racio obrta tekuće (obrtne) imovine U imeniocu - obrtna imovina i pozicija AVR ako se radi o kratkoročno razgraničenim troškovima. ROTI - pokazuje koliko svaki dinar prosečno angažovanih obrtnih sredstava produkuje dinara prihoda. Eventualni porast racia tokom vremena ukazuje da je preduzeće popravilo efikasnost obrtne imovine a broj dana trajanja jednog obrta iznosi: 365 T = ------------------------------------------Racio obrta tekuće (obrtne) imovine Racio obrta zaliha Racio obrta zaliha = Godišnji prihod od prodaje / (Zalihe na početku godine+Zalihe na kraju godine) : 2 Opšte pravilo analize obrta je da ako vršimo racio analizu polugodišnjih računa brojilac treba uvek da bude podignut na godišnji nivo, odnosno udvostručen polugodišnji prihod. Imenilac-zbirna pozicija zaliha, kao i aktivna vremenska razgraničenja. ROZ-pokazuje koliko je svaki dinar ulaganja u prosečne zalihe doneo dinara prihoda, odnosno koliko puta su se prosečna ulaganja u zalihe obrnula tj. vratila u početni (novčani) oblik prihoda Vreme vezivanja ulaganja u obliku zaliha =365:ROZ Podaci za Veliku Britaniju o visini vremena vezivanja ulaganja u obliku zaliha a prema međunarodnim standardnima iz 2000. godine pokazuju da srednja vrednost ovog vremena iznosi oko 36 dana Racio obrta potraživanja od kupaca = Godišnji prihod od prodaje / (Potraživanja od kupaca na početku godine+Potraživanja od kupaca na kraju godine) : 2 U brojiocu -prihodi od prodaje na poček U imeniocu -bruto vrednosti potraživanja. ROPK - pokazuje prihodni moć ulaganja u potraživanja od kupaca, odnosno koliko svaki dinar prosečnog stanja kupaca donosi dinara prihoda. Odnosno, iste vrednosti znače koliko se prosečni iznos potraživanja od kupaca obrnuo, odnosno povratio u početni (novčani) oblik putem prihoda Preduzeća iz SAD i Velike Britanije pokazuju izuzetnu podudarnost povodom vrednosti ovog racia. Naime, prosečna naplata potraživnja je oko 40 dana. Racio obrta potraživanja od kupaca Racio obrta obaveza prema dobavljačima =(Troškovi materijala za izradu+Troškovi ostalog materijala+Troškovi goriva i energije+Troškovi proizvodnih usluga)+Povećanje zaliha materijala ili – Smanjenje zaliha materijala / (Obaveze prema dobavljačima na početku godine+ Obaveze prema dobavljačima na kraju godine) :2 ili, Racio obrta obaveza prema dobavljačima = Plaćene obaveze prema dobavljačima / (Obaveze prema dobavljačima na početku godine+ Obaveze prema dobavljačima na kraju godine) :2 U brojiocu - vrednost svih nabavki u toku godine na poček. Pri tom se zbir pomenutih troškova uvećava za porast zaliha materijala do koga je došlo zato što je u toku godine više nabavljeno nego što je utrošeno materijala. U slučaju analize polugodišnjih finansijskih izveštaja preduzeća navedeni troškovi u brojiocu (a ne podaci o povećanju i smanjenju zaliha materijala) se udvostručuju tj. dižu na Racio obrta obaveza prema dobavljačima Primenjena analiza poslovanja Primenjena analiza poslovanja sastoji se u primeni osnovnih saznanja o bilansu i analizi, u analiziranju poslovanja preduzeća Predmet posmatranja analize je poslovanje privrednih preduzeća. Poslovanje privrednih preduzeća se posmatra sa stanovišta sredstava – kao uslova rada i dobitka - kao rezultata rada i poslovanja, sa osnovnom reprodukcionim procesima, poslovnim funkcijama Osnovni problemi kroz koje se iscrpljuje primenjena analiza poslovanja su problemi vezani za analizu osnovnih poslovnih funkcija. Za ostvarivanje analize poslovanja služe već usvojene metode. Na prvom mestu metoda upoređivanja, raščlanjavanja, uzročnosti i eliminisanja. Tome se dodaju i metode, kao konkretni oblici primene metode upoređivanja, a to su: metoda poslovno-analitičkih pokazatelja, metoda odstupanja i upoređivanja sukcesivnih bilansa stanja i metoda presecanja bilansa stanja. »Neto obrtna sredstava« -iz perspektive aktive »Neto obrtni fond« -iz perspektive pasive Neto obrtni fond (NOF) -predstavlja deo dugoročnog kapitala koji po pokriću imobilizacija ostaje preduzeću na raspolaganju. NOF-računski se dobija iz razlike zbirova dugoročnog kapitala (sopstvenog i tuđeg) i neto imobilizacija Neto obrtna imovina (NOI) ili neto obrtna sredstva (NOS) -predstavlja deo obrtne imovine koji nije finansiran iz kratkoročnih obaveza NOS –računski se dobija iz razlike zbira obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza. Analiza neto obrtnog kapitala ili neto obrtnog fonda NOF i NOS AKTIVA Imobilizacije PASIVA Stalni kapital č ni Du gor izv o ori Obrtna imovina NOS NOF Dugoročne obaveze Dugoro Kratkoroč ne obaveze Iz bilansne ravnoteže proizilazi i obavezna računska jednakost neto obrtnog kapitala (NOK) i neto obrtne imovine (NOI). Neto obrtni fond ukazuje na pokrivenost dugoročnih sredstava dugoročnim izvorima i time daje uvid u dugoročnu likvidnost odnosno solventnost preduzeća Ne postoji opšte, univerzalno pravilo o visini NOF koje će važiti za sva preduzeća. Promene neto obrtnog kapitala (neto obrtne imovine) Osnovni uzroci promena NOK i NOI su: bruto dobitak shvaćen kao zbir neto dobitaka, amortizacije i troškova dugoročnih rezervisanja promene stalne imovine na teret ili u korist obrtne imovine ili kratkoročnih obaveza preduzeća promene vrednosti sopstvenog kapitala bez recipročnih promena stalne imovine i dugoročnih rezervisanja i obaveza promene vrednosti dugoročnog poverilačkog kapitala (dugoročnih rezervisanja i obaveza) promene kratkoročnih obaveza nekompenzovane promenama obrtne imovine tj. samo one promene na kratkoročnim obavezama PORAST NOK Nastaje kao posledica: • smanjenja imobilizacija (prodaja i otpis osnovnih sredstava), • samofinansiranjem (ako su prihodi veći od ukupnih rashoda bez amortizacije), • zaduženjem (povećanje dugoročnih i srednjoročnih kredita, konverzije kratkoročnih u dugoročne zajmove, povećanje dugoročnih obaveza prodajom novog kola obveznica), • povećanjem dugoročnog kapitala (dokapitalizacije, dobici, novi dugoročni zajmovi,), • prenosa sredstava sa izdvojenih fondova na redovan žiro račun. Smanjenje NOF Nastaje usled: • povećanja stalne imovine pribavljanjem nematerijalnih ulaganja, kupovinom, izgradnjom ili izradom novih osnovnih sredstava • isplate anuiteta po osnovu dugoročnih zajmova tj. smanjenja dugoročnih obaveza otplatom obveznica i eventualnom konverzijom dugoročnih u kratkoročne kredite • gubitaka • isplate dobitka u obliku povećanih ličnih dohodaka ili uplatom na posebne raačune fondova Između zbira bilansa stanja, obrtnih sredstava i obrtnog fonda postoji određena korelacija. NETO OBRTNI FOND Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. OPIS/GODINA Kapital Gubitak Sopstveni izvori (1 – 2) Dugoročna rezervisanja Sopstveni i sa njima izjednačeni izvori (3+4) Dugoročne obaveze Ukupni dugoročni izvori (5+6) Stalna imovina Sopstveni neto obrtni fond NOF (5-8) Neto obrtni fond (7-8) Kratkoročni zajmovi Sopstveni i pozajmljeni finansijski kapital (10+11) Zalihe 1. Pokriće zaliha sopstvenim NOF (red. br. 9 : zalihe) 2. Pokriće zaliha NOF (red. br.10 : zalihe) 3. Pokriće zaliha sopstvenim i pozajmljenim finansijskim kapitalom (red. br.12 : zalihe) Obrtna sredstva 1. Pokriće obrtnih sredstava sopstvenim NOF (red. br.9 : obrtna sredstva) 2. Pokriće obrtnih sredstava NOF (red. br. 10 : obrtna sredstva) 3. Pokriće obrtnih sredstava sopstvenim i pozajmljenim finansijskim kapitalom (red. br. 12 : obrtna sredstva) 1 2 3 4 5 14. Visina NOK Visina NOF je individualno uslovljena i zavisi od niza faktora kao što su: • vrsta, veličina i delatnost preduzeća, • stopa rentabiliteta, • politika nabavke i prodaje, • odnos između sopstvenog i pozajmljenog kapitala, - visina i uslovi korišćenja dugoročnih zajmova itd. Normalnom visinom NOF u jednom preduzeću se može smatrati svaki iznos koji obezbeđuje optimalni poslovni rezultat (rentabilnost) i nesmetano izvršavanje dospelih obaveza (likvidnost), ali ne samo u prošlosti, nego i u doglednoj budućnosti. Izveštaj o tokovima neto obrtnog kapitala A 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. B. 1. 2. 3. 4. 5. V. G. D. Tokovi NOK Izvori (povećanja, prilivi) NOK Neto dobitak Amortizacija Troškovi rezervisanja Iskorišćena dugoročna rezervisanja Dobici od prodaje osnovnih sredstava Povećanje NOK iz poslovanja – bilansa uspeha (1+2+3-4-5) Prodaja opreme Uplate akcionara Povećanje dugoročnih kredita Svega izvori (prilivi) NOK (7+8+9+10) Upotreba (smanjenja, odlivi) NOK Nabavka opreme Povećanje dugoročnih finansijskih plasmana Smanjenje ostalih dugoročnih obaveza Proglašene dividende Proglašena učešća menadžmenta i zaposlenih u dobitku Svega upotreba (odlivi) NOK (od 1 do 6) Neto priliv (odliv) NOK (A-B) NOK na početku godine NOK na kraju godine (V+G ili G-V) 2002 2003