Nauka o knjizevnosti Nauka o knjizevnosti · teorija knjizevnosti – poetika kauzalni metod je metod uzajamnog objasnjenja Teorija knjizevnosti je danas sredjen, koherentan skup misljenja o jednom predmetu Poetika- pojezikos Pesnistvo-pojezis XIX vek je vek istorije knjizevnosti. Pitanja poetike padaju u zaborav i to do pocetka XX veka. I pojava ruskih formalista koji su kao grupa mladih ljudi shvatili da im istorisko proucavanje ne pruza znanja za kojima su tezili. Oni su formirali jedan kruzook i tu se iskristalisala ideja o povratku poetici u i nekim osnovnim pitanjima. Oni su obnavljenjem teorije obnovili i termin. Ovaj termin koriste drugacije no anticki jer su Heleni proucavali samo dela u stihu a ruski formalisti i u prozi. Ranije u prozi pisana dela u antici je proucavala retorika. · Sta je predmet ove discipline? · Cime se ona bavi? Jakobson – literarnost Knjižestvo, knjiženstvo, knjivževstvo- raniji termini koji su bili u upotrebi Od polovine XIX veka Vuk K preporucuje danasnji oblik književnost u stavlja ga u rečnik mada sam češće koristi termin literatura. Littera- lat. Slovo Termin literatura oznacavao je- azbuku, pismenost, delatnost gramatičara, odredjeni stupanj načitanosti... Po metonimijskom principu vremenom se značenje termina literatura i književnost približilo današnjem iako su se tada odnosili na sve sto je napisano. Knjizevnost se od polovine XIX veka odnosi i na narodnu usmenu knjizevnost. Danas se ove reci koriste kao sinonimi mada literatura ima malo sire ili sprecifičnije značenje od samog termina književnost. Termini poput krasnoslovlja, beletristike i sličnih polako izlaze iz upotrebe Poezija, pesnistvo i knjizevnost označavaju jezičke tekstove koji imaju neka umetnička svojstva. D li je ovde isti stepen kvaliteta u pitanju? Da li se oni medjusobno poklapaju ili ipak znače neku različitost? -poezija koren u helenskoj reči ona je označavala nekakvo straranje. U antici grčkoj, rimskoj i kasnije od XVIII veka pod poezijom se podrazumevas amo ono napisano u strihu. I mada su jos antički poetičari znali da pisanje stihova nije jednako poeziji verovalo se da su najbolja dela napisana u stihu.poeyija je prema tome samo stih a pesnistvo i stih i proza. Knjizevnost ima jos najvise značenje jer obuhvata i ovu vrstu dela koja ne samo da nsu napisana u stihz nego mogu biti napisana i u prozi nego ne moruju sadrzati ni neki visoki knjizevni standard. Postoje shvatanja, a jedno od njih zastupa i italijanska estetika. Dakle Benedito Kroče po njemu su ovi termini termini koji se medjusobno isključuju. Po njemu samo poezija je ono sto je vredno dok je leratura mnogo razvodnjena stvar koao ukrstanje poezije sa onim sto joj ne pripada. Granica iza Kročenija je u stihu. Samo ono u stihu predstavlja sam vrh jezičke umetnosti. U poeziju spadaju samo ona dela koja se dedinstvo intuicije i ekspresije. Poezija i proza u sirem smislu Poezija u sirem smislu · predmet proučavanja nauke o knjizevnosti je umetnička , fikcionalna knjizevnost – voren i velek · kajzer smatra da je lepa literatura lepa u umetničkom smislu- · tomaževki smatra da je predmet proučavanja nauke o književnosti poezija u +irem smislu Kako uspostaviti razliku izmedju umetničkog i neumetničkog govora_ KNIIŽEVNO DELO JE STRUKTURA SASTAVLJENA OD REČI I REČENICA FIKSIRANA ZNACIMA. Tabela ocenjivanja knjizevnih dela Kajzer kaze da je normativna kritika zelela da bude arbitar, da je u stanju da shvati ioceni svako knizevno delo. Mislili su da se na dela svih epoha mogu primenjivati indentični mettodi. Verovali su da postoji samo jedno apsolutno lepo oduvek i zauvek. To je karakteristično uverenje klasicista koje se produktuje u svim epohama. Ovakva poetika gubi tlo pod nogama oš krajem osamnaestog a naročito početkom devetnaestog veka sa pojavom romantizma dolaze novo shvatanje i novi primeren način proučavanja književnosti. Principijani preobrazaj dovodi u pitanje samu ideju normatizma. Doslo je do pojave istoričnosti do pojave alteriteta i toga da postoji toliko lepog koliko je istoriskih osobina i svi su jednaki.osnovna tvrdnja isstorizma i relativizma je tvrdnja da se o ukusima ne moze raspravljati. Istoriski romantizam smatra da sve duhovne proizvode jednog vremena treba shvatiti i ovenjivati u vremenu i prostoru u kome su nastali. Treba ga staviti u kontekst duha u kome su nastali Zetgeist- duh vremena Volksgast- duh naroda Svako umetničko delo svako delo nastalo iz ljudske duhovnosti je odraz svog vtvorca , individue koja se u svojim delima izražava ali je on duboko ukorenjen u svoju naciju i duh vremena u kome zivi. Kad posmatrate delo posmatrate tvorca- proučavanje duha vremea iduha nacije jer je pojedinac bitno odredjen tim pojmovima. Pesnik je praslika stvaralačkog duha svoje epohe i nacije. Utoliko pesničko delo nije samo neka istoriska tvorevina vec i dokument. Javlja se jedno potpuno novo merilo, ne vise ono apsolutno merilo, vec novo univrzalno jd ako se moze shvatiti kao reprezentativno svedočanstvo o vremenu koje ga je iznedrilo.knizevno delo je bitno i potpuno odredjeno samo prostorom u kome je nastalo i moze se shvatiti samo u vremenu u kome je nastalo i ako delo izvučete iz konteksta ili ne poznajete doba u kome je nastalo nečete moči da shvatite delo. Duh se razvija kroz epohe, svaki narod ima svoj duh, svoje shvatanje sveta i kroz to se moze pratiti razvoj pojedinca i razvoj civilizacije. Ovakvo sshvatanje pesničkog dela reultiralo je time da je zapravo istorija knjizevnosti proucavala kniyevnost. Skole eminentne knizevnosti su se pobunile protiv ovakovog istoriskog shvatanja u vratile suse poetici i smatrale da smisao dela treba traziti u delu ali ta poetika nije bila normativna vec deskriptivna. Osim normativne i deskriptivne postoje i istoriske poetike koju su negovvali ruski istoricari knjizevnosti i ona proucava genezu postupaka koji se primenjuju u gradjenju dela. Velek i Voren knjizevna kritika teorija i istorija Istorisko proucavanje je spoljasnji pristup Pravi predmet isstorije knjizevnosti mora biti sama knjizevnost a ne uslovi u kojima nastaje.po njima neophodno je vezati je sa drugim disciplinama knjizevnom teorijom i kritikom. Ove tir discipline ne mogu se uzimati zasebno premda svaka od njih ima svoj poseban tok i predmet izucavanja. Dijahronija je knjizevna istorija Sinhronija je jedan presek u tom istoriskom razvoju Teorija knjizevnosti proucava principe dok kritika tumaci i vrednuje dela , a istorija tumaci kako se delo razvija iz cega, na sta utice... Ove tri discipline sse MORAJU proucavati zajedno. One se medjusobno podrazumevaju te ih je nemoguce zamisliti zasebno bez druge dve. Norme se menjaju delima a ne dekretima i propisima. Kod Kajzera i Tomasevskog knjizevna kritika se ne pominje jer oboje odbaciju bilo kakvo vrednovanje knjizevnosti, poetike treba da budu deskriptivne,a istorija knjizevnosti spada u evoluciju knjizevnossti ili u istoriju civilizacije i jedino je bitna knjizevna teorija. V&V Nema nikakvih neutralnih cinjenica –vrednosni vidovi sadrzani su vec u samom izboru gradje. Obmana je da se istoricari knjiz bave nekim objektivnim cinjenicama kao i sama objektivnost. Cak i dokucivanje nekog datuma ili dela predstavlja vrednovanje. Sud proslosti je objektivan jer je prosao sud vremena. Kajer- mpesnik nije eminentan pesmi. PERSPEKTIVIZAM -hermenoutika- tumacenje iz sadasnjosti uzimajuci u obzir razlicite interpretacije kroz koje je tokom vremena delo proslo. Po ww o pesnickom delu treba razmisljati kao o entitetu koji cuva vecitu sustinu i istorisko je jer prolazi kroz neki razvojni proces koji se moze pratiti. Perspektivizam je razlicit i od istorizma, koji svodi knizevnost na nid delova koji se ne mogu porediti niti mesati, i od apsolutizma, koji smatra da postoji samo samo jedno merilo lepog, ne shvatajuci da lepo moze da bude promenljivo. Perspektivizam podrazumeva uverenje da postoji jedna poezija, jedna knjizevnost, jedna tradicija ali nije staticna vec ******* a rrealizuje se ili se ne realizuje u yavisnosti od konkretnog vremena. Ne postoji imunost knjiz istoricara na vrednovanje, ne postoji imunost knjiz kritike na teoriju knjizevnosti. Uvek se sve tri moraju posmatrati zajedno makar zato sto samo knjizevno delo , bilo da je napisano juce ili pre hiljadu godina postoji u sve tri dimenzije. Samo delo zahteva ovakav trovalentni pristup. Osim ove tri u siru oblast spadaju jos neke srodne discipline poput estetike i filologije. -estetika je filozofska disciplina koja nastoj da odgoviri na pitanje sta je lepo? I uopste prvenstveno u umetnickom delu ali i iza nje u pripodi. Bavi se pitanjeima ukusa koji u lepom ili ruznom donosi neki sud.lepo je centralno-estetska katebogorija, pojavljuju se i pojmovi ljupko, velicanstveno, tragicno, interesuje je zajednicko u svim umetnostima a ne samo knjizevnost tj. Samo ukoliko utice na savatanje lepog. -filologija je ljubav prema reci tj. Knjizevnosti , ww pominju ovu disciplinu ali u jednom drugacijem smislu, drugacijem od onog kako je mi shvatamo. Definisu je kao znanje o poznatom svetu, kao shvatanje i proucavanje drustva, religije... duhovnosti. Mi filologiju shvatamo kao disciplinu koja se ravila veoma rano jos u antici a u devetnaestom veku je dozivela vrhunac ciji je zadatak da utvdi autentican tekst nekog dela. Filologija ili filoloska kritika (teksstologija, kritika teksta) vise se koriste na yapadu I utvrduju I starost nekog teksta, poreklo, autorstvo. Proucava I durstveno- istoriki okvir, autobiografske podaatke, istrazuje uticaje isl. SPOLJASNJI PRISTUP PO VELEKU I VORENU -biografski pristup, biografska kritika ili biografizam, -kao prisstup definisani su u 19. veku, najpre se javljaju u Francuskoj, zatim i u drugim evropskim knjizevnostima. U francuskoj se javlja u okviru pozitivizma. Aristotel je razlikovao tri razloga za nastanak dela -causa efliceus-efikasni, najociglednije, najneposrednije uzrok -causa formales- formalni uzrok, zanr-tradicija -causa finalis- prakticna svrha VRSTA DETERMINIZMA Najocigledniji uzrok nastanka dela je autor. Tumaxenja dela na osnovu poznavanja biografije, zivota, psihologije i njegovog toka je jedan od najcescih metoda proucavanja kniž. Dela . o biografiji mozemo da sudimo o tome koliko nem poznavanje ovih cinjenica pomaze da razumemo dela. U kojoj meri se neki podaci iz dela mogu konstruisati biografiju pisca? Biografski zanrovi spadaju u istoriske zanrove, ali da li biografija pesnika objasnjava njegovo delo? Da li podaci koje dobijamo iz knjiz dela mogu doprineti rekonstrukciji zivota pisca? Obicno se na ova pitanja daje potvrdan odgovor. Najpoznatiji kriticari- sent bef, vilhelm šrer, jovan skerlić- smatrali su da se dela ne mogu razumeti ako do tačnina ne poznajemo zivot pisca. Sent Bef je prototip kriticara koji se sluzi biografskom metodom. WW osporavaju principe na kojima se zasniva bbiografski metod. Delo prosto preslikava ono sto se u zivotu autora desilo a to je po WW besmislica jer delo neje cisto samoizrazavanje, nije prepis licnih osećanja i iskustava, ne zeli svaki pesnik da iscrta autoportret i da govori o onome sto se zaista i desilo i sto je zaista preziveo, i samo su jedni oni koji stavljaju akcenat na osecanja. To je karakteristika romanticara nasuprot kojih stoji celokupna prethodna knjizevnost od Homera do njih. Emocijama se predpostavlja vestina. Kada se u delu pojeavi deo iz umetnicke autobiografije one gube svoje originalno znacenje i postaju deo dela- WW Savremena kritika je uvela interesantne metode za razlikovanje autora i autobiografskog stava iznetog u knjizevnom delu. -implicitni autor- Vein Put- uveoje ovaj termin u upotrebu i pod njim podrazumeva jednu apstraktnu figuru koja se ne mora materijalizovati kao lik u delu i ona je nosilac autorovog pogleda na svet, neko s kim se citalac identifikuje i i tumaci svet dat u delu. Zatim, piscima se ne smeju pripisivati misli, stavovi ni deije ni vrline njihovih junaka, namere pisca se ne mogu desifrovatikroz usta junaka narocito ne u drami. BIOGRAFSKA EGZEGEZA Demodok-muze mu uzese vid ali mu dadose slastku pesmu Frojd-umetnost kao vrsta sublimacije · sve umetnosti uzrokovane su psiholoskim motivima, isto kao san ili decija igra, ventil za neke nedozvoljene, animalne nagone koji poticu iz nesvesnog. · Ido-prvobitni nagoni- · Ego –svesni deo- · Super ego-cenzor i drustvene i moralne norme koje kontrolisu ego- TEKSTOLOGIJA Tekstologija ima zadatak da utvrdi pouzdan tekst, da israzava autonomnu, osnovnu autorovu volju. U delima koja se objavljuju danas izmena u delima nema, ali u istoriskim epohama pre stampe ili pocetkom iste bile su moguce greske, korekcije, i drugo ali ne od strane autora. To je pomocna disciplina u knjizevnosti. Sem knjizevnosti potrebna je i drugim humanistickim naukamo koje krecu od teksta. Osim utvrdjivanjea autenticnosti keksta ona dolazi i do osnovnih podataka o tekstu.-ime autora, vreme nastanka u smislu preciznog datiranja, narocito vaznog kod lirskih pesama koje se ne objavljuju onim redom kojim ih pisac pise, kada je delo objavljeno a to je neophodno za ispravno razumevanje dela. Tekstologija ima sirok sistem pojmova i metodoloskih postupaka pomocu kojih dolazi do trazenih podataka. Ona izvrsava ATRIBUCIJU-a to je postupak kojim se neko delo pripisuje nekom autoru. Vrsi se na razlicite nacine, ponekad je dovoljno razresiti pseudonim- KRIPTONIMI su pseudonimi koji istovremeno i otkrivaju i skrivaju ime autora- yatim postoje spoljasnje i unutrasnje indicije, formalne indicije, stilske... Suprotan proces od atribucije je ATETEZA kao negativna atribucija tj. Dokazivanje da nije neki autor napisao dato delo, tj da nije autor onaj koji se smatra ili koji je delo podpisao. Smatra sse da je filologija upravo zbog homerskog pitanje dozivela procvat u devetnaestom veku. Rasprava povodom homerskog pitanja trajala je vise od sto godina a onda se pojavila teorija koju su izneli Lord i Peri, klasični filolozi, Amerikanci, i njihova ideje je bila da proučavaju zivu epiku i dosli su kod nas, slusali narodne pevace iz krajne, i opovrgli oba dotadasnja mislenja, her eepski pevaci nikad celu pesmu ne znaju napamet, ali oni zive duboko ukorenjeni u jednoj tradiciji i u tu kulturu ukorenjen je i nacin stvaranja pesama. Oni raspolazu odredjenim sadržajnim reprtoarom i sstalnim skupom formula i formulaičkih izraza, manjih delova stiha metrički pogodnih da postanu stih. Formule se ponavljaju doslovno a formulaički izrazi predstavljaju varijaciju na temu, ali su u globalu okamenjene konstrukcije.Lord i Peri su svoju tvrdnju dokazali teorijom NAPETOSTI JEZGRA koja je prisutna u svim pesmama. A jedna od njihovih odlika je i sukob logičkih fraza i formula sa samom pesmom! · Prosper Merime je pod uticajem geteovih prevoda nbase narodne poezije sam napisoao a predstavio kao prevod srpskih narodnih epskih pesama PALEOGRAFIJA – nauka o starim vrstama pisama, hartija vodenim zigovima i pecatima. Kada je nepoznato vreme nastanka dela vrsi se DATIRANJE -terminus antekvem (non)- vreme pre koga delo nije moglo da nastsane -terminus postkvem(non) – vreme posle koga delo nije moglo da nastane Neki autori smatraju da u okvire tekstologije ulaze i istrazivanja kulturne i socijalne pozadine, biografskih podataka, ... Prema nekim franciskim i ruskim autorima tekstologija pre svega ispituje istoriju nastanka nekog teksta jer proučava tekst sa stanovistva njegove istorije, dok neki u ovo pitanje uključuju i pitanje kritičkog izdanja teksta Kajzer je problematiku podelio na problem autorstva i datiranje kao i razlikovanja vise i nize knjizevne kritike, gde se niza bavi utvrdjivanjem autentičnosti a visa utvrdjivanjem autora. Inače tekstologija se javila jos u aleksandrijsko doba radi utvrdjivanja autentičnosti homerovih dela., dok se u doba ranog hrišćanstva razvija la u vezi sa utvrdjivanjem autentičnih tekstova starog zaveta – crkvena rgzegeza objasnjena sv. Avgustina crkvenih dela Hermenoutika se bavi pitanjem vise interpretacija pri cemu ona polazi od slobodnijih pretpostavki. U doba humanizma i renesanse bavila se utvrdjivanjem podataka o antičkim tekstovima jer je to doba brojnih falsifikata. U 19. veku konstuisan je naučni metod koji je kao takav prihvaćen i dan-danas, Beker i Karl Lahman su ga formulisali a oni su bili Nemci, klasični filolozi. GENEALOGIJA rukopisa kao rekosnstrukcija rodoslovnog stabla fukopisa u cilju pronalazenja ARHETIPA- onog oblika nekog dela na koji se mogu svesti svi dostupni rukopisi ili prepisi, arhetip se jos naziva i matica a on nije orginal vec orginalu najblizi prepis i nikad nije AUTOGRAF, tekst pisan rukom autora. Autograf danas moze biti autorizovan kada ga autor pregleda i odobri a boze biti i neautorizovan, moze biti i maskirani, takav izvor pomocu koga autor hoce da izazove privid drugog teksta.- autorizovan je ali maskiran Ovoje najinenzivnije procenjivano u 19.veku jid bas id II decenije 19. veka a u Nem.su to radila brača Grim, Pari u francuskoj, kod slovenskih naroda šaforih, a do Srba V. S. Karadzić , Daničić, Subotić, Novaković... Tekstološka kritika izdaje kritičko izdanje To su dve vrste izdanja -popularno-sirokoj citalackoj publici, ne vodi računa o doslovnom drzanju teksta već se trudi da priblize pisca citocu - naučno koje obuhvata a) kritičko (koa najvažnije) b) faksimilsko c) diplomatsko * kritičko izdanje teži vernom reprodukovanju nekog dela na osnovu svih raspoloživih izvora jer recimo jedan roman moze postojati u vise recenzija, bilo sto je sam uradio autor, bilo nastalih tudjom intervencijom ** druga dva se razlikuju jer su to izdanja pojedinačnih tekstova a ne dela u celini · faksimilsko- mehaničkim sredstvima reprodukuje original- · diplomatsko- diplomatika je nauka o starim rukopisima- doslovno prenosi izgled i tekst dela iz rukopisa ~ titla- nadredni znak i znači da je na tom mestu tekst skraćen ili da su slova upotrebljena u funkciji brojeva T ligatura-takodje nadredni znak označava skraćivanje znakova Oniks- znak za U Srednovekovnu oznaku za stih prenosim vodoravno a pise se horizontalno C x ~ Uglaste zaagrade se koriste za LAKUNE s to dsu praznine u tekstu nastale voljom autora, cezurom ili ostećenjem a u njih se upisuje KONJEKTURA tj pretpostavka o tome sta je smajalo medju lakunama U velike zaggrade se stavlja očito oštećenje ili nedostatak Notom ( koju ne mogu da otkucam!!!!!!!!!) neuma- muzička notacija piše se kao nadredni znak, naročito u antici Greške mogu nastati a) prpisivajem i to po principu zamene jedne reči drugomnjoj sličnoj, zamenom neke neobičnije nekom poznatijom, lapsusom – haplologija kada su preskočeni slog ili reč slični prethodnom ili diplografija-udvajanje iste reči ili istog sloga b) bez sistema a to su nepredvidljive i neobjašnjive greške postoj i princip zvan LEKCIO DIFIKILIO a odnosi se na čitanje po težem ukoliko imamo dva teksta Kritičko izdanje je strogo normirano odnosno normirana je metodologija i tehnika ovog izdanja,kod nas ih je normirala grupa sa SANUa ‚‚ načela za kritička izdanja‚‚ prema tim normama treba da vas postavi,da utvrdii autentičann tekst, da vas postavi autoru u volju, , mora biti propraćeno kritičkim aparatom koji čitaocu omogućava razumevanje dela, stvaralačkog postupka i omogućava da se prate razlike izmedju dela i time kontroliše rad priredjivača. Priredjivač ne sme da menja jezik na koje je delo napisano nu i kom pogledu čak iakoje na stranom jeziku a prevod se donosi u kritičkom aparatu.za razliku od diplomatskog izdanja u kritičkim izdanjima pravopis se prilagodjava savremenom ali je obavezno da se ou predgovoru opiše originalana interpunkcija , da se navedu neki primeri i sve izmene. Ali kada autor to radi da bvi istakao suštinu onda se ne dira kao deo umetničke intencije. U kritički aparata unose se sve varijante iz svih rukopisa koje priredjuvač nije eleminisao kao bezvrednekopije i iz svih izdanja štampanih iz piščevog života, izuzetno i posle njegove smrti ako je to naučno značajno. Osim ovog štampa se i rečnik, rečnik jezika datog pisca akoje njegova tehnika neuobičajna, zatim bibliografija i spisak svih poščevih radova datih hronološkim redom i literatura o piscu koja je od najvećeg značaja i na kraju završne napomne priredjivača tipa objašnjenja. -verzije su različiti oblici istog tekstakao rezultat prerade autora ili nepoznatih faktorr -varijante su različiti oblici istog teksta bez važnih strukturalnih razlika obično nasstalih slučajno tokom prepisivanja -redukcija su različiti oblici istog teksta pri čemu izmene nije izvršeio sam uator -recenzije su ..... a do izmena je doslo zbog različitih geoloških, etnografskih, ili drugih uslova u kojima se dat tekst nasao. - Latmanova metoda kritike- primenjuje se na sstare rukopise- rekonstrukcija teksta da on bude sto bliyi originalu i naziva se KONSTITUCIJOM TEKSTUS, u konstituisanju teksta razlikuje se faza a)faza recenzije b) faza EMENDACIJE * u fazi recenzije najpre we utvrdjuje sta se ima smatrati pouzdanim prepisom a zatimse proučava rukopisna tradicija sadrzana u prepisima da bi se otkrilo kako rukopisna tradicija vodi do originala a ona se moze zasnivatii samo na jednom tekstu KODEKS UNIKUM rascep u rukopisnoj tradiciji- da ku se rekonstruisao original vrsi se analiza rukopisa, oni se potomstavljaju u neki medjusobni odnos STEMA KONDICUM- rodoslovno stablo, geneaološka stabla rukopisa koji dovode do matice Ako su sačuvana tri rukopisa postoje 22 moguće steme Vertikalna rukopisna tradicija postoji kada svi prepisi potiču iz jednog Horizontalna.... kada svi imaju pojedinačnu vaznost jer svi potiču iz originala i imete najmanje dve varijante istog teksta ** u fazi emendacije se na osnovu arhetipa konstruise original