eninalp erats ekjlib etivokel elkino mas ST A RE P LA N IN E Mr Danilo Stojanovi} Prof. dr Radi{a Jan~i} Dr Branislava Laku{i} Mr Violeta Slavkovska STARE PLANINE ¡ amonikle lekovite biljke priruènik za odrzivo sakupljanje REGIONAL ENVIRONMENTAL CENTER [tampano zahvaljuju}i finansijskoj podr{ci vlade Kraljevine Norve{ke (NORAD) u okviru projekta IUCN - Svetske unije za za{titu prirode "Podizanje svesti o biodiverzitetu i odr`ivom razvoju lokalnih zajednica na podru~ju Stare planine" (Raising Awareness about Biodiversity and Sustainable Community Development in the Stara planina Area) reè urednika uvod {ta je odrzivo sakupljanje lekovitih biljaka? ......................................6 gde, kada i kako sakupljati biljke? .......................................................7 pravila za odr`ivo sakupljanje lekovitih biljaka ...............................9 pakovanje, skladi{tenje i ~uvanje droga ............................................11 prepoznavanje lekovitih biljaka ..............................................................12 samonikle lekovite biljke Stare planine ....................................25 izvod iz Uredbe o lekovitim biljkama ........................................97 kontakt ...........................................................................................................106 literatura .......................................................................................................107 index latinskih naziva .............................................................................................108 narodnih imena ...........................................................................................110 legenda izdava~i IUCN Svetska unija za za{titu prirode Zavod za za{titu prirode Srbije za izdava~a Dr Jörg Lohmann Prof. dr Lidija Amid`i} urednik Du{ka Dimovi} autori Mr Danilo Stojanovi} Prof. dr Radi{a Jan~i} Dr Branislava Laku{i} Mr Violeta Slavkovska fotografija na naslovnoj strani SzilÄrd KovÄcs lektura Olivera Kova~ev korektura Olga Mili~i} dizajn, ilustracije, prelom i priprema za {tampu Dejan Brajovi} {tampa HELETA d.o.o. Beograd tira` 500 primeraka Beograd, 2007. godine "Biljke li~e na tvrdoglave ljude, od njih se sve mo`e dobiti ako se sa njima postupa na njihov na~in." Gete ve ljudske civilizacije, od davnina do dana{njih dana, koriste biljke kao lekove. I Sdanas se ve}ina svetskog stanovni{tva oslanja na lekovite biljke radi o~uvanja svoga zdravlja. Mnoge nekada brojne populacije biljaka su smanjene, a hiljade vrsta je ugro`eno {irom sveta. Naj~e{}e opasnosti koje prete lekovim biljkama su: prekomerno sakupljanje, neadekvatno kori{}enje zemlji{ta, degradacija i uni{tavanje stani{ta. Dok se odre|en broj uzgaja, ve}ina vrsta su samonikle i sakupljaju se i dalje u prirodi. Zbog toga su za{tita prirodnih stani{ta i odr`ivo sakupljanje medicinskih biljaka va`ni ne samo za o~uvanje biolo{ke raznovrsnosti, ve}i radi obezbe|ivanja prirodnih sirovina za proizvodnju lekova u budu}nosti. Globalni principi za za{titu i odr`ivu upotrebu prirodnih resursa razvijeni su i definisani u me|unarodnim sporazumima koji imaju direktan uticaj i na za{titu lekovitih biljaka, uklju~uju}i i Konvenciju o biolo{koj raznovrsnosti (CBD) i Konvenciju o me|unarodnoj trgovini ugro`enim vrstama divlje faune i flore (CITES). Me|u brojnim me|unarodnim organizacijama koje se bave za{titom prirode je i Svetska unija za za{titu prirode (IUCN). Od osnivanja 1948. godine, IUCN ima misiju da uti~e, podsti~e i poma`e dru{tvima {irom sveta da za{tite celovitost i bogatstvo prirode, obezbe|uju}i da svako kori{}enje prirodnih resursa bude pravi~no i ekolo{ki odr`ivo. Jedna od inicijativa koju je pokrenula Svetska unija za za{titu prirode (IUCN) zajedno sa svojim partnerima je i Zeleni pojas Evrope (European Green Belt) u koju je aktivno uklju~en i Zavod za za{titu prirode Srbije. Osnovni cilj inicijative Zeleni pojas Evrope je uspostavljanje ekolo{ke mre`e koja se prote`e ~itavom du`inom nekada{nje Gvozdene zavese izmedju isto~ne i zapadne Evrope. Osim za{tite biodiverziteta, ova inicijativa predstavlja i instrument u pomo}i odr`ivom razvoju lokalnih zajednica i unapre|enju prekograni~ne saradnje du` Zelenog pojasa. U okviru projekta “Podizanje svesti o biodiverzitetu i odr`ivom razvoju lokalnih zajednica na podru~ju Stare planine ”, koji se realizuje u okviru inicijative Zeleni pojas Evrope, objavljen je i Vodiè za odrzivo sakupljanje - samonikle lekovite biljake Stare planine. Namena vodi~a, pripremljenog u formatu koji je pogodan za rad na terenu, je da pru`i osnovne informacije o lekovitim biljkama Stare planine, kao i da pomogne sakuplja~ima prilikom njihove identifikacije. Na 70 crte`a predstavljene su medicinske i aromati~ne biljke koje se naj~e{}e sakupljaju na ovom podru~ju. Nadamo se da }e vodi~ pomo}i da se “spasu biljke koje spasavaju ` ivot”. Du{ka Dimovi} ¡ ecenije istra`ivanja pokazale su da Stara planina spada u floristi~ki najbogatije Ddelove Srbije, Balkana i Evrope. Specifi~an geografski polo`aj, raznovrsnost geolo{ke i pedolo{ke podloge, nadmorska visina i istorijski razvoj flore i vegetacije uticali su na izuzetnu raznorodnost biljnog sveta ovog podru~ja. Na Staroj planini raste vi{e od hiljadu razli~itih vrsta biljaka, od kojih preko sto vrsta predstavlja endemite*. [ume, pa{njaci, lekovito i za~insko bilje sastavni su deo prirodnog blaga Stare planine koje treba sa~uvati i za budu}e nara{taje. I{~ezavanje ma koje biljne vrste ili lokalne populacije biljaka nenadoknadiv je gubitak, jer one predstavljaju neponovljiv geneti~ki potencijal, jedinstvenu biohemijsku i farmaceutsku laboratoriju u malom. Eksploatacija prirodnih bogatstava, me|utim, skoro neminovno podrazumeva i njihovo osiroma{enje, a ~esto i potpuno iz~ezavanje. U Srbiji, ali i u okolnim zemljama, usled nekontrolisanog i prekomernog branja postale su ugro`ene ~ak i donedavno {iroko rasprostranjene vrste. Lekovite biljke su istovremeno lepe, blagotvorne i korisne. Zato u na{em narodu postoji izraz: "Koliko boljki, toliko i travki". Tradicija upotrebe biljaka za le~enje izuzetno je bogata i duga i predstavlja zna~ajno nasle|e. Sakupljanje "trava" za sopstvene potrebe obi~no ne ugro`ava opstanak lekovitih biljaka. Poslednjih godina potrebe farmaceutske, kozmeti~ke i prehrambene industrije za samoniklim lekovitim biljkama u stalnom su porastu. U apotekama ima sve vi{e preparata na bazi biljaka, ~ajeva i melema. Osim nekoliko vrsta koje se gaje planta`no, najve}a koli~ina biljne sirovine je poreklom iz prirode. Samonikle biljke predstavljaju zna~ajan komercijalni proizvod (npr. sirovi i su{eni biljni materijal), ali one su prirodni resurs koji treba mudro i racionalno koristiti. Dugogodi{nje sakupljanje biljaka je mogu}e, samo se mora voditi ra~una o jednom: briga o samoniklim biljakama ove godine ulaganje je u naredne godine. Kako u isto vreme omogu}iti sakupljanje lekovitih biljaka i njihov opstanak, glavno je pitanje na koje }emo poku{ati da odgovorimo u ovom priru~niku. *endemit je vrsta ~ije je rasprostranjenje isklju~ivo ograni~eno na odre|eno podru~je Priru~nik se sastoji iz tri dela. U prvom delu se nalaze op{ta uputstva za pravilno sakupljanje lekovitih biljaka, u drugom delu pregled lekovitih biljaka Stare planine, a u tre}em pravna regulativa za sakupljanje samoniklih biljaka i informacije o institucijama koje se bave lekovitim biljkama u Srbiji. [ta je odr`ivo sakupljanje lekovitih biljaka? Odr`ivo kori{}enje prirodnih resursa je umerena, racionalna eksploatacija prirodnih bogatstava, u ovom slu~aju lekovitih biljaka, na na~in koji ne ugro`ava njihov opstanak. @ivotnu sredinu karakteri{e skup promenljivih i slo`enih uticaja na organizme, i upravo dinami~ka ravnote`a svih tih uticaja omogu}ava opstanak vrsta. Ova ravnote`a je krhka i ponekad izmena jednog jedinog faktora mo`e trajno da je naru{i. Bez uticaja ljudi, drasti~ne promene uslova u prirodi veoma su retke. Ljudske delatnosti, me|utim, ~esto, brzo i trajno menjaju ` ivotnu sredinu. Pod za{titom ` ivotne sredine podrazumeva se briga o tome da se priroda {to manje naru{ava, da se o~uva biodiverzitet*, i spre~e aktivnosti koje mogu da poremete ravnote`u uslova na stani{tu**. Opstanak neke biljne vrste na stani{tu podrazumeva njeno trajanje u vremenu, odnosno sposobnost da se iz godine u godinu na odre|enom prostoru javljaju populacije*** te biljne vrste. Bez obzira na prirodnu promenljivost populacija, ako se one ne naru{avaju, na stani{tu se svake godine javi pribli`no jednak broj biljaka. Ukoliko uberemo sve primerke iz jedne populacije, ne mo`emo o~ekivati da }emo narednih godina na tom stani{tu prona}i tu vrstu. Ako ostavimo samo nekoliko najja~ih jedinki, nadaju}i se da }e njihovo potomstvo obnoviti populaciju, mnogo toga prepu{tamo slu~aju. Za prostor koji je ostavila ubrana jedinka nastaje prava jagma. Sve biljne vrste koje dele isto stani{te bore se za svoje par~e zemlje i mesto pod suncem. Da bismo mogli o~ekivati da }emo i narednih godina na odre|enom stani{tu prona}i biljnu vrstu, moramo dobro da planiramo branje i da se staramo o populaciji. Pod odr`ivim kori{}enjem lekovitih biljaka podrazumeva se branje biljaka koje omogu}ava opstanak populacija eksploatisane vrste. Pod biodiverzitetom se podrazumeva ukupna raznovrsnost ` ivog sveta. Stani{te je prostor koji se odlikuje posebnim kompleksom ekolo{kih faktora (klima, zemlji{te, voda, vazduh, ` iva bi}a...). Populaciju ~ini grupa jedinki iste vrste koje naseljavaju odre|eni prostor a me|usobno su povezane odnosima razmno`avanja. * ** *** Ukratko, odr`ivo sakupljanje je sakupljanje s merom, razumno, bez preterivanja. Mislite na budu}nost! Ako `elite da i va{i potomci budu u prilici da koriste samonikle lekovite biljke, vodite ra~una o tome koliko ih berete i sa~uvajte prostor na kojem se one mogu na}i. Gde, kada i kako sakupljati biljke Pre svega, treba biti pa`ljiv i strpljiv. Osoba koja sakuplja biljke mora da poznaje vrstu koju bere i da je razlikuje od drugih sli~nih, kako bi se izbeglo sakupljanje biljaka potencijalno rizi~nih za zdravlje, ali i onih retkih i ugro`enih. Da ne bi bilo zabune, pravilo je da jedno lice bere samo jednu vrstu, jer uvek postoji opasnost da se materijal zameni i pome{a. U drugom delu priru~nika, dati su opisi i crte`i biljaka koji }e omogu}iti prepoznavanje vrsta. Svaka vrsta za svoj ` ivot tra`i odre|ene uslove. Tamo gde su joj uslovi najpovoljniji, biljka }e biti najbujnija, najlep{a i najzdravija. Materijal dobijen od takvih biljaka najbolji je i najcenjeniji jer sadr`i najvi{e aktivnih principa, to jest hemijskih materija zbog kojih je biljka i tra`ena. Lekovite biljke se ne beru u gradu, selu, pored puta, saobra}ajnica ili zaga|enih povr{ina. Prisustvo ne~isto}a u ogromnoj meri umanjuje kvalitet prikupljenog materijala. Nikada se ne èupaju cele biljke. Sakupljaju se samo delovi biljaka, odnosno oni biljni organi koji sadr`e `eljene materije. Kao sirovine za farmaceutsku, prehrambenu, kozmeti~ku, parfimerijsku i industriju alkoholnih i bezalkoholnih pi}a mogu se koristiti slede}i delovi biljaka, za koje se ~esto koristi i latinski naziv: ? Koren Rizom Rizom sa korenom Krtola Stabljike Slama Drvo Kora List Cvet Nadzemni deo biljke u cvetu Plod Deo ploda Seme Srpski nazivSrpski naziv Radix Rhizoma Rhizoma cum radix Tuber Stipes Stramentum Lignum Cortex Folium Flos Herba Fructus Pericarpium Semen Latinski nazivLatinski naziv Ne treba ~upati ili o{tetiti podzemni organ (koren, rizom i dr.) kod vrsta od kojih se koriste nadzemni organi, niti lomiti stabla i grane drve}a i `bunova kod sakupljanja ploda, cveta ili lista. Osnovno pravilo je da se biljke sakupljaju po lepom vremenu, nikako za vreme i neposredno posle ki{e, nego tek kada se biljka osu{i od vode i rose, dakle u kasnim prepodnevnim i ranim poslepodnevnim satima. Mokar biljni materijal brzo se "upali" i ubu|a {to mo`e prouzrokovati kvarenje celokupne prikupljene mase. U zavisnosti od toga koji se deo biljke koristi, ali i od hemijske prirode fiziolo{ki aktivnih sastojaka, sakupljanje se odvija u razli~itim fazama razvi}a biljke, drugim re~ima, kada u delovima koji se prikupljaju ima najvi{e hemijskih materija zbog kojih se biljke i koriste. Optimalno vreme sakupljanja pojedinih biljnih organa Jesenji meseci Prole}ni meseci kada zapo~inje novi `ivotni ciklus, re|e u jesen U po~etnim fazama cvetanja biljke U po~etnim fazama cvetanja biljke Kada pupoljci po~inju da se otvaraju Neposredno pred sazrevanje Kada su zreli Kada su potpuno zrela Kora Listovi Herba Cvetovi Plodovi s so~ni Semena Podzemni organi u{ni Za vreme sakupljanja biljnih delova treba voditi ra~una o higijeni i zdravlju: sakuplja~i moraju da se za{tite od potencijalno alergenih i otrovnih biljaka no{enjem adekvatne za{titne ode}e. S druge strane, osobe koje imaju rane na rukama ili pate od crevne bolesti, ne bi smele da sakupljaju biljke koje }e se koristiti za lek. Alat za berbu mora biti pripremljen - o~i{}en izme|u dve berbe. Ubran materijal se ne odla`e direktno na zemlju, ve} mora biti sakupljen i transportovan ~ist. Posude u koje }e se odlagati sakupljeni materijal moraju tako|e biti prethodno pripremljene. Najbolje je da se koriste nove platnene vre}e. Biljke ne treba nabijati, vre}e sa sakupljenim materijalom ne smeju se pritiskati. Sve`e ubran materijal mora {to pre da se transportuje u objekat za preradu kako ne bi do{lo do preteranog zagrevanja. Pravila za odr`ivo sakupljanje lekovitih biljaka Pri sakupljanju treba voditi ra~una o opstanku populacije biljaka. Malobrojne populacije zeljastih biljaka treba potpuno isklju~iti iz eksploatacije. Ako se sakupljaju podzemni organi, korenovi, rizomi ili lukovice, najmanje 80% jedinki ostavlja se netaknuto. Ukoliko je mogu}e, treba vratiti u zemlju glavni deo korena ili rizoma sa pupoljcima. Pri sakupljanju listova, na svakoj jedinki treba ostaviti minimum 70% listova. Kod sakupljanja herbe, nadzemnog dela biljke u cvetu, minimum 30% biljaka treba ostaviti netaknuto. Kad se sakupljaju cvetovi, 30% cvetova svake jedinke mora biti sa~uvano i netaknuto 20% populacije. Kada su u pitanju plodovi, najmanje 20% mora da se ostavi na svakoj jedinki radi regeneracije, a kod semena minimum je 30%. Za eksploataciju se koriste samo odrasle biljke. Herba i listovi ne smeju se kidati, ve} se odsecaju no`em ili makazama. Se~enje grana drvenastih vrsta zbog listova, cvetova ili plodova, najstro`e je zabranjeno. Obrada prikupljene sirovine Posle sakupljanja, biljni materijal mora da se pre~isti. Odvajaju se svi delovi biljke koji se ne koriste kao droga, i odstranjuju se druge biljke, zemlja i kamenje. Zatim se odbacuju o{te}eni, oboleli ili truli delovi. Podzemni organi se peru u vodi, da bi se o~istili od zemlje i peska. Naj~e{}e se, pre su{enja, biljni delovi seku na odgovaraju}i na~in i do veli~ine uobi~ajene za datu sirovinu. Su{enje Su{enje je najbr`i i najjednostavniji na~in konzervisanja sirove biljne mase, jer je voda jedan od glavnih uzroka kvarenja. Su{enjem dolazi i do umanjenja mase droge u odnosu na sirovo biljno tkivo. Po propisu farmakopeja, dozvoljena koli~ina vlage u drogama iznosi oko 10%. Izuzetno, ona mora biti manja, 5-6% (Digitalis purpureae folium). Proces su{enja biljne mase mo`e se obavljati prirodnim i ve{ta~kim putem. Prirodnim putem se biljke su{e u tankom, rastresitom sloju na odgovaraju}im podlogama na senovitom i promajnom mestu (cvet, list, herba) ili direktno izlo`ene sun~evoj svetlosti (kora, koren, seme). Danas se mnogo ~e{}e primenjuju ve{ta~ke metode su{enja. Termi~ke su{are su razli~ito konstruisane, sa razli~itim oblikom i na~inom proizvodnje toplote. Op{te je pravilo da sirovina mora biti udaljena najmanje 15 cm od zagrejanih povr{ina, i da u unutra{njosti su{ara mora biti obezbe|ena cirkulacija toplog vazduha i odvo|enje vodene pare. Ne`niji biljni organi ili sirovina koja sadr`i lako isparljive sastojke, su{e se na 35-40úC, dok je za su{enje grubljih delova neophodna temperatura od 50 do 60úC. Danas se za su{enje naj~e{}e koriste pokretne trake. Cvetovi Listovi Herba Plodovi Semena Kore Koren Rizom Tiliae flos, Pyrethri flos Chamomillae flos Sambuci flos Rhoeados flos Uvae ursi folium Betulae folium, Salviae folium Digitalis folium, Mentae piperitae folium Belladonnae folium, Stramonii folium Hyperici herba, Origani herba Centaurii herba, Herniariae herba Absinthii herba Anisi fructus, Foeniculi fructus, Carvi fructus, Coriandri fructus Crataegi fructus, Rosae caninae fructus, Juniperi fructus Myrtilli fructus Sinapis semen, Lini semen Frangulae cortex, Quercus cortex Althaeae radix, Gentianae radix Valerianae radix Filicis maris rhizoma, Tormentillae rhizoma Rhei rhizoma Calami rhizoma 4:1 5-6:1 6-7:1 9:1 3-4:1 4-5:1 5-6:1 6-7:1 3.5-4:1 4:1 1-5:1 1.2-1.5:1 3:1 6-7:1 1.2-1.5:1 3-4:1 3-4:1 4-5:1 3:1 3-4:1 4-5:1 Odnos sve`eg biljnog materijala prema osu{enom Pakovanje, skladi{tenje i ~uvanje droga Naj~e{}i uzroci kvarenja droga i smanjenja njihovog kvaliteta jesu pove}ana vla`nost, temperatura, prisustvo kiseonika, insekata i mikroorganizama. Najbolji na~in da se spre~i kvarenje i smanjenje kvaliteta sirovina jeste da ona bude adekvatno zapakovana, skladi{tena i ~uvana pod odgovaraju}im uslovima. Ambala`a za pakovanje droga je razli~ita: drveni sanduci, specijalna burad, jutane tkanine i vre}e, papirni ili d`akovi od plasti~nih vlakana, kartonske kutije i papirne kese razli~itih veli~ina. Etarska i masna ulja se pakuju u specijalnu aluminijumsku burad, balone ili fla{e. Prihvatljiva je i staklena ambala`a. Velike koli~ine droge se skladi{te u specijalne prostorije, magacine ili skladi{ta. Svaki ulazak droge u magacin mora da bude dokumentovan svim podacima (nazivom droge, poreklom uzorka, datumom otkupa, datumom ulaska u magacin, podacima o analizi droge). Pravilo je da droga koja je prva u{la u magacin, bude prva i ekspedovana iz njega (ukoliko ne postoje specijalni zahtevi). Tako|e, u zavisnosti od strukture droge i hemijske prirode njenih sastojaka, postoje pravila o vremenskom periodu u kome se ona mo`e koristiti. Najdu`i rok ~uvanja nekih droga Droga Du`ina ~uvanja(broj godina) Althaeae radix Belladonnae folium Calami rhizoma Carvi fructus Centaurii herba Chamomillae flos Equiseti herba Farfarae folium Frangulae cortex Gentianae radix 5 2 1 3 3 2 2 4 3 5 Droga Du`ina ~uvanja(broj godina) Glycyrrhizae radix Myrtillli fructus Origani herba Quercus cortex Salep tuber Sambuci flos Tiliae flos Tormetillae rhizoma Urticae folium Uvae ursi folium 10 2 3 5 6 3 1 1 2 5 Pre nego {to se krene u berbu potrebno je znati nekoliko osnovnih ~injenica koje }e nam omogu}iti da ~itav posao zavr{imo uspe{no. •Raspitajte se na vreme kome æete prodati sakupljene biljke. Za{to? Ve}ina individualnih bera~a nema odgovaraju}e uslove za su{enje i ~uvanje biljnog materijala koji je prikupljen, pa on vrlo brzo neodgovaraju}im deponovanjem gubi na kvalitetu, odnosno na ceni! •Raspitajte se na vreme koje vrste se traze te sezone. Preduze}a koja rade na veliko dobro su obave{tena o tome koje vrste tr`i{te favorizuje odre|ene godine. Cene otkupa se menjaju u zavisnosti od potreba tr`i{ta pa se ne vredi oslanjati na informacije iz prethodne sezone, ina~e sakupljanje mo`e biti potpuno neisplativo. •Sakupljajte samo jednu vrstu u jednom danu. Ako sakupljate vi{e vrsta u isto vreme, mo`e do}i do me{anja materijala pa se kasnije, kada se biljke osu{e, javljaju problemi prilikom razdvajanja. •Nauèite da sa sigurnošæu prepoznate vrstu koju sakupljate. ^esto su sli~ne vrste biljaka sasvim razli~itog hemijskog sastava pa samim tim i dejstva. Retke i ugro`ene mogu biti sli~ne vrstama koje sakupljamo. U slede}em delu nalaze se detaljni opisi i ilustracije naj~e{}e tra`enih lekovitih biljaka kod nas. •Raspitajte se na vreme o svemu što moze da vam bude od koristi pre nego {to po|ete u berbu. Najgore pitanje je ono koje nije postavljeno. U poslednjem delu se nalaze korisne adrese i brojevi telefona, institucija koje se bave za{titom prirode i lekovitim biljem. Prepoznavanje lekovitih biljaka Kako da budemo sigurni da smo prona{li vrstu koju ` elimo, a ne neku srodnu ili sli~nu a sasvim drugih svojstava? Vrsta se sastoji od izvesnog broja jedinki, zajedni~kih osobina koje ih izdvajaju od neke druge grupe jedinki - neke druge vrste. Sve ove osobine, takozvani karakteri, poma`u nam da prepoznamo biljku. Tip, ¡ ¡ oblik, veli~ina, broj, raspored, tekstura, boja (cveta, listova...) predstavljaju morfolo{ke karaktere. Zadr`a}emo se kratko na terminima koji se koriste u opisima lekovitih biljaka. Telo biljke je izgra|eno od organa, delova tela koji vr{e odre|enu funkciju. Jedni slu`e uglavnom ishrani - vegetativni organi, a drugi razmno`avanju - reproduktivni organi. Vegetativni organi grade dva sistema: sistem izdanaka ~iji je element izdanak i korenov sistem ~iji je element koren. IZDANAK Najve}i broj lekovitih biljnih vrsta pripada kopnenim biljkama ~iji je jedan deo u zemlji - koren, a drugi u vazdu{noj sredini - izdanak. Koren i izdanak su vegetativni organi. Izdanak se sastoji od stabla, listova i pupoljaka. Stablo je osovina izdanka, manje - vi{e valjkastog oblika. Listovi su bo~ni, naj~e{}e spljo{teni delovi izdanka. Pupoljak je mlad, jo{ nerazvijen izdanak za{ti}en listovima koji ga opkoljavaju. Prisustvo listova na izdanku je glavna osobina ovog organa, i po tome se, izme|u ostalog, izdanak razlikuje od korena. Mesto na stablu na kojem se nalazi list naziva se ~vor (nodus), a deo stabla izme|u dva ~vora je ~lanak (internodija). Obi~no se izdanak sastoji od nekoliko ili mnogo ~vorova i ~lanaka. ^ lanci su sve kra}i {to su bli`e vrhu stabla, pa su tu i listovi zbijeniji. Na samom vrhu stabla ~lanci su tako kratki da se mladi listi}i prepokrivaju ~ine}i pupoljak. Rastenje stabla je, u stvari, izdu`ivanje ~lanaka. U zavisnosti od du`ine ~lanaka izdanci mogu biti kratki i duga~ki. Kod prvih su listovi pribli`eni jedan drugom, a kod drugih udaljeni jedan od drugog. Kod nekih biljaka ~lanci stabla ostaju uvek kratki, te su i listovi zbijeni u takozvanu rozetu. Izdanak je najplasti~niji biljni organ. Njegov osnovni oblik je nadzemno stablo sa zelenim listovima. Mnoge biljke pored takvog izdanka obrazuju i one koji vr{e dopunske funkcije i koji su u vezi sa onim izmenjenog oblika i gra|e, dakle metamorfozirani. Podzemni izdanak veoma li~i na koren, ali se od njega razlikuje po tome {to ima pupoljke i bar ostatke zakr`ljalih listova, koje koren nikad ne poseduje. Listovi su na podzemnom stablu ~esto zakr`ljali - izgledaju kao ljuspe, a na starijem podzemnom stablu i te su ljuspe istrulile, pa se samo po njihovim o`iljcima na stablu vidi da ih je bilo. Najva`niji oblici podzemnih izdanaka su: rizom, krtola, lukovica. Nadzemni izdanak mo`e biti metamorfoziran u stolone, ra{ljike, trnove i filokladije. STABLO Stablo je osovina izdanka. Naj~e{}e je valjkastog oblika. Njegova osnovna uloga je da postavi listove u najpovoljniji polo`aj prema svetlosti. S obzirom na to da je stablo deo osovine biljnog tela koja se na jednom kraju nastavlja u koren, a na drugom nosi listove, kroz njega se transportuju materije koje je apsorbovao koren, kao i one koje su fotosintezom nastale u listovima. Zavisno od toga koliko je stablo odrvenelo, razlikuju se dve velike grupe biljaka: drvenaste i zeljaste. Drvenaste biljke se dele na: drve}e, ` bunove i polu`bunove. Drve}e ima vi{egodi{nje razgranato ili nerazgranato stablo koje funkcioni{e tokom celog ` ivota biljke. Visina stabla mo`e biti razli~ita i kre}e se od dva do sto metara. @bunovi se granaju skoro od same povr{ine zemlje, tako da nemaju jedno, glavno stablo, nego su sagra|eni od nekoliko ili mnogo stabljika manje-vi{e iste veli~ine. @bunovi su, na primer: ribizla, ru`a, kupina. Polu`bunovi se granaju kao i ` bunovi, ali su njihovi izdanci samo u donjem delu drvenasti i vi{egodi{nji. Jednogodi{nji izdanci se razvijaju na starim drvenim delovima, pred zimu izumiru i otpadaju. Polu`bunovi su, izme|u ostalih: maj~ina du{ica, kantarion, ` alfija. Zeljaste biljke nemaju vi{egodi{nje nadzemne izdanke. To zna~i da nadzemni organi ovih biljaka izumiru na kraju vegetacionog perioda. Mogu biti jednogodi{nje, dvogodi{nje i vi{egodi{nje. Jednogodi{nje zeljaste biljke po~inju i zavr{avaju svoj `ivotni ciklus u toku jedne vegetacione sezone. Takve biljke su ` ito, kukuruz, mi{jakinja. Dvogodi{nje zeljaste biljke prve godine obrazuju nad zemljom samo rozetu listova, a druge godine biljka cveta i donosi plod, posle ~ega se osu{i. Poznate dvogodi{nje biljke su: mrkva, cvekla, divizma. Vi{egodi{nje zeljaste biljke imaju vi{egodi{nje organe, a nadzemni izdanci su jednogodi{nji, su{e se i opadaju na kraju svake vegetacione sezone. Iz pupoljaka podzemnih organa po~etkom nove vegetacione sezone obrazuju se novi nadzemni izdanci. Na njima se razvijaju cvetovi, a zatim plodovi sa semenima. Poznate vi{egodi{nje zeljaste biljke (nazivaju se jo{ i perene) jesu masla~ak, lukovi, detelina. LIST List je deo izdanka. Kada se ka`e “list”, obi~no se misli na krupne, zelene, pljosnate listove. Osnovne funkcije lista su fotosinteza (stvaranje hemijske energije od sun~eve svetlosti i ugljen-dioksida) i transpiracija (isparavanje vode sa povr{ine listova). List se sastoji od pljosnatog dela - liske i lisne dr{ke. Kod ve}ine listova razlikujemo lice i nali~je, dok se kod nekih, recimo kod perunike, ne mo`e razlikovati lice od nali~ja. Listovi na ~ijim se dr{kama nalazi samo po jedna liska jesu prosti listovi, a oni sa ~ijih dr{ki polazi ve}i broj liski nazivaju se slozeni. Razlikuju se prstasto slo`eni i perasto slo`eni listovi. Prstasto slo`ene listove ima, na primer, divlji kesten - kod njegovih listova listi}i polaze sa vrha lisne dr{ke. Kod perasto slo`enih listova listi}i se nalaze na obe strane zajedni~ke dr{ke - rahisa. Takvi su listovi kod bagrema, oraha. Zavisno od toga da li se na vrhu rahisa nalazi jedan ili dva listi}a, mogu se razlikovati neparno i parno perasto slo`eni listovi. Nervatura lista je sistem sprovodnih snopi}a u liski. U listovima ve}ine ~etinara nalazi se jedan nerv ili svega nekoliko nerava. Kod listova monokotila nervi su manje - vi{e jednako razvijeni i pru`aju se od osnove liske ka njenom vrhu. Takav list ima paralelnu nervaturu. Listovi ve}ine dikotila imaju srednji nerv znatno razvijeniji od ostalih. To je glavni nerv, a pru`a se od osnove liske ka njenom vrhu. S njega polaze bo~ni nervi. Takav tip grananja sprovodnih snopi}a naziva se perasta nervatura. Kod listova sa prstastom nervaturom od mesta gde se lisna dr{ka spaja sa liskom polazi nekoliko jako razvijenih nerava sa kojih polaze slabije razvijeni bo~ni nervi. Lisna dr{ka je uski deo lista kojim je liska pri~vr{}ena za stablo. Lisna osnova je deo kojim je list pri~vr{}en za stablo. Iz lisne osnove se razvijaju zalisci i lisni rukavac. Zalisci mogu biti listoliki, trnoliki ili skoro neprimetni; kod nekih biljaka su kratkog veka i veoma brzo opadaju. Lisni rukavac je pro{irena lisna osnova koja potpuno ili delimi~no obavija ~lanak stabla, kao kod trava i {titono{a. Listovi trava, perunika, ljiljana i dr. imaju listove potpuno druga~ijeg oblika od opisanih listova. Obi~no su vrlo duga~ki i za{iljeni. Nemaju lisne dr{ke ve} im je osnova pro{irena u lisni rukavac koji obuhvata stabljiku. Oblik liske prostih listova i listi}a slo`enih listova mo`e biti igli~ast (kod mnogih ~etinara), linearan, lancetast, lopati~ast, jajast, obrnutojajast, elipti~an, srcast, okrugao itd. Liska mo`e imati ceo obod ili biti urezana na razli~ite na~ine. Tako, u odnosu na oblik oboda, listovi mogu biti: nazubljeni, testerasto use~eni, re`njeviti, pli}e ili dublje prstatsto odnosno perasto deljeni (use~eni) itd. Nekada su liske use~ene skoro do glavnog nerva, pa takvi listovi podse}aju na slo`ene. Sa istog ~vora stabla mogu polaziti jedan, dva i vi{e listova. Raspored listova mo`e biti: naizmeni~an (spiralan) i pr{ljenast (cikli~an). Kada sa istog ~vora polazi samo jedan list, listovi su spiralno raspore|eni (dud, hrast). Ako sa istog ~vora stabla polaze dva lista (klen, nana) ili vi{e njih (ivanjsko cve}e), tada su oni pr{ljenasto raspore|eni. Trnovi - biljke ~ija su stabla zelena i so~na (sukulentna) mogu da imaju listove metamorfozirane u trnove. Kod mnogih mle~ika i kaktusa, na primer, ili kod doma}e {im{irike: listovi na dugim izdancima su izmenjeni u o{tre trnove. U pazuhu ovih trnova, uostalom kao uvek u pazuhu lista, nalazi se pupoljak iz koga se razvija kratak izdanak sa listovima i cvetovima. Rašljike - kod mnogih biljaka (pasulj, krastavac, gra{ak) ra{ljiku ~ine metamorfozirani listi}i slo`enih listova ili ceo list. Ra{ljike, za razliku od listova, imaju neograni~en rast i imaju }elije koje reaguju na dodir sa drugim predmetom. Kada ra{ljika dodirne neku ~vrstu materiju ona prestaje da raste tom stranom. Istovremeno, intenzivno raste suprotnom stranom i tako se obavija oko upori{ta. U pazuhu takvih ra{ljika nalaze se pupoljci. Lekovite biljke kod kojih se koriste listovi su, na primer, nana (Mentha piperita), `alfija (Salvia officinalis), dature (Datura stramonium). Aromati~ne (za~inske) i lekovite biljke u listovima sadr`e jedinjenja koja odre|uju njihovu upotrebu. Ve}ina tih supstanci {tite biljku. Neke deluju baktericidno, neke fungicidno, druge odbijaju herbivore. Odbrana od herbivora se posti`e o{trim, ljutim mirisom i ukusom (etarska ulja) ili, znatno drasti~nije, otrovima kao {to su to alkaloidi. KOREN Koren je osovinski organ kojim se biljka ukorenjuje u zemlji{te. Razlikuje se od izdanka po tome {to nikad ne nosi listove. Ima vi{e funkcija koje vr{i istovremeno. On u~vr{}uje - ukorenjuje biljku za podlogu, obavlja apsorpciju vode i mineralnih materija iz zemlji{ta, skladišti hranljive materije, sprovodi vodu sa rastvorenim mineralnim materijama iz zemlji{ta i uskladi{tenu hranu iz rezervi u izdanke. Korenov sistem predstavlja skup svih korenova jedne biljke. Razlikuju se dva osnovna tipa korenovog sistema: osovinski i ` ili~ast. Osovinski korenov sistem ima glavni koren jako razvijen i jasno se izdvaja po du`ini i debljini od bo~nih i adventivnih korenova. Zilièast korenov sistem je izgra|en od korenova me|usobno sli~nih dimenzija. Naj~e{}e je koren organ u kojem se skladi{te rezervne hranljive materije - to je repast koren (repa). Bo~ni korenovi tako|e mogu biti organi u kojima se skladi{te hranljive materije. Tada se nazivaju korenske krtole. Jedna od osnovnih funkcija korena, snabdevanje biljke vodom i mineralnim materijama mo`e biti dopunjena stvaranjem zajednice sa hifama gljiva - mikoriza. Zahvaljuju}i prisustvu gljiva mnogostruko se pove}ava apsorpciona povr{ina korena, a neki produkti metabolizma gljiva biljci slu`e kao hrana. U korenovima nekih biljaka nastanjuju se bakterije koje imaju sposobnost da usvajaju elementarni azot iz vazduha uklju~uju}i ga u jedinjenja koja biljke mogu koristiti. Izme|u ostalih, kao lek se koriste korenovi lincure (Gentiana lutea), belog sleza (Althea officinalis) i debelotikve (Bryonia alba). Reproduktivni organi Najve}i broj lekovitih i aromati~nih biljaka pripada cvetnicama, ~iji "reproduktivni organi", cvet, plod i seme imaju zna~ajno mesto u prepoznavanju grupa biljaka. CVET Cvet se uvek nalazi na kraju osovine izdanka, bilo bo~ne bilo glavne, i njime se zavr{ava rast biljke. Cvetovi se nikada ne obrazuju na listovima, ve} uvek u pazuhu listova. List iz ~ijeg se pazuha razvija cvet naziva se priperak i mo`e biti kao i ostali listovi na stablu ili je, ~e{}e, vrlo izmenjen. Potpuno razvijen cvet sastoji se od ~etiri serije izmenjenih listova: 1. ~a{ice, 2. krunice, 3. pra{nika, 4. oplodnih listi}a sraslih u tu~ak. Svi ovi delovi su pri~vr{}eni za kraj modifikovane osovine - cvetnu lo`u. Cvetna lo`a je razli~itog oblika i veli~ine. Mo`e biti pro{irena, ravna, ispup~ena ili udubljena. Deo izdanka izme|u cveta i priperka je cvetna dr{ka. Cvetovi sa veoma kratkom dr{kom i oni bez nje nazivaju se sede}i cvetovi. ^a{i~ni i kruni~ni listi}i zajedno ~ine cvetni omota~. Cvetni omota~ mo`e imati sve listi}e obojene jednako, kao kod lale, a mo`e biti i neugledan, kao kod oraha. U drugom slu~aju listi}i cvetnog omota~a su razli~iti. Oni u spolja{njem krugu obi~no su zeleni - to su ~a{i~ni listi}i, a listi}i unutra{njih krugova su `ivo obojeni - to su kruni~ni listi}i. Postoje cvetovi koji su bez cvetnog omota~a, kao na primer kod vrbe. Ti se cvetovi nazivaju goli cvetovi. Listi}i ~a{ice se nalaze najni`e na cvetnoj lo`i. Oni obavijaju cvetni pupoljak. ^a{i~ni listi}i {tite ne`ne unutra{nje delove cveta. Obi~no su ~vrsti, zelene boje. Svi listi}i ~a{ice jednog cveta ~ine njegovu ~a{icu. Iznad listi}a ~a{ice, na cvetnoj lo`i, bli`e unutra{njosti cveta, nalaze se kruni~ni listi}i koji, svi zajedno, grade krunicu. Listi}i krunice su ` ivo obojeni, tanki, vrlo ne`ni. Svaka vrsta biljke ima cvetove prili~no strogo odre|enih osobina (veli~ina, oblik, boja i raspored). Kruni~ni listi}i mogu biti slobodni ili manje-vi{e srasli me|usobno. Uzajamni odnos kruni~nih listi}a ili njihova povezanost, kod nekih biljaka je takva da oblik cveta slu`i kao va`na odlika za njihovo grupisanje u taksonomske grupe. Takvi su, na primer: leptirasti cvetovi (leptirnja~e - Fabaceae), usnati cvetovi (usnatice - Lamiaceae), cevasti i jezi~asti cvetovi (glavo~ike - Asteraceae ). Kod nekih biljaka cvet je bez kruni~nih listi}a i tada njihovu funkciju preuzimaju ~a{i~ni listi}i, kao kod kukureka, recimo, ili priperak, kao kod kozlaca. Zavisno od toga koliko se ravni simetrije mo`e postaviti kroz sredinu cveta, razlikuju se aktinomorfni i zigomorfni cvetovi. U aktinomorfne ubrajamo one kroz ~ije se sredi{te mo`e postaviti mnogo ravni simetrije, dok se kroz sredi{te zigomorfnih mo`e postaviti samo jedna. Cvetovi koji su bez pra{nika jesu jednopolni ` enski cvetovi, a cvetovi u kojima se nalaze samo pra{nici jesu jednopolni mu{ki cvetovi. Pra{nika koji grade andreceum mo`e biti od jednog, kao kod orhideja, pa do vi{e stotina - kao kod mimoza. Za najve}i broj cvetnica karakteristi~no je prisustvo tri, ~etiri, pet, {est ili deset pra{nika. Oni su obi~no raspore|eni u jedan do dva kruga. Svaki pra{nik se sastoji od pra{ni~kog konca i pra{nice. U pra{nicama nastaju polenova zrna. Tu~ak je deo cveta u kome se nalaze semeni zameci. Skrivenosemenice su dobile ime upravo po tome {to imaju cvetove sa tu~kovima u kojima su skriveni semeni zameci. Na tu~ku se u ve}ini slu~ajeva mogu razlikovati tri dela: `ig, stubi}i plodnik. @ig je na vrhu tu~ka i nani`e se su`ava u stubi}. Plodnik je donji, loptasto pro{ireni deo tu~ka u kome se nalaze semeni zameci. Kod nekih biljaka tu~ak je bez stubi}a tako da se `ig nalazi direktno na plodniku - to je sede}i `ig, kod maka na primer. U zavisnosti od polo`aja plodnika prema ostalim cvetnim delovima, mogu}e je razlikovati cvetove sa natcvetnim, sredcvetnim i podcvetnim plodnikom. Semeni zametak se razvija u plodniku. Iz njega nastaje seme. Cvetovi na biljci mogu biti pojedina~ni - usamljeni ili sakupljeni u grupe na zajedni~koj osovini - vretenu. Kada su sakupljeni u grupe, onda obrazuju cvasti. Postoji vi{e tipova cvasti od kojih su naj~e{}e: Grozd - na duga~kom vretenu nalaze se cvetovi na dr{kama iste du`ine (bagrem, ho}u-ne}u). Klas - na duga~kom vretenu nalaze se sede}i cvetovi (bokvica, ka}un). Štit - vreteno je sasvim kratko, te sa njegovog vrha polaze zrakasto mnogobrojni cvetovi na dr{kama iste du`ine (luk, jagor~evina). Glavica - vreteno je kratko, pro{ireno i debelo; na njemu se nalaze sede}i cvetovi (suncokret, masla~ak). Gronja - to je, u stvari, grozd, ali su cvetne dr{ke razli~ite du`ine. Najstariji cvetovi - donji, imaju du`e dr{ke od mla|ih - gornjih. Du`ina cvetnih dr{ki je takva da se svi cvetovi nalaze pribli`no na istoj ravni (jabuka, vi{nja). Klip - isto {to i klas, samo {to je vreteno zadebljalo, valjkasto (kukuruz, kozlac). Resa - to je klas ~ije je vreteno tanko, vitko i visi (leska, orah). Slozen klas - na vretenu se umesto cvetova nalaze klasovi (trave). Slozen štit - sa veoma kratkog vretena polaze umesto cvetova {titovi (ve}ina predstavnika familije {titara). Metlica - sastavljena je od vi{e grozdova ili klasova. Glavno vreteno na raznim visinama nosi bo~ne grane koje se dalje granaju i zavr{avaju se sa grozdom ili nekom drugom cvasti (vinova loza, mnoge trave). Raèvica - vr{ni pupoljak se prvi otvara, a par bo~nih pupoljaka kasnije (pucavac). Uvojak - cvetovi se razvijaju uvek sa iste strane grane, te se cvast uvija kao pu` (gavez). Cvetovi i cvasti se re|e koriste u lekovite svrhe. Ipak, tu su divizma, neven... PLOD Plod je organ biljke koji se posle oplo|enja razvija iz cveta, pre svega od plodnika, u kome se nalazi seme. Delovi ploda su plodov omota~ i seme ili semena. Plodov omota~ {titi seme i obezbe|uje njegovo rasejavanje i klijanje. Postoji mnogo razli~itih tipova plodova. Mešak je su{ni plod od jednog oplodnog listi}a koji se otvara na jednom {avu. ¡ ¡ Takav plod imaju bo`ur, kukurek, ljuti}. Mahuna puca na dve polovine du` {ava i glavnog nerva. Mahunu imaju, na primer, pasulj i gra{ak. Ljuska je plod iz dva oplodna listi}a koji su razdvojeni pregradom. Puca odvajanjem listi}a od pregrade, na kojoj je seme. Ljušèica je duga~ka koliko i {iroka. Ljuska i lju{~ica su plodovi karakteristi~ni za biljke iz familije krsta{ica, recimo {eboj, kupus. Èaura se mo`e otvarati na razli~ite na~ine - {avovima (tatula), porama (mak), poklopcem (bunika). Orašica je plod ~ija je oplodnica tvrda, odrvenela, kao kod le{nika ili hrasta. Posebni oblici ora{ice su ahenija i krupa. Krupa je plod kod koga je seme semenja~om sraslo za oplodnicu. Krupu imaju p{enica, kukuruz i uop{te sve trave. Ahenija je plod u kome seme nije sraslo sa plodom. To je slu~aj kod suncokreta, masla~ka i jasena. Ponekad su dve ora{ice srasle pa se, kad su zrele, razdvajaju cepanjem. Takav plod imaju {titono{e, na primer mrkva, kim (šizokarpijum). Kod biljaka iz familije usnatica plod je nastao od dva oplodna listi}a, ali kada sazri raspada se na ~etiri ora{ice (merikarpijum). Bobica je plod ~ija su sva tri sloja oplodnice so~na. Bobicu imaju vinova loza, ribizla, patlid`an. Tikva, dinja i lubenica su tvrde bobice. Koštunica sem so~nog dela ima i ko{ticu u kojoj je seme. Ko{tunicu imaju {ljiva, tre{nja itd. Poseban oblik ko{tunice imaju jabuka, kru{ka i dunja. Kod ovih plodova so~na i razrasla cvetna lo`a obla`e plod i sa njim srasta u jedinstvenu tvorevinu. Zbirni plodovi nastaju od jednog cveta, ali takvog koji ima vi{e tu~aka. Od svakog tu~ka nastaje po jedan plod koji ne opada posebno, ve} zajedno sa ostalima sa kojima je povezan nekim delom cveta. Kod jagode plodi}i, ora{ice ne opadaju svaki za sebe, nego su povezani so~nom, ispup~enom cvetnom lo`om. Kod kupine i maline ko{tunice povezuje su{na cvetna lo`a, a kod ru`e se ora{ice nalaze u peharastoj, izdubljenoj cvetnoj lo`i ({ipak). Slozeni plodovi nastaju iz cvasti, kao kod duda na primer, gde sitne ora{ice povezuje osovina cvasti i me|usobno srasli so~ni listi}i cvetnog omota~a. SEME Seme se razvija iz semenog zametka, obi~no posle oplo|enja. Sastoji se od semenja~e i jezgra. Semenja~a je opna koja obavija jezgro i ima za{titnu ulogu. Jezgro sadr`i klicu okru`enu hranljivim tkivom. Zrela semena mogu biti razli~itog oblika, veli~ine, strukture i boje semenja~e. Oblik semena mo`e biti loptast, elipsoidan, valjkast, nitast itd. ¡ Povr{ina semena mo`e biti glatka, izbrazdana, rebrasta, obrasla dlakama, lepljiva. Boja semenja~e je tako|e veoma raznovrsna. Prisustvo sekundarnih metabolita, hranljivih materija, vitamina i celuloze odre|uje i lekovita svojstva semena i plodova. Poznato je kori{}enje semena lana, bundeve, badema, oraha u lekovite svrhe; ili plodova kima, mora~a, limuna, jabuke... Kao za~ini koriste se semena sla~ice (ljuta), maka (aromati~an) i plodovi kima, mora~a, miro|ije (aromati~ni). 25 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka sa ~lankovitim sna`nim rizomom. Na V svakom ~lanku nalaze se listi}i srasli u rukavac. S prole}a, prvo se javljaju bledomrki sporonosni izdanci visoki 10-30 cm, sa ljuspastim pr{ljenasto raspore|enim listovima i klasolikom tvorevinom sa sporama na vrhu. Zeleni, sterilni izdanci, koji se koriste, visoki su od 10 do 80 cm, ~lankoviti, rebrasti, {uplji, pr{ljenasto razgranati. Napomena: Lekovita je samo ova vrsta rastavi}a, ostale sli~ne vrste "velikih rastavi}a" se ne koriste, opasne su i mogu dovesti do trovanja. Ovi rastavi}i imaju listi}e koji su vodoravni i vise. Razlike kod izmrvljene droge se mogu uo~iti tek pod mikroskopom. Gde se moze naæi: Raste na vla`nim livadama, pored potoka ili reka. Sakuplja se: zeleni razgranati izdanak (Equiseti herba). Metod sakupljanja i obrada: Makazama se odsecaju vr{ni delovi izdanaka (od 15 do 20 cm), leti, kada su potpuno razvijeni, tokom sun~anog vremena. Najmanje 30% biljaka mora ostati netaknuto u populaciji. Izdanci se su{e u tankom sloju na promajnom mestu i ~uvaju u ~istim vre}ama. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Herba rastavi}a se koristi za izlu~ivanje vi{ka te~nosti iz organizma, ~esto zajedno sa biljnim drogama sli~nog dejstva (list breze, list medve|eg gro`|a, herba sitnice i sl.). Povoljno deluje i kod bla`ih infekcija mokra}nih puteva. Usitnjena herba rastavi}a prelije se klju~alom vodom, ostavi preko no}i, procedi i pije vi{e puta na dan. Equisetum arvense L. rastaviæ, preslica Fam. Equisetaceae ¡ ¡ 26 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E imzelen `bun, re|e nisko drvo sa kupastom kro{njom. Po tri Z ~etine raspore|ene su u pr{ljenu, igli~aste, krute, bodu. Na licu ~etine vidi se bela pruga stoma, a presek ~etine je trapeznog oblika. @enske {i{arice su mesnate, bobi~aste, sastavljene od tri ljuspe, zelene, okrugle, so~ne, na krutoj dr{ci. Zrele {i{arice su crnoljubi~aste sa sivom vo{tanom prevlakom. U predelu gornje {umske granice raste polegla, niska kleka (Juniperus communis L. ssp. nana Syme). Sliène vrste koje se ne koriste jesu: J.oxycedrus, sa trouglastim ~etinama i crvenosme|im bobi~astim {i{aricama, i J. sabina, sa ljuspastim tupim ~etinama i karakteristi~no neprijatnog mirisa. [i{arice - "plodovi" ovih "kleka" ne sadr`e iste delotvorne sastojke kao prava kleka; mogu da budu ~ak veoma opasne i ne treba ih sakupljati. Gde se moze naæi: Kleka je vrsta sa izrazito {irokom ekolo{kom amplitudom, raste na livadama, pa{njacima i goletima. Sakuplja se: Zrele bobi~aste {i{arice - "plodovi" (Juniperi pseudofructus). Metod sakupljanja i obrada: “Bobice” se beru kada su crnoljubi~aste, u jesen. Klekinje se mogu brati ru~no, ali se ispod kleke razastre jutana prostirka pa se pa`ljivo otresu samo zrele klekinje. 20% klekinja mora ostati na stablu radi regeneracije biljke. Nikako ne seæi stablo radi klekinja. Klekinje se su{e na promajnom mestu, u tankom sloju, uz povremeno okretanje. Nakon su{enja odstranjuju se sve eventualne ne~isto}e i klekinje pa`ljivo pakuju u kartonske kutije ili jutane vre}e. Odnos sve`ih i osu{enih klekinja je 1,5 kg : 1 kg. Kleka i niska kleka su vrste zaštiæene Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Osu{ene klekinje se koriste same ili kao deo ~ajnih me{avina za pobolj{anje izlu~ivanja mokra}e, kod infekcija mokra}nih puteva, pobolj{avaju varenje i smanjuju nadutost. Najve}a koli~ina klekinja koristi se za dobijanje etarskog ulja koje nalazi {iroku primenu u parfimerijskoj, prehrambenoj i industriji alkoholnih pi}a. Juniperus communis L. kleka, klekinja Fam. Cupressaceae ¡ ¡ 27 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E ela je zimzeleno drvo cilindri~ne kro{nje, visoko do 65 m; dosti`e preko 500 godina starosti. Kora odraslog stabla je siva, ispucala na uglaste ljuspe. Pupoljci J su bez smole. ^etine su ra{~e{ljane, pljosnate, duga~ke 17 do 30 mm, a 2,5 mm {iroke. Na licu su tamnozelene, sjajne a na nali~ju sa dve bele pruge. ^ etine su pri osnovi su`ene u okruglu osnovu kojom su vezane za gran~icu. Na granama sa {i{aricama na vrhu su za{iljene, a na onim bez {i{arica na vrhu su use~ene. O`iljci posle opadanja ~etina su okrugli. Mu{ke {i{arice su ` ute, resolike, u pazuhu ~etina, a `enske su uspravne, valjkastog oblika. Seme je sa duga~kim krilom. Gde se moze naæi: Raste zajedno sa bukvom grade}i planinske {ume. Sakuplja se: ~etine koje se koriste za ekstrakciju etarskog ulja. Metod sakupljanja i obrada: Iglice se sakupljaju sa vr{nih delova bo~nih grana, tako da najmanje 70% iglica ostane neošteæeno. Najbolje bi bilo da se nakon sakupljanja iglice odmah destili{u. Koru i pupoljke ne bi trebalo sakupljati jer se tako brzo osu{i drvo. Preporuka je da se navedeni delovi sakupljaju isklju~ivo pri sanitarnoj {umskoj se~i. Primena: Iglice se koriste zbog prisustva etarskog ulja i vitamina C. Sli~an postupak sakupljanja i primena va`e i za druge ~etinare. Napominjemo da su drvenaste vrste klju~ne za {umske ekosisteme i da ih treba posebno ~uvati. Abies alba Mill. jela Fam. Pinaceae ¡ 28 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka sa puze}im ~lankovitim rizomom. Rizom V intenzivno miri{e na biber. Stabljika vrlo kratka, sa tri do pet listova. Listovi na duga~kim lisnim dr{kama sa bubre`astom ili srcastom liskom. Lice liske je sjajno, tamnozeleno, nali~je znatno svetlije i pri osnovi prljavoljubi~asto. Cvetovi su pojedina~ni, nalaze se u stelji ispod listova, zvonastog su oblika, sa 3-4 u{iljena re`nja, spolja su sme|ezelenkasti, iznutra mrkocrveni. Pra{nika ima 12, a tu~ak je sa kratkim debelim stubi}em i {estore`njevitim ` igom. Plod je ~aura obrasla dlakama. Cveta od maja do jula. Gde se moze naæi: Raste na vla`nim zasen~enim mestima u listopadnim, ~etinarskim i me{ovitim {umama, uvek na vrlo humusnom zemlji{tu. Sakuplja se: rizom (Rhizoma asari). Metod sakupljanja i obrada: Preko leta bere se cela biljka i su{i u hladu. 80% populacije biljaka ostavlja se netaknuto. Osu{en materijal se pakuje u vre}e bez nabijanja. Kopitnjak je zaštiæen Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Koren i listovi kopitnjaka se danas retko koriste, naj~e{}e kao sredstvo koje potpoma`e iska{ljavanje. Mo`e dovesti do povra}anja, pa i do ozbiljnijih simptoma trovanja. U nekim na{im krajevima koren kopitnjaka stavljaju u mleko, pa sir ima specifi~an ukus i miris. Asarum europaeum L. kopitnjak Fam. Aristolochiaceae ¡ ¡ 29 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka sa razgranatim korenom mrke V boje. Stabljika uspravna, granata, ovalna, sa o{trim {tr~e}im dlakama. Svi delovi biljke sa otrovnim narand`asto`utim mle~nim sokom. Listovi su veliki, neparno perasti, donji sa dr{kom, gornji sede}i. Nali~je listova sivozeleno, dlakavo. Cvetovi hermafroditni, aktinomorfne simetrije, sakupljeni u vr{ne {titaste cvasti sa ljuspastom braktejom pri osnovi. ^a{ica od dva `utozelena listi}a koji lako opadaju. Krunica od ~etiri listi}a `ute boje, jajastog oblika, koji lako otpadaju. Plodnik natcvetan, sa kratkim stubi}em i dvore`njevitim ` igom. Plod je ~ahura u obliku mahune, duga~ka oko 4-5 cm. Seme crno, sitno. Cveta od aprila do oktobra. Gde se moze naæi: U {ibljacima, pored puteva, na zapu{tenim mestima. Sakuplja se: nadzemni zeljasti deo biljke u cvetu (Chelidonii herba). Metod sakupljanja i obrada: Makazama se se~e vr{nih 20 cm stabljike sa listovima i cvetovima. Su{i se u hladu na promajnom mestu i skladi{ti u ~istim platnenim vre}ama ili kutijama. Najmanje 30% biljaka iz populacije treba ostaviti netaknuto. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: U obliku tinkture ili kao sastojak ~ajnih sme{a, herba ruse deluje na poja~ano lu~enja ` u~i i ubla`ava gr~eve u organima za varenje. Potvr|eno je i njeno umiruju}e delovanje, uglavnom kod "nervoze" organa za varenje. Narand`asti mle~ni sok iz sve`e biljke upotrebljava se za uklanjanje bradavica, ` uljeva i u terapiji nekih ko`nih oboljenja. Lekovite masti i paste se prave od biljaka samlevenih u prah. Napomena: Interna upotreba preparata ruse treba da bude dozirana i kratkotrajna, jer njeni sastojci imaju intenzivno fiziolo{ko delovanje i mogu dovesti do poreme}aja i do trovanja. Chelidonium majus L. rusa Fam. Papaveraceae ¡ ¡ 30 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E i{egodi{nja biljka sa `arnim dlakama, visoka do 150 V cm, sa puze}im rizomom. Stablo uspravno, ~etvrtasto. Listovi jajasti, grubo testerastog oboda. Lisne dr{ke kra}e od liske. Cvasti sa mu{kim cvetovima uspravne, a sa `enskim vise}e, raspore|ene u pazuhu listova. Plod ora{ica. Cveta od juna do septembra. Gde se moze naæi: Na ivici {ume, na vla`nim mestima, u blizini ku}a. Sakuplja se: list (Urticae folium), koren (Urticae radix) re|e seme ili herba. Metod sakupljanja i obrada: Listovi ili herba (vr{nih 20 cm stabljike sa listovima) odsecaju se makazama kada je kopriva u cvetu, beru se samo zdravi, potpuno razvijeni, krupni listovi i su{e brzo, na promaji na tamnom mestu. Osu{eni listovi ili herba pakuju se u jutane vre}e. Pri sakupljanju listova najmanje 30% biljaka treba da ostane neobrano. Koren se vadi u jesen, po{to se odseku vise}e cvasti sa semenima. Posle pranja, koren se brzo su{i. Deblji delovi korenova se isecaju uzdu`no a du`i na komade du`ine 4 do 5 cm. Kada se vadi koren, najmanje 80% biljaka treba ostaviti netaknuto. Ne treba sakupljati koprivu u blizini naselja, sa povr{ina pod usevima koji se prskaju i sl. Upotreba rukavica je obavezna. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Listovi koprive bogati su vitaminima i mineralima, sterolima. Koriste se u vidu odvra (prokuvani u vodi) kao blaga sredstva za "teranje" mokra}e, protiv proliva. Smatra se da je kopriva dobar lek protiv malokrvnosti i uop{te za bolje funkcionisanje organizma (povoljno uti~e na metaboli~ke procese). Seme i koren koprive se ~esto koriste za izradu lekova naj~e{}e alkoholnih ekstrakata (tinktura). Primenjuju se kod oboljenja, prostate; njihova delotvornost je potvr|ena i koriste se uporedo sa terapijom lekovima. ¡ ¡ Urtica dioica L. kopriva Fam. Urticaceae 31 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E istopadno drvo visoko do 30 m, kora je bela, lju{ti se u L horizontalnim trakama. Mlade gran~ice su gole, vise. Pupoljci nose ` lezdane dlake koje lu~e lepljiva etarska ulja. Listovi su trouglasto jajasti, nazubljeni. Mladi listovi su lepljivi, bez dlaka. Mu{ke rese vise, sme|e su. @enske rese su uspravne. Plod je sitna (2mm), krilata ora{ica. Cveta od aprila do maja. Gde se moze naæi: Rasprostranjena je na se~inama i po`ari{tima. Sakuplja se: listovi (Betulae folium), re|e pupoljci (Betulae turones), kora (Betulae cortex) ili sok (Betulae succus). Metod sakupljanja i obrada: Pupoljci lista beru se ru~no u prole}e, pre otvaranja, a listovi tokom maja i juna, dok su lepljivi. Su{e se u tankom sloju na promajnom mestu. Ne treba se}i grane radi listova. Na granama sa kojih se uzimaju listovi mora da ostane najmanje 70% neubranih. Listovi i pupoljci se pakuju u platnene ili papirne vre}e. Ne preporu~ujemo skidanje kore ili uzimanje soka da ne bi do{lo do su{enja drveta. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Srodna obi~noj je i maljava breza (B. pubescens), nisko drvo sa dlakavim mladim gran~icama i listovima. Ova vrsta je zaštiæena kao prirodna retkost i ne sme se brati. Primena: Osu{eni listovi i mladi pupoljci breze (pupoljci imaju lep{i miris i prijatniji ukus) "najbolji su biljni lekovi za le~enje mokra}nih puteva". Koriste se prokuvani u vodi i pospe{uju izlu~ivanje mokra}e, ali deluju i kao antiseptici kod blagih infekcija i upala. Za ovakve svrhe list breze se ~esto kombinuje sa herbom sipanice. Pored ovog osnovnog delovanja, napitak pripremljen od brezovog lista dovodi i do poja~anog znojenja, pa se koristi kod prehlada, gripa i sl. Betula pendula Roth. obièna breza Fam. Betulaceae ¡ ¡ 32 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E ednogodi{nja biljka sa slabim, ali razgranatim korenom. Stabljika je duga~ka do 15 cm, so~na i lako lomljiva na ~vorovima. Listovi su perasto J deljeni, sa obe strane obrasli dlakama. Cvetovi su na duga~kim dr{kama, aktinomorfni. ^a{i~ni listi}i su dlakavi, uspravni. Kruni~ni listi}i su crveni. Cela biljka je obrasla `lezdanim dlakama, jakog je i neprijatnog mirisa. Plod je {izokarpijum, raspada se na pet jednosemenih plodi}a od kojih svaki ima kljun. Cveta od maja do avgusta. Gde se moze naæi: U me{ovitim {umama , na stenama. Sakuplja se: nadzemni zeljasti izdanak (Herba Geranii robertiani). Metod sakupljanja i obrada: Nadzemni deo u cvetu odseca se makazama. Najmanje polovina biljaka u populaciji mora da se ostavi za regeneraciju. Herba se su{i u hladu na provetrenom i suvom mestu. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: U narodnoj medicini u vidu ~aja protiv proliva, gastritisa, ili spolja, kao melem za rane. Geranium robertianum L. crveni zdravac Fam. Geraniaceae ¡ ¡ 33 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E rvenasta puzavica sa adventivnim korenovima koji se D pri~vr{}uju za zidove ili drugo drve}e. Listovi su uvek zeleni, ko`asti, na cvetnim izdancima jajoliki, u{iljeni, celog oboda, na vegetativnim izdancima srcasti i re`njeviti. Cvetovi su hermafroditni, mirisni, sakupljeni u {titove. ^a{ica je slabo razvijena. Kruni~ni listi}i su debeli, so~ni, spolja mrki, a unutra zeleni. Pra{nici su kra}i od kruni~nih listi}a. Plod je loptasta bobica, plavocrne boje, sa najvi{e pet semena. Cveta od septembra do oktobra. Gde se moze naæi: Naj~e{}e u hrastovim {umama u prizemnom spratu, ili se uzdi`e na stabla drve}a. Sakuplja se: list (Hederae helix folium) i plod (Hederae helix fructus). Metod sakupljanja i obrada: Li{}e se sakuplja preko cele godine, odseca se kada je suvo, a plod se sakuplja ru~no u toku zime. 70% listova i 20% plodova ostavlja se radi regeneracije. Materijal se su{i na temperaturi do 40úC. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Listovi br{ljana su bogati jedinjenjima koja intenziviraju metaboli~ke procese, pove}avaju prokrvljenost perifernih krvnih sudova i deluju antimikrobno. Od listova se izra|uju preparati za iska{ljavanje, ali i kozmeti~ki preparati za "skidanje" celulita. Hedera helix L. bršljan Fam. Araliaceae ¡ ¡ 34 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E ednogodi{nja ili vi{egodi{nja zeljasta biljka sa poleglom stabljikom. Stabljike do 30 cm duga~ke, J razgranate, oble, ~lankovite. Listovi mali, naspramno raspore|eni. Liske sede}e ili sa kratkim dr{kama, objajaste, manje ili vi{e mesnate. Cvetovi sitni, sa vrlo kratkim dr{kama. Sakupljeni su u guste klup~asto klasaste cvasti koje polaze iz pazuha listova. ^a{ica od pet listi}a koji su srasli svojom osnovom. Krunica od pet kon~astih, sitnih listi}a. Pra{nika pet sa kratkim filamentima. Plodnik sa dva kratka stubi}a. Plod jajasta ora{ica koja opada zajedno sa ~a{icom. Cveta maja do avgusta. Gde se moze naæi: Na osulinama pored puteva i na suvim peskovitim siroma{nim livadama. Sakuplja se: nadzemni deo biljke u cvetu (Herniariae herba). Metod sakupljanja i obrada: Makazama se odsecaju nadzemni delovi biljke u cvetu i odstranjuju ne~isto}e. Koren se mora sa~uvati! Najmanje polovinu biljaka u populaciji treba ostaviti netaknuto radi regeneracije. Herba se su{i na provetrenom mestu i ~uva u standardnim platnenim vre}ama. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Sl~ne vrste, dlakava (Herniaria hirsuta) i siva sipanica (Herniaria incana), tako|e su za{ti}ene Uredbom. Primena: Osu{en nadzemni deo sitnice je ~est sastojak ~ajnih sme{a za pobolj{anje izlu~ivanja mokra}e iz organizma. Veoma ~esto se kombinuje sa listovima medve|eg uveta (Arctostafilos uva - ursi) ili breze. Sitnica ima i uroantisepti~ko dejstvo; upotrebljava se kod upala i ubla`ava infekcije mokra}nih puteva. Herniaria glabra L. sipanica, sitnica Fam. Caryophyllaceae ¡ ¡ 35 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka sa debelim valjkastim rizomom. Stabljika visoka 30-V 90 cm, uspravna, u gornjoj polovini granata, obi~no bez dlaka. Listovi naspramno raspore|eni, izdu`eno jajasti, za{iljeni, sa kratkim dr{kama. Obod liske je ceo. Cvetovi krupni, mirisni, sakupljeni u dihazijalne cvasti, koje sve zajedno na jednom izdanku grade metli~aste tvorevine. ^a{ica cilindri~na sa pet zubaca, svetlozelena. Kruni~nih listi}a pet, mnogo du`ih od ~a{ice, slobodni, beli ili svetloru`i~asti. Pra{nika 10. Tu~ak sa duguljastim plodnikom sa dva kon~asta stubi}a. Plod je ~aura sa ~etiri ili pet zubaca. Semena mnogo, sitna. Cveta od juna do septembra. Gde se moze naæi: Na vla`nim mestima, pored puteva, jarka, reka, u vrbacima. Sakuplja se: koren (Radix saponariae). Metod sakupljanja i obrada: Rizom sa korenjem vadi se u rano prole}e ili u jesen. 80% biljaka mora ostati netaknuto u populaciji. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Osu{eni koren se upotrebljava kod prehlada, ka{lja, za izbacivanje sluzi. Koren sapunja~e je i blag diuretik. Naj~e{}e se primenjuje u obliku ~aja, odvara ili pra{ka. Saponaria officinalis L. sapunjaèa Fam. Caryophyllaceae ¡ ¡ 36 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E eljasta vi{egodi{nja biljka sa izuvijanim rizomom koji Z je na preseku krvavocrvene boje. Stabljika visoka do jednog metra, negranata, bez dlaka, valjkasta, na vrhu nosi cvet. Listovi naizmeni~no raspore|eni: donji 5-15 cm, jajasti, kopljasti, klinasto su`ene osnove ili im je osnova ravna sa duga~kom dr{kom, a gornji listovi lancetasti, za{iljeni, sede}i. Cvetovi su skupljeni u krupan, valjkast, ru`i~ast klas na vrhu stabljike. Cvetni omota~ petodelan, ru`i~aste boje. Plod je trostrana ora{ica koja jednim delom viri iz ostatka cvetnog omota~a. Cveta od maja do avgusta. Gde se moze naæi: Na vla`nim planinskim livadama. Sakuplja se: rizom (Rhizoma Polygoni bistortae). Metod sakupljanja i obrada: Rizom se vadi u jesen, o~isti se od korenova i delova stabljike, pere hladnom vodom i su{i na suncu. Ne sme se uzimati više od 20 biljaka za eksploataciju u populaciji. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Koristi se: U obliku odvara koristi se za ispiranje sluzoko`e usta i desni kod raznih upalnih procesa, zatim za suzbijanje proliva. Upotrebljava se i u obliku obloga spolja za rane. ¡ ¡ ¡ Polygonum bistorta L. zeludnjak Fam. Polygonaceae 37 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E ednogodi{nja biljka sa polo`enim ili delimi~no uspravljenim ~lankovitim stablom. Grane su do vrha pokrivene listovima razli~itog oblika. Ohreje J opnaste. Cvetovi su u pazuhu listova, sitni, beli~asti. Ora{ice su trostrane, mrke. Cveta od maja do oktobra. Gde se moze naæi: ^ esta biljka na suvim mestima, oko kamenjara. Sakuplja se: nadzemni izdanak u cvetu (Polygoni avicularis herba). Metod sakupljanja i obrada: Makazama se odseca vr{ni deo stabljike u cvetu i su{i u hladu na promaji. Herba se pakuje u jutane vre}e. 30% biljaka se ostavlja za regeneraciju populacije. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Ne treba uzimati biljke sa stani{ta izlo`enih ga`enju i u blizini naselja i obradivih povr{ina koje se prskaju. Primena: Upotrebljava se u obliku ~aja, za iska{ljavanje i ubla`ava upale sluzoko`e, kao diuretik i spolja kod raznih krvarenja i ko`nih bolesti. Polygonum aviculare L. troskot Fam. Polygonaceae ¡ ¡ 38 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka sa vretenastim i jako razgranatim korenom. Stabljika V uspravna, 20-100 cm visoka, u gornjem delu razgranata, obla, sa dve istaknute uzdu`ne pruge, bez dlaka. Listovi naspramni, sede}i, jajasti, duguljasti, 5-30 cm dugi, sa mnogo prozirnih ta~aka po povr{ini (kao izbu{eni). Cvetovi sakupljeni u {iroke {titolike cvasti. ^a{i~nih listi}a 5, jajasto lancetasti do linearni, sa {iljatim vrhom, bez dlaka, po povr{ini sa brojnim prozirnim i crnim ta~kama. Kruni~nih listi}a pet, usko jajasti, zlatno`uti, po obodu sa crnim ta~kama. Pra{nika mnogo. Plod ~aura sa bradavi~avim uljanim rezervoarima. Cveta od juna do avgusta. U flori Srbije ima oko 19 vrsta kantariona, ali se samo za H.perforatum zna da je lekovit. Od ostalih vrsta pouzdano se razlikuje po tome {to stabljika ima dve uzdu`ne pruge i {to su svetlozeleni listovi sa mnogo prozirnih ta~aka. Gde se moze naæi: Po livadama, pa{njacima, u svetlim hrastovim {umama, po`ari{tima. Sakuplja se: vr{ni deo biljke u cvetu (Hyperici herba) ili cvet (Hyperici flos). Metod sakupljanja i obrada: Makazama se odseca gornji deo biljke kada cvet nije potpuno otvoren, i odla`e rastresito u korpe. Ostavlja se za regeneraciju 30% cvetova svake biljke i 30% biljaka u populaciji. Herba se su{i u hladu u tankom sloju na promajnom mestu. Herba se pakuje u jutane vre}e, a cvetovi u papirne. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Kantarion povoljno uti~e na zarastanje rana i deluje kao blag antiseptik kod upala i infekcija, a tako|e i "opu{ta" gr~eve u organima za varenje. Najvi{e se koristi kantarionovo ulje, spolja, za zarastanje posekotina, opekotina, hemoroida. Ulje se pije kod grizlica i ~ira na `elucu, kod nekih oboljenja jetre i gr~eva u organima za varenje. Istu primenu ima i ~aj od herbe kantariona. Za ovakvu primenu, kantarion se mo`e kombinovati sa listom bokvice, vranilovom travom, korom hrasta ili rizomom petoprsnice. U novije vreme kantarion se koristi i za le~enje lak{ih oblika depresija i nesanice. Pripremaju se me{avine sa listom nane i mati~njaka, korenom odoljena, cvetom kamilice. Postoje i gotovi preparati ekstrakta kantariona. U toku su istra`ivanja i drugih samoniklih vrsta roda Hypericum. Za sada je dokazano da Hypericum barbatum sadr`i dosta aktivnih principa. Hypericum perforatum L. kantarion Fam. Hypericaceae ¡ ¡ 39 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka. Izdanak bez dlaka ili manje-V vi{e dlakav. Stabljika pri osnovi sa zbijenim kratkim ~lancima. Gornji deo stabljike izdu`en, uspravan, visine 10-25 cm, ve}inom razgranat. Listovi naizmeni~no raspore|eni, jajasti ili lancetasti. Liska na duga~koj lisnoj dr{ci. Obod liske pli}e ili dublje krupno nazubljen. Zalisci zeljasti, duboko perasto re`njeviti. Cvetovi pojedina~ni, hermafroditni, zigomorfne simetrije. Cvetovi se nalaze na duga~kim dr{kama, du`i od listova iz ~ijeg pazuha polaze. ^ a{i~nih listi}a pet, lancetastog oblika. Krunicu grade pet listi}a koji su dva puta du`i od ~a{ice. Listi}i krunice {iroko objajasti, `uti ili ljubi~asti, donji ve}i od ostalih, sa jednom ` utom mrljom i ljubi~astom ostrugom. Pra{nika pet sa kratkim i {irokim filamentima. Tu~ak jedan sa loptastim plodnikom, kolenasto savijenim stubi}em sa glavi~astim `igom. Plod je jajasta ~aura. Cveta od maja do avgusta. Gde se moze naæi: Na livadama, pa{njacima i njivama. Dopire do gornje granice {ume. Sakuplja se: nadzemni deo biljke u cvetu (Violae tricoloris herba). Metod sakupljanja i obrada: Koristi se samo divlja biljka. Zeljaste stabljike se odsecaju makazama tokom leta kada je biljka u punom cvetu. Su{i se u tankom sloju na senovitom i promajnom mestu. 30% biljaka mora ostati nedirnuto u populaciji. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: ^esto se koristi u ~ajnim me{avinama koje olak{avaju iska{ljavanje sluzi, preznojavanje i daju se za izlu~ivanje mokra}e. Budu}i da sadr`i derivate salicilne kiseline, dan i no} se koristi i kod reumati~nih oboljenja i upale zglobova. Spolja, vodeni odvari ove herbe, u obliku obloga, primenjuju se za le~enje razli~itih ko`nih oboljenja; da bi delovanje bilo potpuno, tokom le~enja treba piti i ~aj napravljen od ove trave. Viola tricolor L. dan i noæ Fam. Violaceae ¡ ¡ 40 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E i{egodi{nja, jednodoma zeljasta biljka sa repasto V zadebljanim korenom, svetlo`ute boje, neprijatnog mirisa kada se ozledi. Iz korena izrasta vi{e duga~kih granatih stabljika koje puze ili se, hvataju}i se ra{ljikama, penju uz druge biljke. Stabljika je 2 do 4 m duga~ka, granata, obrasla sivim, o{trim ~ekinjama. Listovi su na kratkim dr{kama. Osnova liske je srcasta. Liska je prstasto izdeljena na pet jajastih, za{iljenih re`njeva ~iji je obod nepravilno nazubljen. Lice i nali~je lista je posuto o{trim dlakama. Cvetovi su jednopolni, aktinomorfni. Mu{ki cvetovi su sakupljeni u duga~ke grozdove, zelenkastobeli, a ` enski slo`eni u kratak grozd i zelenkasti su. ^a{ica je zvonasta, petore`njevita. Krunica tanjirasta, petore`njevita. U mu{kim cvetovima pet pra{nika kratkih filamenata. @enski cvet ima jedan tu~ak sa potcvetnim plodnikom. Plod je crna loptasta bobica. Cveta od juna do jula. Gde se moze naæi: Po {ibljacima, po vla`nim {umama, po me|ama, kao korov u vinogradima. Sakuplja se: koren (Brioniae radix). Metod sakupljanja i obrada Berba: Koren, kao repa, vadi se u jesen, popre~no ise~e na kri{ke i kratko su{i na suncu. Sve` koren je aktivniji od suvog. 80% biljaka mora ostati ukorenjeno. Koristi se: Koren debelotikve sadr`i smolu sa izuzetno fiziolo{ki aktivnim sastojcima, kukurbitacinima. I male koli~ine mogu da dovedu do trovanja; prvi simptomi su bolovi u stomaku i bubrezima, gr~evi, jak proliv. Koristila se spolja protiv raznih otoka, hroni~nog reumatizma, kod zatvora, kao jak purgativ. Danas, specijalne sorte bundeve daju semena bogata fitosterolima, vitaminom E, selenom i malom koli~inom kukurbitacina. Koriste se za izradu preparata za le~enje smetnji pri mokrenju usled poreme}aja funkcije prostate. ¡ Brionia alba L. bljuštac, debelotikva Fam. Cucurbitaceae 41 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E istopadno drvo, visoko do 30 m, sa {irokom kro{njom. Kora sme|e-siva, L izbrazdana. Vrhovi grana savijeni su prema dole. Listovi lancetasti sa za{iljenim vrhom i usko klinasto su`eni u kratku dr{ku. Lice liske tamnozeleno i glatko, nali~je belo od sitnih poleglih dlaka. Dvodome biljke. Mu{ki i ` enski cvetovi u cvastima, resama. Plod je ~aura. Cveta od marta do aprila. Gde se moze naæi: U dolinama reka, na plavnim podru~jima, ritovima i sl. Sakuplja se: kora (Salici cortex). Metod sakupljanja i obrada: Kora se guli sa grana starih 2-3 godine, u rano prole}e, se~e na komade du`ine 5 10 cm i su{i brzo, u tankom sloju, na promajnom mestu. Pakuje se u jutane vre}e. Maksimalno se skida do 30% kore sa jednog stabla. Mora se saèekati najmanje tri godine do sledeæeg sakupljanja. Treba voditi raèuna da se skidanjem ne ogoli deblo i izlozi sušenju. Visokoplaninske polegle vrbe (Salix rosmarinifolius) zabranjene su za eksploataciju. Primena: Kora vrbe sadr`i derivate salicilne kiseline pa sni`ava povi{enu telesnu temperaturu, dovodi do preznojavanja i umanjuje ose}aj bola. ^esto se kombinuje sa cvetom lipe i zove. Spolja se kora vrbe upotrebljava kod upala i infekcija ko`e. - Salix alba L. vrba, bela vrba Fam. Salicaceae ¡ ¡ 42 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E imzeleni, polegli `bun, ~ije se gran~ice Z zakorenjuju. Kora na granama tamnosme|a, ljuspa se. Listovi naizmeni~ni, sa dr{kom ili sede}i, obrnuto jajasti, na vrhu zaobljeni, osnova se klinasto su`ava u dr{ku. Liska ko`asta, bez dlaka. Obod ceo, ka nali~ju povijen. Lice liske tamnozeleno, sjajno. Nali~je svetlije. Cvetovi sitni, vise u grozdovima na krajevima gran~ica. Krunica zvonasta sa 4-5 re`njeva povijenih u stranu, ru`i~asto-beli~asta. Plod okrugla, crvena, bra{njava ko{tunica. Cveta od maja do jula. Gde se moze naæi: Na suvim kamenitim mestima, grebenima visokih planina. Sakuplja se: list (Uvae ursi folium). Metod sakupljanja i obrada: U vreme cvetanja biljke, makazama se odsecaju mlade gran~ice, su{e brzo, u tankom sloju na promaji, a potom se skidaju listovi. Listovi posle su{enja moraju biti zeleni. Pakuju se u papirne vre}e ili kutije. Ne sme se kidati biljka. Najviše 30% listova se sme uzimati sa biljaka. 20% biljaka u populaciji mora ostati netaknuto. Medve|e gro`|e je veoma retka i ugro`ena biljka i treba je eksploatisati krajnje obazrivo. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: List medve|eg gro`|a je poznati uvin ~aj. Pobolj{ava izlu~ivanje mokra}e. Koristi se kod infekcija i upala bubrega, be{ike i mokra}nih puteva; deluje kao uroantiseptik i diuretik. ^esto se primenjuje u me{avini sa herbom sitnice i rastavi}a ili listom breze. Arctostaphylos uva-ursi L. medveðe grozðe Fam. Ericaceae ¡ ¡ ¡ 43 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E orovnica je nizak listopadni grm, visok do 50 cm, sa B uglastim gran~icama. Listovi su tanki, jajasti, mekani, sitno nazubljeni, naizmeni~no raspore|eni, peraste nervature, opadaju. Cvetovi su pojedina~ni, zvonasti, bledoru`i~aste boje, okrenuti nadole. Plod je tamnoplava do crna mnogosemena bobica, slatko-kiselog ukusa. Sazreva tokom leta. Gde se moze naæi: U planinskim {umama i na ~istinama, iznad gornje {umske granice. Sakuplja se: list (Myrtylii folium) i plod (Myrtylii fructus). Metod sakupljanja i obrada: List se odseca makazama u prole}e u vreme cvetanja a plod se bere ru~no kada je zreo. 70% listova mora ostati na biljci, a ako se sakupljaju plodovi, najmanje 20% mora da se saèuva radi regeneracije. Takoðe najmanje 20% biljaka u populaciji treba ostaviti netaknuto. Listovi se su{e u tankom sloju u senci ili u su{arama na oko 40úC a plod na 65úC do 70úC. “^e{ljanje” borovnice radi sakupljanja plodova o{te}uje listove pa ga treba izbegavati. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: List deluje sli~no listu medve}eg gro`|a, kao diuretik, a plod se koristi u vidu soka, ekstrakta i vina. Blagotvorno deluje na sistem za varenje, pobolj{ava op{te stanje organizma. Vaccinium myrtillus L. borovnica Fam. Ericaceae ¡ ¡ 44 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E ednogodi{nja biljka sa puze}im stablom. Listovi su naspramni, sede}i, jajasti, celog oboda. ^ a{i~ni listi}i su vrlo uzani. Krunica to~kasta, duboko J podeljena na pet re`njeva, crvena ili plava. Plod je ~aura. Cveta od maja do oktobra. Gde se moze naæi: Pored puteva, na njivama, ugarima. Sakuplja se: zeljasti delovi (Herba Anagallisi). Metod sakupljanja i obrada: Nadzemni delovi se beru tokom celog leta za vreme cvetanja. Minimum 50% populacije se ostavlja za regeneraciju. Primenjuje se spolja, u vidu melema, za le~enje rana. U narodnoj medicini se o~i peru vodom u kojoj je stajala vidov~ica. Napomena: biljka je otrovna! Anagallis arvensis L. vidova trava, vidovèica Fam. Primulaceae ¡ 45 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka sa kratkim valjkastim korenom. V Nadzemni delovi biljke pokriveni vi{e}elijskim i `lezdanim dlakama sa crvenim glavicama. Listovi u prizemnim rozetama, ve}inom jajasti, postepeno ili naglo prelaze u lisnu dr{ku, na nali~ju dlakavi, pa zato beli~asti. Cvetovi u {titastoj cvasti na vrhu stabljike. ^a{ica je petore`njevita, {iroko zvonasta. Krunica levkasta. Grade je pet listi}a koji su srasli u kruni~nu cev. Vrhovi su slobodni, stoga petore`njevita. Krunica `uta na `drelu cevi sa pet crvenkastih pega. Plod ovalna ~aura, 6 -10 mm duga~ka. Cveta od aprila do maja. Srodna i sli~ne vrsta je Primula elatior. Gde se moze naæi: Na sun~anim livadama na ve}im nadmorskim visinama. Sakuplja se: rizom sa korenovima (Primulae radix et rhizoma), cvet (Primulae flos). Metod sakupljanja i obrada: Koren se sakuplja u prole}e, kada biljka cveta, ~isti se, pere i su{i brzo, na suncu. Cvet se su{i pa`ljivo, u tankom sloju na senovitom i promajnom mestu. Ako se eksploatiše koren, 80% biljaka mora ostati netaknuto u populaciji, a ako se sakupljaju cvetovi minimum 30% biljaka se ne dira. Na{a preporuka je da se jagor~evina gaji radi korena a da se iz samoniklih populacija ubire samo cvet. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Koren i cvet jagor~evine deluju tako {to poja~avaju lu~enje sluzi, manjeg viskoziteta i tako olak{avaju njeno iska{ljavanje. Koriste se kod raznih vrsta produktivnog ka{lja, bronhitisa i drugih oboljenja gornjih disajnih puteva. Naj~e{}e se primenjuju u obliku ~ajnog napitka dobijenog kratkotrajnim kuvanjem. Koren i cvet jagor~evine se ~esto koriste za izradu raznih prsnih ~ajeva. Velike doze korena mogu da izazovu povra}anje i proliv. Kod nekih osoba javlja se preosetljivost na "prah" koji prekriva list i cvet jagor~evine; naj~e{}e se ta preosetljivost manifestuje osipom na ko`i. Primula veris L. jagorèevina Fam. Primulaceae ¡ ¡ 46 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E istopadno drvo visoko do 30 m, sa ispucalom korom. L Listovi sitni, okruglasti, sa srcastom osnovom, nazubljenog oboda. Lice lista zeleno, golo, nali~je svetlije sa sme|im dla~icama u pazuhu nerava. Cvetovi ` uti, mirisni, po 3 do 11, sakupljeni u cvast ~ija je osovina delom srasla sa braktejom koja je na dr{ci. Ora{ice sitne, glatke. Cveta od juna do jula. Gde se moze naæi: Listopadne {ume sa kitnjakom i grabom, na nadmorskoj visini do 1000 m. Sakuplja se: cvetovi sa priperkom (Tiliae flos cum bracteae). Metod sakupljanja i obrada: Cvasti sa priperkom beru se ru~no ili seku makazama. Ne smeju se lomiti i se}i grane radi cvetova. Najmanje 30% cvetova mora ostati na granama radi regeneracije. Cvasti se su{e u tankom sloju, na promajnom mestu bez direktnog uticaja sun~evog svetla. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Tilia platyphyllos - krupnolisna, rana lipa, koja se od prethodne razlikuje golim nali~jem listova sa belim dla~icama u pazuhu nerava i cvastima sa 2-3 cveta tako|e se koristi. Ostale vrste lipe retko se koriste. Primena: ^aj od lipovog cveta pobolj{ava znojenje, smanjuje nadra`aj na ka{alj i opu{ta mi{i}e i sluzoko`u disajnih puteva. Deluje blago diureti~no (uti~e na izlu~ivanje mokra}e iz organizma). ^aj od lipe se pije kod nazeba, gripa, groznice, ka{lja i sl. Pripisuje mu se i blago umiruju}e dejstvo, pa se ~esto pije uve~e pred spavanje. Tilia cordata sitnolisna, pozna lipa Fam. Tiliaceae ¡ ¡ 47 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka, sa debelim duga~kim i V razgranatim korenom, gusto pokrivena sivkastim mekanim zvezdastim dlakama. Stabljika visoka (50-120 cm), obi~no nerazgranata. Listovi naizmeni~no postavljeni, sa dr{kama, trouglasto jajasti, za{iljeni, po obodu nazubljeni ili deljeni na plitke re`njeve, sivozeleni sa svilastim sjajem. Cvetovi sa kratkim dr{kama u terminalnim ili pazu{nim cvastima. Pri osnovi cveta nalazi se spolja{nja ~a{ica koju sa~injava 8 do 10 linearnih, dlakavih listi}a. Cvetovi svetloru`i~asti ili beli. Plod u obliku diska raspada se na brojne okrugle, plo~aste plodi}e. Cveta od juna do septembra. Gde se moze naæi: Pored obala reka, bara, u vla`nim {ibljacima i na vla`nim livadama. Sakuplja se: koren (Althaeae radix), list (Althaeae folium) i cvet (Altheae flos). Metod sakupljanja i obrada Berba: koren biljaka ne starijih od dve godine vadi se kasno u jesen ili u rano prole}e, guli se, se~e na komade veli~ine nokta i su{i u hladu ili u su{arama do 50³C, da ostane beo. Listovi se beru za vreme cvetanja biljke, a cvetovi pre nego {to se potpuno otvore, su{e se polako na senovitom i promajnom mestu. 80% korenova, 30% cvetova i 70% listova mora biti saèuvano na biljkama u populaciji koja se eksploatiše. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Za dobijanje biljne sirovine uglavnom se koriste gajene biljke. Primena: Osu{en iseckan koren koristi se u vidu hladnog ~aja kao sredstvo za ubla`avanje nadra`aja na ka{alj, za ispiranje kod zapaljenja sluznica gornjih delova disajnih organa. Napitak spremati uvek sve`. List i cvet su ~esti sastojci lekovitih sme{a koje ubla`avaju tegobe nastale ka{ljom (prsni ~ajevi). Ovakvi sluzavi napici belog sleza koriste se i za ispiranje sluzoko`e nosa i grla i kod raznih upala sluzoko`e organa za varenje. Spolja se primenjuje kod povreda i infekcija ko`e. Althaea officinalis L. beli slez Fam. Malvaceae ¡ ¡ 48 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E vogodi{nja ili vi{egodi{nja zeljasta biljka sa vretenastim, mesnatim D korenom. Stabljike polegle, u donjem delu odrvenele i ispunjene sa sr`i. Pokrivene retkim dlakama. Listovi su bubre`astog oblika ili prstasto deljeni, sa duga~kim dr{kama. U pazuhu listova nalaze se dva do {est cvetova. ^a{ica od pet listi}a obrasla zvezdastim dlakama, a krunica od pet krupnijih listova, tamno ru`i~aste boje, urezanih na vrhu, sa karakteristi~nom {arom. Plod je koturasti {izokarpijum. Gde se moze naæi: Rasprostranjena biljka u blizini naselja. Sakuplja se: cvet (Malvae flos), list (Malvae folium), re|e herba ili koren. Metod sakupljanja i obrada: Listovi i cvetovi se u vreme cvetanja beru bez dr{ke. Najmanje 30% cvetova i 20% biljaka treba ostaviti netaknuto. Sakupljeni materijal se su{i u tankom sloju u hladu na promajnom mestu. Pakuju se odvojeno u jutane vre}e. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Droga je bogata sluzima i smanjuje nadra`aj sluznice. Koristi se protiv suvog ka{lja. Malva silvestris L. crni slez Fam. Malvaceae ¡ ¡ 49 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E bun visine do 12 m. Grane povijene ili uspravne. Trnovi jaki srpasto povijeni. Listovi neparno perasto slo`eni od sedam ili devet elipti~nih, testerasto urezanih @ listi}a. Zalisci uzani, uvasti. Cvasti gronje sa tri do pet cvetova, re|e cvetovi pojedina~ni. Kruni~ni listi}i bledoru`i~asti, kra}i od ~a{i~nih. Plod {ipak (zbirna ora{ica) 1-2 cm dug, {iroko ovalan, crven. Cveta u maju. Gde se moze naæi: Proplanci, svetle {ume, po`ari{ta, livade. Sakuplja se: plod (Rosae fructus). Metod sakupljanja i obrada: Krajem leta, kada je {ipak ({ipurak) sjajno crven, pre nego {to potpuno sazri. Odseca se vrh i baza ploda, pa se su{i brzo na suncu ili u su{arama za vo}e. Potpuno zreli plodovi se mogu koristiti za preradu, sirovi. Minimum 20% plodova se ostavlja na jedinkama koje se eksploatišu. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Sve`i i suvi plodovi se upotrebljavaju kao blago sredstvo protiv proliva. Od {ipka se izra|uje i vitaminski ~ajni napitak koji je prijatno, osve`avaju}e i okrepljuju}e sredstvo, ali i izvor vitamina C. Mo`e se izme{ati sa drugim suvim divljim ili gajenim plodovima (vo}ni ~ajevi) i kuvati zimi, kao kompot. Rosa canina L. divlja ruza, šipurak Fam. Rosaceae ¡ ¡ ¡ 50 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka, visoka do 100 cm. Naj~e{}e sa kratkim V rizomom. Stabljika uspravna, obi~no negranata, sa str{e}im dlakama. Donji listovi obrazuju rozetu. Listovi ko`asti, perasto use~eni. Listi}i elipti~ni, grubo nazubljenog oboda, s lica tamnozeleni, s nali~ja svetliji, gusto svilenkasto dlakavi. Cvetovi u gustim klasolikim grozdovima, `uti. Ispod ~a{ice se nalazi venac prvo mekanih, kasnije ~vrstih bodlji. Plod sa kukastim bodljama. Cveta od juna do avgusta. Gde se moze naæi: Su{ne livade, po obroncima, na kamenjarima. Sakuplja se: vr{ni deo biljke u cvetu (Agrimoniae herba). Metod sakupljanja i obrada: Vr{ni deo se odseca makazama u vreme cvetanja biljke i odstrane se o{te}eni delovi. Najmanje 30% biljaka u populaciji treba ostaviti netaknuto. Herba se su{i na senovitom i promajnom mestu u tankom sloju, pakuje u bale i ~uva u suvim, provetrenim prostorima. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Koristi se u vidu ~ajeva kod proliva i tegoba mokra}nih puteva ili u vidu obloga za zarastanje rana. Agrimonia eupatoria L. petrovac Fam. Rosaceae ¡ ¡ 51 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E i{egodi{nja biljka 10-30 cm visoka, sa odrvenelim rizomom V koji je na preseku crven kao krv. Stabljika polegla, dlakava. Listovi sa zaliscima, prstasto deljeni, prizemni na tri re`nja sa duga~kim i tankim dr{kama. Listovi na stabljici sa kratkim dr{kama ili sede}i, trore`njeviti. Re`njevi, listi}i, klinasto objajasti, naj~e{}e u gornjoj polovini sa testerasto use~enim obodom. Obi~no bez dlaka, a retko manje-vi{e dlakavi i onda svetlozeleni. Cvetovi sakupljeni u vr{ne cimozne cvasti. ^a{i~nih listi}a ~etiri (!), {iroko lancetasti. Kruni~nih listi}a ~etiri, objajasti, `uti. Tu~aka osam. Od svakog ostaje po jedna ora{ica. Cveta od maja do avgusta. Gde se moze naæi: Po livadama, tresavama, {umama. Sakuplja se: rizom (Tormentillae rhizoma). Metod sakupljanja i obrada Berba: Rizom sa korenovima vadi se tokom leta, kada je biljka u cvetu, su{i se i tada se odstranjuju koren~i}i. Najmanje 80% biljaka treba da ostane ukorenjeno za regeneraciju. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Rizom sr~enjaka je sastojak raznih ~ajnih sme{a koje se prokuvaju u vodi i tako dobijeni napitak se upotrebljava kao sredstvo protiv proliva i raznih nespecifi~nih upalnih oboljenja creva. Koristi se i za ispiranje usta i grla. Primenjuje se i u obliku tinkture (alkoholnog ekstrakta), naj~e{}e za utrljavanje kod oboljenja desni. Potentilla erecta (L.) Rausch srèenjak Fam. Rosaceae ¡ ¡ 52 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E bun sa vitkim izdancima koji su obrasli trnovima. Prve godine sa izdanaka izrastaju listovi, druge @ cvetaju, a potom izumru. Stabljike su sa uzdu`nim `lebovima. Listovi su prstasto slo`eni, izgra|eni od tri do pet listi}a koji su po obodu nazubljeni, na licu goli, a na nali~ju maljavi ili beli~asto dlakavi. Cvetovi se javljaju na izdanku starom godinu dana, sakupljeni u grozdove. ^a{ica je po cvetanju savijena nadole, maljava i dlakava. Kruni~ni listi}i su beli ili crveni. Plod je zbirni, sastavljen od sitnih crnih ko{tunica. Cveta juna meseca. Postoji vi{e sli~nih vrsta samoniklih kupina (R. candicans i R. ulmifolius npr.) koje se mogu sakupljati. Gde se moze naæi: Na rubovima {uma, u kamenjarima, {ibljacima. Sakuplja se: listovi (Rubi fruticosii folium) i plodovi (Rubi fruticosii fructus). Metod sakupljanja i obrada: Listovi se sakupljaju, u rukavicama zbog trnova, leti kada su sasvim razvijeni, odsecaju se makazama ili no`em i odla`u rastresito u korpe i su{e u tankom sloju. 30% listova se maksimalno ubira sa jedne biljke, a 30% biljaka u populaciji se ostavlja netaknuto. Osu{eni listovi se pakuju u platnene vre}e i ~uvaju za{ti}eni od vlage, svetla i ne~isto}a. Plodovi se sakupljaju kad su zreli. 20% plodova se ostavlja na biljkama. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Listovi se koriste u vidu ~aja, naj~e{}e u me{avinama, protiv proliva, i za ispiranje usne duplje. Rubus fruticosus L. kupina Fam. Rosaceae ¡ ¡ 53 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E istopadni `bun sa uspravnim, pepeljastim stabljikama. Listovi su perasto L slo`eni od pet do sedam listi}a, na licu glatki, na nali~ju pokriveni belim dlakama. Cvetovi su sakupljeni u grozdove. ^a{i~ni listi}i su uzani, obrnuto jajasti. Kruni~ni listi}i su beli. Plod je zbirni, sastoji se iz vi{e crvenih ili narand`astih ko{tunica. Cveta u maju. Gde se moze naæi: Rasprostranjena u {umama, na proplancima, izme|u stena, na ve}im nadmorskim visinama. Sakuplja se: listovi (Rubi idaei folium) i plodovi (Rubi idaei fructus). Metod sakupljanja i obrada: Listovi se sakupljaju, u rukavicama zbog trnova, leti kada su sasvim razvijeni, odsecaju se makazama ili no`em i odla`u rastresito u korpe i su{e u tankom sloju. 30% listova se maksimalno ubira sa jedne biljke, a 30% biljaka u populaciji se ostavlja netaknuto. Osu{eni listovi se pakuju u platnene vre}e i ~uvaju za{ti}eni od vlage, svetla i ne~isto}a. Plodovi se sakupljaju kad su zreli. 20% plodova se ostavlja na biljkama. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primenjuje se isto kao list kupine ili u vidu sirupa koji se pravi od sve`eg ploda. Rubus idaeus L. malina Fam. Rosaceae ¡ ¡ 54 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka. Podzemni deo stabla je V valjkast, vodoravan ili kos i na njemu se nalaze ostaci gusto zbijenih listova. Sa njega polazi nadzemno stablo, koje je uspravno i obraslo dlakama. Listovi pri osnovi stabljike obrazuju rozetu. Iz rozete se razvijaju i kon~asti, ~lankoviti stoloni. Listovi su sa duga~kim dr{kama, tro~lani, sa nazubljenim liskama. Cvetovi su na duga~kim dr{kama u rastresitim cimoznim cvastima. ^ a{ica je od dva kruga zelenih listi}a, od kojih spoljni rano otpadnu, a listi}i unutra{njeg kruga ostaju pa se zadr`avaju ~ak i na plodu. Kruni~ni listi}i su jajasti, beli. Cvetna lo`a posle cvetanja se uve}ava, postaje mesnata i so~na, jajastog je oblika i crvene boje. U~estvuje u gra|i ploda tako {to povezuje mnogobrojne u nju utisnute plodi}e - ora{ice. Cveta maja i juna. Gde se moze naæi: Na livadama, u {umama. Sakuplja se: listovi (Folia fragariae), plodovi u ishrani. Metod sakupljanja i obrada: Listovi se odsecaju makazama i su{e u tankom sloju. 30% listova se maksimalno ubira sa jedne biljke, a 30% biljaka u populaciji se ostavlja netaknuto. Osu{eni listovi se pakuju u platnene vre}e i ~uvaju za{ti}eni od vlage, svetla i ne~isto}a. Plodovi se sakupljaju kad su zreli. 20% plodova se ostavlja na biljkama. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primenjuje se naj~e{}e u ~ajnim me{avinama protiv proliva i kod oboljenja jetre. ^est sastojak ~ajnih me{avina. Fragaria vesca L. jagoda Fam. Rosaceae ¡ ¡ 55 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E istopadni `bun ili nisko drvo, do 10 m visoko. Gran~ice gole sa L o{trim trnovima. Listovi naizmeni~ni, {iroko jajasti. Liska duboko prstasto urezana na tri do sedam nazubljenih re`njeva. Lisne dr{ke duga~ke 1-2 cm. Cvetovi sitni, hermafroditni, aktinomorfni, sakupljeni u mnogocvetne gronje. ^ a{i~nih listi}a pet, kratko trouglasti. Kruni~nih listi}a pet, okruglasti, beli ili svetloru`i~asti. Plod {irokojajasta crvena ko{tunica (5-10 mm), zreo u septembru. Cveta maja i juna, pre listanja. Gde se moze naæi: U toplim svetlim {umama, ~esto gradi {ibljake na kr~evinama, na ivicama {uma. Sakuplja se: list (Crataegi folium), cvetovi (Crataegi flos) i plodovi (Crataegi fructus). Metod sakupljanja i obrada: Beru se cvasti kod kojih jo{ nisu otvoreni svi cvetovi zajedno sa mladim listovima. Plodovi se beru bez dr{ke u jesen kada su zreli. Sav materijal se bere ru~no. 30% cvetova, 70% listova i 20% plodova mora ostati netaknuto radi regeneracije. Cvetovi i listovi se su{e odvojeno u hladu na promajnom mestu a plod na suncu. Pakuje se u papirne ili jutane vre}e. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Sastojci listova, cvetova i plodova gloga deluju blagotvorno, okrepljuju}e na sr~ani mi{i}, krvne sudove i pospe{uju izlu~ivanje mokra}e. Nemaju lo{ih delovanja, dobro se podnose i mogu se dugotrajno upotrebljavati. Danas ima mnogo gotovih preparata na bazi gloga (kapi, tablete, dra`eje, sirup). Crataegus monogyna Jacq. glog, beli glog Fam. Rosaceae ¡ ¡ 56 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E vogodi{nja, re|e jednogodi{nja biljka, sa dugim razgranatim D vretenastim korenom. Stablo uspravno do 80 cm visoko, razgranato. Listovi su tro~lani, srednji listi} je znatno du`i od ostala dva. Cvetovi su sakupljeni u grozdove. Kruni~ni listi}i su `uti. Plod je mahuna. Cveta juna meseca. Gde se moze naæi: Pored puteva, njiva, na zapu{tenim mestima. Sakuplja se: izdanci sa cvetovima i cvetovi koji se beru na po~etku cvetanja. Metod sakupljanja i obrada: Makazama se seku stabljike sa listovima i cvetovima. 30% jedinki iz populacije mora ostati netaknuto. Materijal se sakuplja u ~iste vre}e od platna ili papira. Su{i se u hladu, na promaji. Nakon su{enja se ~uva u suvim ~istim papirnim ili jutanim vre}ama. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Osu{eni izdanci sa cvetovima `draljevine koriste se za izradu preparata koji se primenjuju kod poreme}aja venske cirkuacije, otoka ekstremiteta itd. Od herbe se prave i dozirani fitopreparati za spolja{nju upotrebu. Melilotus officinalis (L.) Pallas zdraljevina Fam. Fabaceae ¡ ¡ ¡ 57 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E buni} sa sna`nim korenom, ne razvija stolone. Grane poluuspravne ili uspravne, pokrivene ~vrstim dlakama i, prore|eno, @` lezdanim dlakama. Bo~ni izdanci se zavr{avaju razgranatim trnovima. Donji listovi tro~lani gornji prosti. Listi}i su pokriveni `lezdanim dlakama. Zalisci su veliki, obuhvataju stabljiku. Cvetovi 6 do 25 mm, pojedina~ni ili po dva u pazuhu listova, obi~no na bodljikavim kratkim, bo~nim izdancima. ^a{ica mnogo du`a od cvetne dr{ke, dvousnata, dlakava i sa ` lezdama. Kruni~ni listi}i leptirasti, ru`i~asti, zastavica je okruglasta, pokrivena ` lezdama, krila svetlija, kra}a od zastavice, ~uni} produ`en u kljun. Plod izdu`eno jajasta mahuna, pokrivena dlakama i ` lezdama, sa jednom semenkom. Cveta od juna do septembra. Gde se moze naæi: Livade na kre~nja~koj podlozi, pored puteva. Sakuplja se: koren (Ononidis radix). Metod sakupljanja i obrada: U jesen se vadi koren starijih biljaka, o~isti i ise~e na tanke "kri{ke", zatim se su{i. Koren mladih biljaka se ne koristi. Najmanje 30% biljaka se ostavlja netaknuto, a isto mesto se ne eksploatiše sledeæih dve godine. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Upotrebljava se u obliku ~aja koji pobolj{ava izlu~ivanje mokra}e, a pri tome ne dra`i bubrege. ^ est je sastojak diureti~nih ~ajnih me{avina. Ononis spinosa L. gladiš, zeèji trn Fam. Fabaceae ¡ ¡ 58 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E i{egodi{nja mirisna biljka sa mnogobrojnim subepidermalnim V sekretornim {upljinama. Stablo uspravno, visoko 20 do 50 cm, okruglo, odrvenelo u donjem delu. Listovi naizmeni~ni, perasto deljeni na objajaste mesnate re`njeve, ` u}kasto ili plavi~astozeleni, ljutog su i neprijatnog ukusa. Cvetovi slo`eni u korimb. Vr{ni cvet peto~lan, bo~ni ~etvoro~lani. ^ a{i~ni listi}i trouglasti. Kruni~ni listi}i du` oboda nazubljeni ili na rese use~eni, zelenkasto`uti. Plod kvrgava ~aura sa puno semena. Cveta od juna do avgusta. Gde se moze naæi: Po sun~anim stenovitim i kr{evitim mestima. Sakuplja se: list, vr{ni deo biljke u cvetu. Metod sakupljanja i obrada: Nadzemni deo se odseca makazama po~etkom leta kad biljka cveta, su{i se u hladu. Vrsta je zaštiæena kao prirodna retkost i zabranjena je za sakupljanje i promet. Primena: Mnogo se vi{e upotrebljava u narodnoj medicini. Smatra se da deluje umiruju}e, pa se nekada ruta koristila za le~enje padavice. Opu{ta gr~eve glatke muskulature u organima za varenje, mokra}nim putevima i materici. Zbog vrlo jake arome listi}i se upotrebljavaju samo u malim koli~inama kao za~in za zelenu salatu, jela od sira, ov~ije meso. Napomena: Cela biljka, njen sok i etarsko ulje vrlo su "ljuti", na ko`i izazivaju crvenilo i bol. Ruta graveolens sedef, ruta Fam. Rutaceae ¡ 59 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E istopadno visoko drvo sa razgranatom, gustom, okruglom L kro{njom. Kora na mladim stablima glatka, sme|a. Kasnije ispuca. Mlade gran~ice debele, tamnosme|e, sa krupnim lepljivim pupoljcima. Listovi veliki, naspramno raspore|eni, sa duga~kom dr{kom, prstasto slo`eni, od ~etiri do sedam listi}a. Listi}i objajasti sa duga~ko su`enom osnovom i zaobljenim vrhom. Cvetovi u krupnim uspravnim metli~astim cvastima. Kruni~ni listi}i su nejednaki beli, sa `utom ili crvenom pegom pri dnu. @uti pra{nici vire iz krunice. Plod je okrugla, bodljikava, zelena ~aura u kojoj se nalaze obi~no dva krupna bubre`asta, mrka semena. Cveta od maja do juna. Gde se moze naæi: Raste na vla`nim mestima na sve`em, humusom bogatom zemlji{tu. Sakuplja se: seme (Hippocastani semen). Metod sakupljanja i obrada: Seme se sakuplja kada ispadne iz zrelih ~aura, kora se guli sa debljih grana u jesen ili rano prole}e, a listovi i cvetovi se beru maja meseca. Primena: Najvi{e se koristi seme za izradu preparata kojima se le~e pro{irene vene u nogama, hemoroidi i spre~ava nastanak krvnih ugru{aka. U obliku tinkture, masti i gelova, primenjuje se spolja za utrljavanje i masa`u. Ova terapija je dopunjena upotrebom pra{ka, kapi, kapsula ili dra`eja, napravljenih od ekstrakata semena. Odvari kora se upotrebljavaju za ispiranje, da bi se umanjilo obilno krvarenje ili prekomerno lu~enje sluzi. Listovi i cvetovi upotrebljavani su kao narodni lek za ja~anje, protiv proliva i protiv pega na licu. Aesculus hipocastanum L. divlji kesten Fam. Hippocastanaceae ¡ 60 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E ednogodi{nja ili dvogodi{nja zeljasta biljka sa kratkim vretenastim korenom. Stabljika visoka (30-80 cm), uspravna, okrugla, bez dlaka, J obrasla listovima, u gornjem delu granata. Listovi naizmeni~no raspore|eni, lancetasti, duga~ki 23 cm, {iroki 2-4 mm, bez dlaka, zeleni ili sivozeleni. Liska za{iljenog vrha, sa osnovom su`enom u dr{ku. Cvetovi na vrhu stabljike na duga~kim dr{kama, nalaze se u cimoznim cvastima. ^ a{ica i krunica od po pet listi}a, kruni~ni svetloplavi, ru`i~asti ili ljubi~asti, na vrhu zaobljeni, a ka osnovi klinasto su`eni i `u}kasti. Plod je loptasta ~aura, 6-8 mm duga~ka. Cveta od jula do avgusta. Gde se moze naæi: U poljima, pored puteva, po obodu {ume. Sakuplja se: seme (Lini semen). Metod sakupljanja i obrada: Lan se kosi ili ~upa, a seme se odvaja mla}enjem. Gajenjem se postigne lep prinos semena. Primena: Najbolje je koristiti celo seme lana. Uzima se 1-2 ka{ike semena sa vodom. U crevima bubri i deluje kao laksans. Daje se kod hroni~nog zatvora. Sluzavi rastvori, koji se dobiju kada se seme lana dr`i u vodi, mogu se koristiti i kao laksantno sredstvo, ali i spolja, kao za{tita kod raznih upala i povreda ko`e. Sli~no se koriste i oblozi napravljeni od grubog pra{ka lana. Masno ulje nema primenu u terapiji. Koristi se za izradu nekih farmaceutskih preparata. Napomena: Treba voditi ra~una da seme, kada se dugo i nepropisno ~uva, ne po~ne da klija; tada mo`e biti otrovno. Linum usitatissimum L. lan Fam. Linaceae ¡ 61 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E istopadno nisko drvo ili `bun sa glatkom tankom korom. Listovi L naizmeni~ni, izdu`eno elipti~ni, duga~ki 12-13 cm, {iroki sedam cm. Liska pri vrhu naglo su`ena, za{iljena ili zaobljena, sa klinolikom ili zaobljenom osnovom, sa celim obodom, na nali~ju sa izra`enom perastom nervaturom. Cvetovi sitni, zvonasti, neupadljivi, pojedina~ni ili je dva do sedam skupljeno u pazuhu listova u {titolikim cvastima. Plod loptasta ko{tunica, oko 8 mm u promeru. Nezreli plodovi crvenkasti, zreli ljubi~astocrni. Cveta od maja do avgusta. Gde se moze naæi: Biljke dobro podnose zasenu, rastu na vla`nim mestima i pored potoka u tamnim vla`nim {umama. Sakuplja se: kora (Frangulae cortex). Metod sakupljanja i obrada: Kora se uzima sa starijih grana, obrezuje u krug, skida i su{i brzo, na suncu, a potom u hladu. Dozvoljeno je skinuti maksimalno 30% kore sa biljke. Do slede}eg sakupljanja treba da pro|u najmanje tri godine. Pre upotrebe kora kru{ine treba da odstoji godinu dana. ^uva se u jutanim vre}ama. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Kora kru{ine deluje laksantno. Sastojak je ~ajeva koji se koriste protiv hroni~nih zatvora. Sli~no kori kru{ine, kao ~ajevi za ~i{}enje, mogu se upotrebiti i kora `estike, Rhamnus fallax Boiss., odnosno plodovi pasdrena, Rhamnus catharticus L. Frangula alnus Miller krušina, krkavina Fam. Rhamnaceae ¡ ¡ 62 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E imzeleni loptasti `buni} koji parazitira na Z drve}u. Stabljika kratka, debela, razgranata. @bun dosti`e pre~nik i do jednog metra. Grane zelenomrke, ~lankovite, lako se lome na ~lancima. Listovi naspramni, sede}i, ko`asti, izdu`eno objajasti, ponekad {iroko objajasti, `utozeleni do tamnozeleni, na vrhu zaobljeni, celog oboda, goli. Osnova lista je klinasto su`ena. Cvetovi slo`eni u zbijene sede}e cvasti. Cvetovi neugledni, jednopolni. Biljka dvodoma. Cvetni omota~ `uto- zelene boje. Pra{nika ~etiri, bez filamenata, tako da su antere sede}e. Plod je okrugla bobica, promera 5-8 mm, zrela bele boje sa sluzavim sadr`ajem. Cveta od marta do maja. Gde se moze naæi: @ivi kao poluparazit na raznim vrstama drve}a, naj~e{}e na topoli. Sakuplja se: listovi (Visci folium) sa peteljkama. Metod sakupljanja i obrada: Makazama se odsecaju vr{ne gran~ice (peteljke) sa listovima i odla`u u korpe, zatim u ~iste vre}e do su{are. Sakuplja se do 30% listova i ostavlja 20% biljaka netaknuto. Listovi se su{e neposredno po sakupljanju, u su{arama ili u tankom sloju na promajnom i zasen~enom mestu. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Deluje protiv visokog krvnog pritiska i promena na krvnim sudovima (arterioskleroza), protiv nekih oblika tumora. Napomena: Sastojci imele imaju jako i neujedna~eno delovanje, pa se imela re|e koristi u obliku ~aja i tinktura. U svetu postoje ta~no dozirani preparati imele (kapi, tablete, dra`eje, injekcije) i koriste se samo pod nadzorom lekara. Primena imele u samomedikaciji mo`e dovesti do trovanja! Viscum album L. imela, bela imela Fam. Loranthaceae ¡ ¡ 63 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka, aromati~nog mirisa, debelog rizoma. Stabljika do V 150 cm visoka, gola, {uplja, izbrazdana, razgranata pri vrhu. Listovi 2-3 puta perasto deljeni sa {upljim dr{kama, do 60 cm dugi, listi}i jajasti ili do 9 cm dugi, sitno testerastog oboda. Lisni rukavac veliki. [titovi krupni, sa 20 do 30 zrakova, obrasli maljama, bez involukruma. [titi}i sa ovojnim listi}ima. Cveti}i beli do bledoru`i~asti, a plodovi {iroko elipti~ni spljo{teni sa tri istaknuta i dva {iroka krilata rebra. Cveta od juna do septembra. Gde se moze naæi: U vla`nim {umama, na proplancima, obalama reka. Sakuplja se: koren (Angelicae radix) i re|e zreo plod. Metod sakupljanja i obrada: Koren se vadi kasno u jesen ili u rano prole}e, opere i su{i u hladu. Plod se sakuplja odsecanjem {titova i otresanjem nakon su{enja. 80% korenova i 30% plodova mora ostati u populaciji koja se eksploatiše. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Sadr`i etarska ulja i gorke materije. Koristi se u vidu ~aja, za ubla`avanje tegoba varenja ili disanja. Angelica silvestris L. divlja angelika, šiviz Fam. Apiaceae ¡ ¡ 64 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E i{egodi{nji niski polu`bun sa poleglim tankim stabljikama, na ~ijim se V ~vorovima razvijaju ` ili~asti korenovi i duga~ki polegli izdanci bez cvetova, kao i uspravni kra}i izdanci sa cvetovima. Listovi 5-6 cm dugi, tamnozeleni, na nali~ju svetliji, elipti~ni. Cvetovi pojedina~ni na dr{kama du`im od pazu{nih listova. ^a{ica kratka, levkasta. Krunica sa uzanom levkastom cevi i sa pet {irokih re`njeva na vrhu usko odse~enih, svetloplava ili ljubi~asta. Pra{nika 5, priljubljeni uz kruni~nu cev. Tu~ak nadcvetan. Stubi} pri vrhu zadebljao. @ig je podeljen na pet povijenih, gusto dlakavih re`njeva. Plod, dva me{ka nejednake du`ine. Cveta od marta do aprila. Gde se moze naæi: Na vla`nim livadama, po {umama i {ikarama. Sakuplja se: list (Vincae m. folium). Metod sakupljanja i obrada: Odsecaju se nadzemni delovi biljke za vreme cvetanja, su{i se na senovitim i promajnim mestima. 70% listova mora ostati na biljkama. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Sastojci zimzelena imaju jako fiziolo{ko delovanje. Sni`avaju krvni pritisak i pobolj{avaju prokrvljenost mozga. Deluju blago, umiruju}e. Herba zimzelena se uglavnom koristi za industrijsku ekstrakciju alkaloida i izradu doziranih preparata (kapi, tablete, dra`eje, injekcije) koji se primenjuju samo pod nadzorom lekara. Upotreba zimzelena u samomedikaciji mo`e dovesti do trovanja! Vinca minor L. zimzelen Fam. Apocynaceae ¡ ¡ 65 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E Gentiana lutea L. lincura Fam. Gentianaceae i{egodi{nja zeljasta biljka, sa vrlo kratkim debelim ra~vastim V rizomom, sa koga polaze dugi debeli korenovi. Stablo negranato, 45- 140 cm visoko, bez dlaka, uspravno, oblo, u gornjem delu ponekad rebrasto, {uplje. Listovi naspramni, prizemni na dr{kama, {iroko elipti~ni do 30 cm i oko 15 cm {iroki, plavi~astozeleni, sa pet do sedam lu~no povijenih nerava, jako naborani. Listovi u donjem delu stabla na kratkim dr{kama, a u gornjem delu sede}i, jajasti ili {iroko elipti~ni, za{iljeni, pri osnovi srasli u kratak rukavac. Cvetovi krupni, ` uti, na duga~kim dr{kama. Po 3 do 10 cvetova zbijeno u {titolike cvasti koje se nalaze bo~no na glavnoj osnovi. ^ a{ica cevasta, po du`ini do osnove. Krunica kru`no ra{irena sa kratkom cevi, sa 5-6 uzano lancetastih, 2-3 mm duga~kih re`njeva. Broj pra{nika isti kao i broj kruni~nih re`njeva. Stubi} tu~ka je kratak, postepeno prelazi u plodnik, ` ig se po opra{ivanju spiralno uvija. Plod je kupasta ~aura duga~ka oko 6 cm, sa dva kapka. Cveta od juna do avgusta. Gde se moze naæi: Na planinskim pa{njacima, prevojima, kamenjarima. Sakuplja se: koren (Gentianae radix). Metod sakupljanja i obrada: A{ov~i}em se vadi rizom sa korenovima u jesen, gornji deo rizoma sa pupoljcima se odmah zatrpa u zemlju i tako biljka rasadi. Ostatak se ~isti od natrulih delova, pere hladnom vodnom, se~e i su{i brzo, na suncu ili u su{arama. Lincura je vrsta Zakonom zabranjena za sakupljanje i promet. Gajenje lincure, me|utim, mo`e biti profitabilno. Primena: Osu{en koren i rizom upotrebljava se za izradu gorkog ~aja. Koristi se za pobolj{anje apetita, bolje lu~enje ` u~i i varenje hrane. Napomena: Samo jedan manji deo prikupljenog korena lincure utro{i se za izradu lekovitih pripravaka; najvi{e je u upotrebi u industriji alkoholnih pi}a. Kod nas je lincura jedna od prvih za{ti}enih vrsta (Slu`beni glasnik NR Srbije od 19.1.1956). Ipak, intenzivnom eksploatacijom, lincura je gotovo uni{tena na velikom broju lokaliteta. ¡ 66 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E eljasta jednogodi{nja ili dvogodi{nja biljka. Stablo Z uspravno, visoko 10-15 cm, u gornjem delu granato, bez dlaka, na preseku ~etvorouglo. Prizemni listi}i u rozetu sakupljeni, jajasti do {irokoelipti~ni, sa kratkom dr{kom. Na stablu su listovi naspramno raspore|eni, sede}i, obrnutojajasti. Lisnih nerava pet. Listovi nisu dlakavi. Cvetovi su sakupljeni u cimoznu cvast {titastog oblika. Uvek su na istoj visini jer su im dr{ke razli~ite du`ine. Ponekad se nalaze pojedina~no u pazuhu listova. ^ a{ica cevasta, sa pet linearnih, {iljatih listi}a. Za vreme cvetanja je upola manja od krunice. Krunica levkasta, 10-15 mm duga~ka, ru`i~astocrvene boje, sa pet listi}a koji su delom srasli u uzanu cev. Vrhovi su slobodni, elipti~ni. Plod je uskocilindri~na ~aura koja puca na dva kapka. Cveta od juna do septembra. Gde se moze naæi: U {umama, {ikarama, golim padinama od nizija do planinskog pojasa. Sakuplja se: vr{ni deo biljke u cvetu (Centaurii herba). Metod sakupljanja i obrada: Herba se odseca makazama i sakuplja kada je biljka u cvetu. Retko se nalazi u grupi pa treba obazrivo koristiti dostupne jedinke. Na`alost, kao i lincura i ki~ica je sve vi{e ugro`ena na prirodnim stani{tima. To je ne`na biljka, plitko usa|ena u zemlji{te. Najmanje 30% biljaka u populaciji treba da se saèuva. Herba se su{i na senovitom i promajnom mestu u tankom sloju i pakuje u jutane vre}e ili kartonske kutije. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Po sastavu, delovanju i primeni ki~ica je veoma sli~na lincuri. Sastojak je gorkih ~ajeva. Upotrebljava se za ja~anje apetita i za pove}anje stoma~ne sekrecije. Centaurium umbellatum Gilib kièica Fam. Gentianaceae ¡ ¡ 67 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E istopadno drvo, visoko 10-15 m. Kora je siva i glatka. Pupoljci naspramni sa L ljuspama sive boje, fino dlakavi. Listovi neparno perasto slo`eni, na sedam do devet obi~no elipti~nih za{iljenih listi}a, testerasto use~enog oboda. Listi}i duga~ki 5- 8 cm, a {iroki 2-4 cm, na kratkim sme|edlakavim dr{kama, na licu sivozeleni, na nali~ju svetliji. Crni jasen prvo prolista, a zatim cveta. Cvetovi hermafroditni u krupnim, mnogocvetnim, vr{nim metli~astim cvastima. Cvetovi sa malom zeleno ~etvorozubom ~a{icom. Kruni~nih listi}a ~etiri, beli, usko lancetasti. Pra{nika dva sa duga~kim filamentima. Tu~ak sa dugim stubi}em i dvodelnim ` igom. Plod je sme|a ora{ica sa krilom, dug 2-5 cm. Cveta od aprila do maja. Gde se moze naæi: Raste na toplim, svetlim mestima. Sakuplja se: osu{eni sok (Manna). Metod sakupljanja i obrada: Tokom su{nog leta, na starijim stablima jasena, prave se vodoravni zarezi. Iz njih curi crni, gorki sok koji se na vazduhu brzo osu{i, pobeli i postane sladak. To je "jasenova mana". Sa jednog stabla ne treba uzimati vi{e od jednog litra soka. Primena: Mana deluje kao blag laksans. Daje se kod hroni~nih zatvora, naj~e{}e deci jer je slatka i ne dra`i `eludac. Koristi se i za izlu~ivanje mokra}e i za preznojavanje. Kora sa mladih grana se stavljala na posekotine "da br`e zarastu". Fraxinus ornus L. crni jasen Fam. Oleaceae ¡ 68 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E bun ili nisko drvo. Kora na stablu sivosme|a, ispucala. Mlade gran~ice zelene sa upadljivim @ lenticelama, na prelomu se vidi bela, meka sr`. Listovi naspramni, neparno perasto slo`eni, duga~ko za{iljenih listi}a testerastog oboda. Cvasti cimozne, krupne, {titolike, {iroke do 20 cm. Cvetovi jakog mirisa, sitni, beli do `u}kasti, `ute antere jasno vidljive. Plod je sjajna crnoljubi~asta okrugla ko{tunica sa crvenim sokom. Cveta u junu. Sli~ne vrste su burjan - Sambucus ebulus, zeljasta vrsta i crvena zova Sambucus racemosa koja raste na ve}im nadmorskim visinama. Gde se moze naæi: Svetla i topla mesta, ` ivice, ivice {uma. Sakuplja se: cvet (Sambuci flos) re|e plod (Sambuci fructus). Metod sakupljanja i obrada: Cvasti se odsecaju makazama cele ~im se cveti}i po~nu otvarati. 30% cvasti se ostavlja na biljci. Sakupljene cvasti se su{e u hladu, na promajnom mestu, i posle su{enja ostaju svetlo`ute boje. Potamneli cvetovi se odbacuju. Plod se bere kada je zreo, su{i se brzo, na suncu ili u su{arama. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Zbog svojih sastojaka cvet zove pospe{uje izlu~ivanje znoja i mokra}e. U obliku ~ajnih me{avina zajedno sa cvetom kamilice, lipe i korom vrbe koristi se kod prehlada, gripa, oboljenja gornjih disajnih puteva i reumatizma. Kada se izme{a sa listom bokvice, majkine du{ice, korenom jagor~evine i plodom anisa ili mora~a, dobijaju se odli~ni prsni ~ajevi, protiv dugotrajnog ka{lja i "bola u grudima". Sli~no, ali znatno bla`e, deluje i ~uveni sok od zovinog cveta. Plodovi su kori{}eni kao laksans. Sambucus nigra L. zova, bazga Fam. Sambucaceae ¡ ¡ 69 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E Valeriana officinalis L. odoljen Fam. Valerianaceae i{egodi{nja zeljasta biljka, visoka 25-100 cm. V Podzemno stablo je kratko, valjkasto. Koren i rizom su svojstvenog, neprijatnog mirisa. Stabljika uspravna nerazgranata, rebrasta. Listovi neparno perasto slo`eni. Listi}i lancetasti, {iljati sa nazubljenim obodom. Donji listovi na dr{kama, dlakavi. Srednji i gornji listovi goli, postepeno su`eni u kratku dr{ku. Vr{ni listovi sede}i. Cvast cimozna, {titolika. Cvetovi sitni, krunica levkasta, crvena do bela. Ora{ice sitne, sa perastim dodatkom. Cveta u maju. Gde se moze naæi: Na vla`nim mestima, livadama, pored {umskih puteva, po obodu {uma. Sakuplja se: rizom sa korenjem (Valerianae radix et rhyzoma). Metod sakupljanja i obrada: Rizom sa korenjem se vadi u jesen, ~isti, pere i su{i. Ne treba vaditi koren više od 20% biljaka u populaciji. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Preporu~ujemo gajenje odoljena kao najbolji na~in da se sakupi dovoljno droge ujedna~enog kvaliteta a da se ova vrsta za{titi. Primena: ^aj ili alkoholni ekstrakt (tinktura) odoljena poznati su lekovi za umirenje, opu{tanje napetosti i olak{an san. Daju se i kod uznemirenosti zbog smetnji u varenju. Efikasni su i ne{kodljivi, ali odoljen ima neprijatan miris. Ka{i~ica usitnjenog korena preliva se vrelom vodom i posle hla|enja cedi i pije nekoliko puta na dan. ¡ ¡ 70 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E i{egodi{nji zeljasti polu`bun sa kratkim V rizomom i repastim crnim korenom. Izdanci zeleni, gusto obrasli {tr~e}im, ~ekinjastim belim dlakama. Stabljika uspravna, 30-40 cm visoka, so~na, {uplja, samo u gornjem delu razgranata, gusto dlakava. Listovi naizmeni~ni, pri osnovi stabla {iroko lancetasti sa lisnim dr{kama. Gornji listovi sede}i, lancetasti, {iljati, naborani, sa grubim dlakama, naro~ito na nervima. Cvetovi savijeni nani`e, sakupljeni u guste uvojke. Krunica zvonasta, dva puta du`a od ~a{ice, prljavoru`i~asta, ljubi~asta, sa dugom zvonastom cevi. Rub krunice s kratkim trouglastim savijenim re`njevima. Plod se raspada na ~etiri sitne ora{ice veli~ine 4,5-5 mm. Cveta od maja do jula. Gde se moze naæi: Na vla`nim mestima, pored potoka, na livadama pored puteva. Sakuplja se: koren (Symphyti radix). Metod sakupljanja i obrada: Koren se vadi u jesen ili u rano prole}e, opere se, ise~e na re`njeve i su{i. Ne treba vaditi koren više od 20% biljaka u populaciji. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Koristi se spolja, u vidu obloga za le~enje fraktura, uboja, zapaljenja i bolova zglobova, poma`e zarastanje slomljenih kostiju, kod istegnutih i zapaljenih tetiva. Poma`e zarastanje rana. Mo`e se koristiti i za unutra{nja oboljenja, kod ranica, ~ira na `elucu ili "zastarelog" ka{lja; ovakva upotreba korena gaveza ne treba da bude dugotrajna. ¡ ¡ Symphytum officinale L. gavez Fam. Boraginaceae 71 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka visoka oko 20 cm. Rizom je razgranat, tanak, i iz V njegovih kolenaca pored adventivnih korenova izbijaju cvetni izdanci i lisne rozete. Stabljika je obrasla sa mnogo {tr~e}ih ~ekinjastih kratkih dlaka. Listovi rozete su na dugim dr{kama, jajasto lancetastog ili jajastog oblika, pri osnovi malo srcasti, na vrhu o{tro za{iljeni, sa perastom nervaturom, na nali~ju i licu dlakavi, lice je sa belim mrljama. Listovi sa donjeg dela stabljike su na kra}im dr{kama a gornji listovi su sede}i; listovi stabljike su o{tro za{iljeni, sa slabo izra`enom nervaturom i manji od listova rozete. Cvetovi su sakupljeni u guste i mnogocvetne uvojke. ^a{ica je cevasto-zvonasta, zupci ~a{ice trouglasti. Krunica levkasta, pri vrhu zvonasta, ` drelo krunice sa jednim prstenom od dlaka, u po~etku je ru`i~asta, zatim prljavoljubi~asta, re|e crvena ili bela. Pojedina~ni plodi}i su ora{~i}i, mrke do crne boje. Cveta od marta do maja. Gde se moze naæi: Vla`na mesta u li{}arskim {umama, na obalama potoka. Sakuplja se: nadzemni izdanak (Pulmonariae herba) ili list (Pulmonariae folium). Metod sakupljanja i obrada: Makazama se u prole}e odseca nadzemni deo u cvetu ili list, tako da minimum 30% biljaka u populaciji ostane netaknuto. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primenjuje se u vidu ~aja, za iska{ljavanje, izbacivanje sluzi, protiv proliva i za izlu~ivanje mokra}e. Mladi prole}ni izdanci su bogati vitaminima i mogu se koristiti za salatu. Pulmonaria officinalis L. pluænjak Fam. Boraginaceae ¡ ¡ 72 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka sa vertikalnim rizomom. Stabljika V uspravna, visoka 30-70 cm, retko pri vrhu razgranata. U donjem delu gola, u gornjem pokrivena dlakama. Prizemni listovi u rozeti izdu`eno lancetasti, 15-18 cm duga~ki i 15-25 mm {iroki, postepeno se su`avaju u dr{ku, na vrhu za{iljeni, celog oboda, bez dlaka, glatki, sjajni. Listovi na stablu naizmeni~ni, sede}i, osnovom delimi~no obuhvataju stabljiku, elipti~no lancetasti, 9-10 cm dugi i 10-15 mm {iroki. Liska se postepeno su`ava u za{iljen vrh. Cvetovi su gusto zbijeni u klasoliku kupastu, negranatu cvast, koja je cela pokrivena vunastim dlakama. ^ a{ica zvonasta, sa pet dlakavih za{iljenih re`njeva. Krunica od pet listi}a sraslih u cev, ~iji je vrh dvousnat, pri ~emu se gornja usna sastoji iz dva, a donja iz tri re`nja. Gornja usna kratka i zatupasta, a donja sa kratkim bo~nim i srednjim re`njem izvrnutim u obliku usne. Krunica svetlo`uta sa ljubi~astim `ilicama, spolja pokrivena `lezdastim dlakama. Pra{nika ~etiri. Tu~ak sa dugim tankim stubi}em i dvore`njevitim `igom. Plod jajasta ~aura sa puno sitnog semena. Cveta od juna do avgusta. Gde se moze naæi: Na livadama, po ivici {uma. Sakuplja se: list (Digitalis lanatae folium). Metod sakupljanja i obrada: Makazama se odsecaju listovi sa biljke u cvetu, stabilizuju (pare se vodenom ili akloholnom parom) i su{e brzo. 30% biljaka u populaciji mora ostati netaknuto. Sve vrste digitalisa su zaštiæene Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Koriste se kod oslabljenog i poreme}enog ritma rada i neishranjenosti sr~anog mi{i}a. Me|utim, koncentracija sastojaka u listovima i kasnije u ekstraktima veoma je promenljiva, pa lako mo`e do}i do trovanja. Napomena: Danas se list besni~eta, i drugih Digitalis vrsta, koristi za ekstrakciju aktivnih jedinjenja i izradu doziranih preparata (kapi, tableta, dra`eja i injekcija); upotrebljavaju se isklju~ivo pod kontrolom lekara. Primena u samomedikaciji je izuzetno opasna i mo`e dovesti do trovanja! Digitalis lanata Ehrh. besnièe, vunasti digitalis Fam. Scrophulariaceae ¡ ¡ 73 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E vogodi{nja biljka. Stabljika (50-100 cm) uspravna, obrasla listovima, D pokrivena mekanim sivim ili `u}kastim dlakama, negranata, retko u gornjem delu malo razgranata. Listovi pepeljastozelenkasti, na nali~ju gusto obrasli mekanim filcanim dlakama, na licu manje dlakavi. Prizemni listovi u rozeti, gotovo sede}i ili sa okriljenom dr{kom, duga~ki 10-40 cm i {iroki 4-10 cm, duguljasti ili elipti~no duguljasti, {iljati sa krupno nazubljenim obodom. Listovi na stablu naizmeni~no raspore|eni: donji duguljasti, {iljati, nazubljenog oboda, pri osnovi sa uzanoklinastim krilima; srednji izdu`eno jajasti, za{iljeni, po obodu o{tro nazubljeni; gornji jajasti, {iljati, testerasto use~enog oboda, pri osnovi krilati. Cvetovi grupisani, naj~e{}e po ~etiri, u pazu{ne cvasti koje su sakupljene u manje-vi{e gustu klasastu cvast. Cvetne dr{ke kratke i debele. ^a{ica skoro do osnove deljena na pet lancetastih re`njeva. Krunica petore`njevita, tanjirasta, sa kratkom cevi, `uta, u pre~niku 30-50 mm, spolja obrasla mekim zvezdastim dlakama. Pra{nika pet, dva du`a tri kra}a. Plod je jajasta ~ahura, du`ine 5-8 mm, gusto dlakava po povr{ini, otvara se sa dva kapka osloba|aju}i sitna kupasta semena. Cveta od jula do avgusta. Gde se moze naæi: Na kamenitim sun~anim mestima, na {ljunku pored obale. Sakuplja se: cvet (Verbasci flos), odnosno samo krunica. Metod sakupljanja i obrada: Cvet se bere ru~no, preko leta, kada je potpuno razvijen, su{i se brzo, na suncu. Najmanje 30% cvetova i 20% biljaka treba ostaviti netaknuto. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Postoji nekoliko sli~nih vrsta roda Verbascum, sa cvetovima sli~nog dejstva. Primena: Osu{ena krunica sa pra{nicima deluje kao blago sredstvo za olak{avanje iska{ljavanja. Sastojak je mnogih prsnih ~ajeva. Smatra se da cvet divizme povoljno uti~e na izlu~ivanje mokra}e i da olak{ava reumati~ne bolove. Verbascum densiflorum Bertol. divizma Fam. Scrophulariaceae ¡ ¡ 74 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E i{egodi{nja ili dvogodi{nja zeljasta biljka. Stabljika, jedna ili vi{e, V uspravna ili donjim delom polegla, a gornjim se izdi`e iznad zemlje. Listovi sakupljeni u prizemnu rozetu, {iroko jajasti ili elipti~ni. Osnova liske zaobljena, vrh tup, obod ceo, sa tri do sedam istaknutih nerava na nali~ju. Lisne dr{ke duga~ke, du`e od liske ili iste du`ine. Cvetovi sitni, neugledni, sakupljeni u duga~ak (2-3,5 cm), uzan, cilindri~an klas, koji se nalazi na vrhu stabljike. Plod je jajasta, sitna ~aura. Cveta od juna do septembra. Gde se moze naæi: Na livadama, u usevima, na zatravljenim mestima. Sakuplja se: list (Plantaginis majoris folium). Metod sakupljanja i obrada: Listovi se sakupljaju kada su potpuno razvijeni. 30% biljaka mora ostati netaknuto. Ne treba ~upati biljku sa korenom ve} odsecati listove makazama. Listovi se su{e u tankom sloju, u hladu na promajnom mestu. Pakuju se u papirne vre}e ili kutije. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: List je ~est sastojak ~ajnih me{avina namenjenih le~enju ka{lja; u zavisnosti od ostalih sastojaka ovi ~ajevi mogu da deluju umiruju}e ili pak da poma`u iska{ljavanje. List bokvica se daje i kod infekcija i upale gornjih disajnih puteva; umiruje upalu i deluje bakteriostatski. Ovo je i mogu}e obja{njenje efikasne primene listova raznih bokvica u narodnoj medicini kao sredstva za zarastanje rana, spolja, ali i iznutra. Plantago major L. bokvica, zenska bokvica Fam. Plantaginaceae ¡ ¡ ¡ 75 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E skolisna bokvica je vi{egodi{nja zeljasta vrsta, uspravnih, rebrastih stabljika sa cvetovima, visoka do 50 cm. Listovi su grupisani u prizemnu rozetu, elipti~no U lancetasti, celog oboda, za{iljeni na vrhu, paralelne nervature. Cvetovi su sitni, sme|i, neugledni, sakupljeni u gust glavi~ast ili cilindri~an klas na vrhu stabljike. Plod je jajasta, sitna ~aura. Cveta od juna do septembra. Gde se moze naæi: Rasprostranjena na livadama, po njivama, ide i na ve}e nadmorske visine. Sakuplja se: listovi (Plantaginis folium). Metod sakupljanja i obrada: Listovi se sakupljaju u vreme cvetanja. 30% biljaka mora ostati netaknuto. Ne treba ~upati biljku sa korenom ve} odsecati listove makazama. Listovi se su{e u tankom sloju, u hladu na promajnom mestu. Pakuju se u papirne vre}e ili kutije. Osim navedenih vrsta, postoji i srednja bokvica (Plantago media). Sve tri vrste su zaštiæene Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Listove razlièitih vrsta bokvice ne treba mešati i sakupljati zajedno. Primena: List deluje sli~no listu medve}eg gro`|a, kao diuretik, a plod se koristi u vidu soka, ekstrakta i vina. Blagotvorno deluje na sistem za varenje, pobolj{ava op{te stanje organizma. Plantago lanceolata L. uskolisna bokvica Fam. Plantaginaceae ¡ ¡ 76 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E olu`bun, uspravnih dlakavih stabljika ~esto ljubi~aste boje, oporog, P gorkog mirisa. Listovi sa kratkom dr{kom, elipti~ni, sa duga~kom klinastom osnovom, tupo nazubljeni, dlakavi. Pr{ljenovi sa cvastima pribli`eni, stvaraju na vrhu izdanka prividni grozd. Cvetovi bledocrveni, samo sa donjom, petore`njevitom usnom. Ora{ice, sitne, jajaste. Cveta od juna do avgusta. Gde se moze naæi: Na svetlim, suvim mestima, na obodu {uma. Sakuplja se: nadzemni deo biljke u cvetu (Teucrii chamaedrys herba). Metod sakupljanja i obrada: No`em ili makazama, odsecaju se vrhovi cvetonosnih, zelenih izdanaka. 30% cvetova na biljkama koje se eksploatišu i 30% biljaka u populaciji treba ostaviti netaknuto. Herba se su{i na senovitom i promajnom mestu u tankom sloju, pakuje u bale i ~uva u suvim, provetrenim prostorima. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Podubica je gorka i aromati~na. Poja~ava apetit i varenje hrane, pa tako "obnavlja snagu" i odbranu bolesnog organizma. ^aj od podubice je omiljen narodni lek za obolele organe za varenje, ` uticu i bolesti plu}a. Neretko se kombinuje sa kantarionom. Teucrium chamaedrys L. dubaèac, podubica Fam. Lamiaceae ¡ ¡ 77 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E i{egodi{nji `bun sa poleglim stabljikama koje se vr{nim delom izdi`u. Listovi V celog oboda, linearno lancetasti, na nali~ju gusto pokriveni belim dlakama. Pr{ljenovi sa cvastima sakupljeni na vrhu stabljika i grana u glavice. Krunica `u}kasta, dva puta du`a od ~a{ice, samo sa donjom, petore`njevitom usnom. Cveta od juna do avgusta. Gde se moze naæi: Suve kre~nja~ke padine u brdskom i planinskom pojasu. Sakuplja se: vr{ni deo biljke u cvetu (Teucrii moontani herba). Metod sakupljanja i obrada: No`em ili makazama odsecaju se vrhovi cvetonosnih, zelenih izdanaka. 30% cvetova na biljkama koje se eksploatišu i 30% biljaka u populaciji treba ostaviti netaknuto. Herba se su{i na senovitom i promajnom mestu u tankom sloju, pakuje u bale i ~uva u suvim, provetrenim prostorima. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Trava iva sadr`i gorke sastojke i etarska ulja, pa se ~ajevi od nje koriste kod poreme}aja varenja i bolesti disajnih organa. Danas se naj~e{}e koristi u ~ajnim me{avinama. Teucrium montanum L. iva trava, dubaèac mali Fam. Lamiaceae ¡ ¡ 78 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E olu`bun. Grane se izdi`u, kora sivomrka, lju{ti se. Izdanak P sivozelen, pokriven belim dla~icama, miri{e na balzam. Listovi bar delimi~no zimzeleni, naspramni, ~vrsti. Liska izdu`eno jajasta, pri osnovi ponekad srcasto use~ena, gusto pokrivena sivim maljama, kasnije gola, fino naborana. Cvetovi slo`eni u {est do osam pr{ljenova razmaknutih najmanje za du`inu cveta. Krunica do 35 mm, svetloljubi~asta, dvousnata. Gornja usna krunice prava, donja trore`njevita sa okruglastim srednjim re`njem. Ora{ice loptaste. Cveta od maja do jula. Gde se moze naæi: U Srbiji; Si}eva~ka klisura, Ni{eva~ka klisura, okolina Knja`evca, na kre~nja~kim kamenjarima. Sakuplja se: vr{ni zeleni deo gran~ica sa listovima u cvetu (Salviae herba) i listovi (Salviae folium). Metod sakupljanja i obrada: List se bere ru~no u vreme kada se otvore prvi cvetovi, ili u vreme kada biljka plodonosi, u zavisnosti od toga kakva svojstva etarskog ulja listova `elimo. Minimum 30% biljaka iz populacije se ne dira. Listovi se su{e u hladu u tankom sloju. Etarsko ulje se dobija destilacijom sve`eg lista ili vrhova gran~ica u cvetu. Vrsta je retka u Srbiji i predlozena je za kontrolu sakupljanja. Odsecanje gran~ica se ne preporu~uje jer se `bunovi `alfije te{ko obnavljaju. Primena: Suvo li{}e `alfije upotrebljava se kao ~aj za ispiranje usta i grla, alkoholni ekstrakti (tinkture) za mazanje, naj~e{}e desni, ali i drugih upaljenih sluznica. ^aj od ove biljke smanjuje lu~enje znoja. @alfija ima antisepti~ko i ste`u}e dejstvo. Veoma ~esto se kombinuje sa jednakom koli~inom cveta kamilice i koristi za ispiranja. Napomena: Va`no je znati da ~aj od samog lista `afije ne treba piti u velikoj koli~ini; opor je, a mo`e da bude {tetan. Salvia officinalis L. z Fam. Lamiaceae alfija, dziger trava, kalaver ¡ ¡ ¡ ¡ 79 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka sa kratkim rizomom i kratkim V podzemnim stolonima. Izdanak jako miri{e na limun. Stabljika visoka 30-80 (20) cm. Listovi sa dr{kama, naspramni. Liska jajasta do skoro romboidna, du` oboda grubo testerasto nazubljena, na nali~ju sa `lezdanim dlakama. Cvetova {est do deset slo`enih u pazuhu listova. Priperci su du`i od cvetova, sli~nog su oblika kao i listovi stabla. ^ a{ica cevasto zvonasta dvousnata; gornja usna navi{e savijena, {iroka, sa tri mala zupca; donja du`a sa dva lancetasta zupca. Krunica dvousnata plavi~astobela ili `u}kastobela, duplo du`a od ~a{ice. Ora{ice izdu`enojajaste, kestenjaste. Cveta od juna do avgusta. Gde se moze naæi: Na me|ama, oko sela, na obodu {uma. Sakuplja se: list (Melisae folium). Metod sakupljanja i obrada: Najkvalitetniji su listovi ubrani neposredno pred otvaranje cveta, su{e se na senovitom i promajnom mestu. Najmanje 30% biljaka u populaciji mora ostati netaknuto. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Etarsko ulje se dobija destilacijom sve`eg lista, vrhova gran~ica u cvetu ili cele biljke. Primena: Zbog svojih sastojaka, listovi mati~njaka deluju umiruju}e, opu{taju glatku muskulaturu i imaju blago antisepti~no delovanje. Koriste se sami ili u ~ajnim me{avinama kod blagih nesanica, nervoza i neuralgija, migrena. Tako|e, kod poreme}aja varenja, gr~eva i nadutosti. Etarsko ulje je izuzetno mirisno, cenjeno u parfimerijskoj industriji. Listovi imaju aromu limuna, dodaju se salatama, jelima od povr}a i divlja~i. Koristi se u istu svrhu kao i sok ili kora od limuna. Ne upotrebljava se za kola~e i peciva! Melissa officinalis L. matiènjak, matoèina Fam. Lamiaceae ¡ ¡ 80 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E olu`bun sa sna`nim vretenastim korenom. Gran~ice do 50 cm visoke, P jako odrvenele u donjem delu, na preseku skoro okrugle. Listovi uzano do linearno lancetasti, nenazubljeni, bez jasno izdvojene dr{ke, prijatno miri{u. Cvetovi sa dr{kom, po tri do pet slo`eni u cvasti koje sve zajedno grade duga~ke metlice. Krunica bela, ru`i~asta ili ljubi~asta; gornja usna krunice zaobljena, ravna, donja ne{to du`a, trore`njevita, purpurno ista~kana. Ora{ice svetlomrke. Cveta od jula do oktobra. Srodne vrste su: gajena jednogodi{nja vrsta Satureja hortensis L.- ~ubar, ali i redak rtanjski ~aj - Satureja kitaibelii Wierzb. Gde se moze naæi: Na kre~nja~kim kamenjarima i pa{njacima submediteranskog tipa. Sakuplja se: nadzemni, zeljasti deo biljke (Saturejae montanae herba). Metod sakupljanja i obrada: Odsecaju se gornje polovine gran~ica pre ili za vreme cvetanja biljke, uz ostavljanje najmanje 30% biljaka iz populacije nedirnuto radi regeneracije. Su{i se u tankom sloju, u hladu ili u su{arama do 40úC. Pakuje se u jutane vre}e. Etarsko ulje se dobija destilacijom nadzemnog dela biljke. Samonikle vrste roda Satureja su zaštiæene Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Ova biljka se u obliku ~ajnog napitka primenjuje kod tegoba u organima za varenje, ali i kod ka{lja i upala gornjih disajnih puteva. Etarsko ulje deluje antisepti~no, pa uti~e na upalu, a pobolj{ava i iska{ljavanje sluzi. Mo`e da se koristi i kao za~inska vrsta za jela s mesom i testa, salate. Satureja montana L. bresina, vrijesak Fam. Lamiaceae ¡ ¡ 81 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka sa horizontalnim rizomom, aromati~nog mirisa i V ukusa. Stabljika pri osnovi delimi~no le`i na zamlji, ostalim delom uspravna, visoka 20-50 (80) cm, tamnozelena, ~esto ljubi~asta do mrka. Listovi sa lisnom dr{kom, liska jajasta sa celim obodom, i na licu i na nali~ju sa utisnutim `lezdama. Priperci sede}i, jajasti, purpurni. Cveta tri slo`ena u sede}e cvasti, a ove u vr{ne ili pazu{ne prividne klasi}e, koji zajedno grade metlice. ^ a{ica zvonasta sa pet trouglastih zubaca. Krunica svetlocrvena do tamnocrvena, katkada prljavobela; neznatno dvousnata. Ora{ice glatke, mrke. Cveta od jula do septembra. Gde se moze naæi: Na su{nim obroncima, u {ikarama, raste do 2000 metara nadmorske visine. Sakuplja se: vr{ni deo biljke u cvetu (Origani herba). Metod sakupljanja i obrada: Makazama se seku stabljike sa listovima i cvetovima (vr{ni deo od 15 cm). 30% jedinki iz populacije mora ostati netaknuto. Materijal se sakuplja u ~iste vre}e od platna ili papira. Su{e se u hladu, na promaji ili se vezuju u kitice i tako su{e. Listovi i cvetovi se mogu skinuti sa gran~ica. Ulje se dobija destilacijom suve herbe. Nakon su{enja se ~uva u suvim ~istim papirnim ili jutanim vre}ama. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Vranilova trava se naj~e{}e koristi kao ~aj za opu{tanje gr~eva organa za varenje, kod ote`anog lu~enja `u~i i bla`ih proliva. Uti~e na izlu~ivanje mokra}e. Tako|e, blagotvorno deluje kod nazeba, gripa i ka{lja. Spolja se koristi kod raznih upala ko`e i sluznice, a naro~ito za ispiranje hemoroida. Od etarskog ulja vranilove trave izra|uju se preparati koji deluju na izlu~ivanje mokra}e i na upalu mokra}nih puteva. U kombinaciji sa uljem ruzmarina, upotrebljava se spolja za utrljavanje u le~enju reumatizma i obolelih zglobova. Koristi se i kao za~in za jela od mesa ili za pice. Origanum vulgare L. vranilova trava Fam. Lamiaceae ¡ ¡ 82 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E i{egodi{nji razgranat polu`bun, visok 20-60 cm. Grane polegle ili V se izdi`u, sa mrkom korom. Izdanak bledozelen, pokriven somotastim dlakama, sa utisnutim `lezdama, o{trog mirisa. Listovi skoro sede}i, lancetasti do linearnolancetasti, ravni ili malo uzdu` uvijeni, ko`asti, sa `lezdama i na licu i na nali~ju liske. Cvetova tri do devet slo`enih u pr{ljenove u pazuhu gornjih listova; svi zajedno na vrhu grana grade guste prividne klasove. ^a{ica dlakava sa pet bodljastih zubaca. Krunica obi~no ljubi~asta; gornja usna mala, prava; donja trore`njevita sa {irokim i nazubljenim srednji re`njem. Ora{ice jajasto ~etvorouglaste, mrke. Cveta od jula do septembra. Gde se moze naæi: : Na suvim toplim mestima, obi~no na kre~nja~koj podlozi. U Srbiji raste u jugoisto~nim i isto~nim krajevima pod uticajem mediteranske klime. Gaji se. Sakuplja se: vr{ni deo biljke u cvetu (Hyssopi herba). Metod sakupljanja i obrada: Makazama se odsecaju cvetne gran~ice (vr{nih petnaestak santimetara). Ostavlja se netaknuto najmanje 30% biljaka iz populacije. Materijal se sakuplja u ~iste vre}e od platna ili papira. Su{i se u hladu, na promaji. Nakon su{enja se ~uva u suvim ~istim papirnim ili jutanim vre}ama. Etarsko ulje se dobija destilacijom herbe, uglavnom gajenog izopa. Primena: Preporu~uju ga u obliku ~aja, alkoholne tinkture i sirupa kod hroni~nog bronhitisa, infekcija usta, grla i disajnih puteva, kod astme. Etarsko ulje deluje izrazito antisepti~no. Koristi se u farmaceutskoj, prehrambenoj i parfimerijskoj industriji. Listovi imaju gorak ukus, zato se preporu~uje da se dodaju masnim jelima (ako su sve`i iseckani, suvi izmrvljeni). Hyssopus officinalis L. miloduh, izop Fam. Lamiaceae ¡ 83 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E i{egodi{nja zeljasta ili polu`bunasta biljka visoka 20-30 V cm. Pro{logodi{nje grane odrvenele. Stabljika pri osnovi odrvenela, puzi, sa nje se razvijaju adventivni korenovi, a na vrhu se zavr{ava rozetom listova. Cvetne grane razvijaju se du` stabla, ravnomerno pokrivene dlakama. Listovi mali, ~vrsti, kruti, jajasti, goli, sa izra`enim srednjim nervom. Cvasti loptaste. ^ a{ica dlakava dvousnata, krunica dvousnata, ru`i~asta. Cveta od jula do oktobra. Postoji veliki broj srodnih i sli~nih vrsta majkine du{ice, koje se te{ko razlikuju. Koriste se one sa intenzivnim prijatnim mirisom koji poti~e od njihovog etarskog ulja. Gde se moze naæi: Raste uglavnom na kre~nja~koj podlozi, na toplim mestima, pored kamena, na mravinjacima. Sakuplja se: vr{ni zeleni delovi sa listovima i cvetovima (Thymii herba). Metod sakupljanja i obrada: Po{to su listovi koji sadr`e ulje mali, te se lako o{tete ili otpadnu, pa`ljivo treba odsecati makazama ili srpom vr{ne delove sa listovima i cvetovima. Obavezno ostaviti donji deo vr{nih stabljika koji ima listove. Sakupljen materijal pa`ljivo pakovati u korpe. Ne nabijati u vre}e jer se time izgubi puno ulja. Na prostoru na kome se sakupljaju biljke treba ostaviti najmanje jednu treæinu biljaka i oko 70% listova netaknuto. Sakupljeni materijal se su{i u hladu u tankom sloju. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Samonikla majkina du{ica mnogo se ~e{}e u narodu koristi nego gajeni timijan. Istina je da njeno etarsko ulje nije tako jak antiseptik, ali je, zato, ova biljka sinonim blagog i postojanog delovanja. Neophodno je njeno prisustvo u svakoj ku}i koja ima dece ili starih. Koristi se u obliku ~aja, ekstrakta ili sirupa kod prehlada i za iska{ljavanje. Primenjuje se kod bla`ih poreme}aja varenja hrane. Slu`i za ispiranje upaljenog grla i krajnika, kod rana i posekotina, kod belog pranja i sli~nih "`enskih bolesti". Mo`e da se koristi kao za~in za jela s mesom, ~orbe ili salate. Thymus spp. (Thymus serpyllum L.) majèina dušica Fam. Lamiaceae ¡ ¡ 84 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka jakog i o{trog mirisa sa V sna`nim rizomima. Stabljike uspravne, visoke 30-100 cm, ~esto crvenkaste. Listovi na duga~kim dr{kama, jajasti, nazubljeni. Agregati cvasti isprekidani, klasoliki ili, ~e{}e, glavi~asti. Cvetovi ljubi~asti, sterilni (obi~no su pra{nici abortirali). Ovaj takson dobijen je ve{ta~kom selekcijom i gaji se {irom sveta. Cveta od aprila do juna. Gde se moze naæi: Gaji se u ba{tama ili na planta`ama. Sakuplja se: list (Menthae folium), re|e vr{ni deo biljke u cvetu. Metod sakupljanja i obrada Berba: Vr{ni delovi izdanka u cvetu ili krupni zdravi listovi odvajaju se sa sve`ih biljaka po`njevenih za vreme cvetanja i su{e u tankom sloju u hladu na promaji. Etarsko ulje se dobija destilacijom sve`e herbe nane. Primena: Listovi se upotrebljavaju u raznim ~ajnim sme{ama; pored toga {to imaju lekovita svojstva, daju napitku prijatan miris i ukus. Sastojci nane blagotvorno deluju na upaljenu sluzoko`u i umiruju gr~eve glatke muskulature, naro~ito u organima za varenje; tako|e, poja~avaju stvaranje i lu~enje `u~i. Deluju umiruju}e kod raznih stanja nervoza i uznemirenosti. Naj~e{}e se pripravlja ~ajni napitak od lista nane; postoje i preparati napravljeni od ekstrakata njenog lista. Etarsko ulje je sastojak preparata koji se primenjuju spolja, za utrljavanje kod neuralgi~nih bolova. Ina~e, najve}e koli~ine ulja se upotrebljava u prehrambenoj, kozmeti~koj i industriji alkoholnih pi}a. Etarsko ulje nane slu`i i za ekstrakciju prirodnog mentola. Mentha x piperita L. pitoma nana, nana, metvica Fam. Lamiaceae ¡ 85 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E d prethodne vrste razlikuje se prisustvom razgranatih dlaka na listovima O (subsp. tomentosa, miri{e na limun ili je, re|e, neprijatnog mirisa na bu|) ili potpunim odsustvom dlaka (kod tipske podvrste, poznate jedino u kulturi, M.spicata subsp. spicata, odlikuje se prijatnim, slatkastim mirisom). Cvasti su na vrhu, klasolike, za{iljene. Cveta od jula do septembra. Gde se moze naæi: Podnosi su{u i nalazi se i na suvljim livadama u toplim nizijskim i brdskim krajevima. Sakuplja se: list (Menthae spicatae folium). Metod sakupljanja i obrada: Odsecaju se vr{ni delovi cvetonosnih izdanaka i su{e u tankom sloju na senovitom i promajnom mestu. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Etarsko ulje se dobija destilacijom cele herbe. Primena: Sastojci i delovanje ove i drugih divljih nana sli~ni su pitomoj nani. Ipak, one se manje koriste. Mentha spicata L. konjski bosiljak, divlja nana Fam. Lamiaceae ¡ ¡ 86 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E i{egodi{nja biljka sa granatim i krtolasto zadebljalim V rizomom. Stabljika uspravna, 60-150 (200) cm visoka, obrasla {tr~e}im grubim dlakama, u gornjem delu vunasto dlakava, negranata ili u gornjem delu granata. Listovi naizmeni~no raspore|eni, na nali~ju obrasli dlakama, sa tupo nazubljenim obodom. Prizemni listovi postepeno su`eni u duga~ku dr{ku, {iroko elipti~ni, sa za{iljenim vrhom. Listovi na stablu sede}i, srcastom osnovom obuhvataju stabljiku, {iljati. Cvetovi sakupljeni u cvast glavicu (6-7 cm u promeru) koja mo`e biti pojedina~na ili vi{e njih u gronjastim cvastima. Listi}i involukruma u obliku polulopte obuhvataju donji deo ravne, plo~aste osovine cvasti. Cvetovi po obodu cvasti jezi~asti, uski, brojni, `uti. Sredi{nji cvetovi cevasti, brojni, `uti. Plod je ora{ica sa ~uperkom duga~kih dla~ica (ahenija). Cveta od juna do septembra. Gde se moze naæi: Vla`ne livade, pored potoka u hrastovim i bukovim {umama. Sakuplja se: rizom sa korenjem (Inulae rhizoma et radix). Metod sakupljanja i obrada: Koren se vadi u kasnu jesen, o~isti, pere i ise~e na kri{ke; su{i se brzo u tankom sloju. Najmanje 80% biljaka mora ostati sa korenom netaknuto. Suv materijal se pakuje u papirne ili jutane vre}e. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Koren omana se ~esto spominje u narodnoj medicini; pripisuju mu se zna~ajna delovanja, mo`da i zato {to je ova biljka relativno retka i te{ko se do nje dolazi. Sastojci ovog korena deluju kao antiseptici, olak{avaju iska{ljavanje, pa se koristi kod bolesti plu}a, bronhitisa i infekcija disajnih puteva. Zbog gor~ine, povoljno uti~e na stvaranje i lu~enje `u~i. Tako|e, olak{ava izlu~ivanje mokra}e i, smatraju ljudi, reguli{e poreme}eni menstrualni ciklus kod `ena. Naj~e{}e se koristi kao ~ajni napitak, re|e kao alkoholni ekstrakt (tinktura). ^esto se koren belog zamenjuje korenom crnog omana (Telekia speciosa (Schreb.) Baumg.); sastojci i delovanje su samo delimi~no sli~ni. ¡ ¡ Inula helenium L. oman Fam. Asteraceae 87 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E i{egodi{nja biljka aromati~nog mirisa sa puze}im rizomom. Stabljika je visoka V 20-80 cm, sa dosta listova, vunasto dlakava. Listovi su 2-3 puta perasto deljeni na linearne re`nji}e. Glavice su 3-5 mm u gustim {titolikim gronjama. Sredi{nji cvetovi prljavobeli, obodnih pet, beli. Plod ahenija 2 mm. Cveta od juna do avgusta. Gde se moze naæi: Na su{nim ili umereno vla`nim livadama, pored puteva, na zatravnjenim povr{inama od nizijskog do subalpskog pojasa. Sakuplja se: zeljasti nadzemni deo biljke u cvetu (Milefolii herba), cvasti (Milefolii flos). Metod sakupljanja i obrada: Makazama se odsecaju vr{ni delovi biljke u cvetu do 25 cm du`ine; cvasti se odsecaju ~im se razviju, do 10 cm visine. Su{i se u hladu ili u su{arama do 40úC. Sakupljene biljke se vezuju u snopove. 30% cvetova i 20% biljaka u populaciji mora ostati saèuvano. Ne treba koristiti jedinke koje rastu u blizini naselja. Ponekad se sakupljaju i Achilea atrata, planinska hajdu~ica i Achilea clipeolata, ` uta hajdu~ica. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Zbog svoje gor~ine, hajdu~ka trava uti~e na pobolj{anje varenja hrane, lu~enja ` u~i. Opu{ta gr~eve u organima za varenje, ubla`ava upale i infekcije. Spolja se spra{ena hajdu~ica koristila za posipanje rana, da bolje zarastu. Ekstrakti i etarsko ulje hajdu~ke trave nalaze primenu u farmaceutskoj i kozmeti~koj industriji. Mladi listovi se mogu koristiti za salatu. Achillea millefolium L. hajduèka trava, sporiš Fam. Asteraceae ¡ ¡ 88 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E ednogodi{nja biljka svojstvenog mirisa, visoka 10-60 cm. Stabljika granata. Listovi 2-3 puta perasto deljeni. Glavice J pojedina~ne sa duga~kim dr{kama. Involukrum poluloptast. Osovina cvasti kupasto izdu`ena, {uplja. Sredi{nji cvetovi ` uti, obodni beli. Ahenije 0,82 mm, duguljaste, sa uljanim ` lezdama. Cveta od maja do septembra. Gde se moze naæi: Rasprostranjena na suvim livadama, utrinama. Sakuplja se: glavi~aste cvasti (Chamomillae flos). Metod sakupljanja i obrada: Cvasti se beru kada su beli, obodni cvetovi u horizontalnom polo`aju; su{e se pa`ljivo na senovitom i promajnom mestu ili u su{arama. Kamilica se lako gaji. Etarsko ulje se dobija destilacijom cvasti ili cele herbe kamilice. Intenzivno je plave boje. Primena: Cvet kamilice deluje bakteriostatski, protivzapaljenjskih, poma`e zarastanje rana na sluzoko`i. Povoljno uti~e na varenje hrane, lu~enje `u~i i opu{ta gr~eve u organima za varenje. Kamilica nas prati od rane mladosti do duboke starosti. ^aj od kamilice koristi se za ispiranje povreda na ko`i, sluzoko`e uha, oka, grla, kod "`enskih bolesti". Piju ga bebe i odrasli kod poreme}enog varenja, nadutosti i bolova u stomaku. Kamilica se ~esto kombinuje sa drugim biljkama u vidu ~aja ili alkoholnih ekstrakata. Ekstrakti i etarsko ulje kamilice nalaze {iroku primenu u farmaceutskoj i, naro~ito, kozmeti~koj industriji. Matricaria chamomilla L. kamilica, titrica Fam. Asteraceae ¡ 89 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E olu`bun visok 20-60 cm, aromati~nog, oporog mirisa. P Stabljika belo dlakava, razgranata. Listovi sa obe strane gusto belo dlakavi, prizemni sa dr{kama, tri puta perasto deljeni, listovi na stabljici sede}i, dva puta perasto deljeni na duguljaste tupe re`njeve. Sitne loptaste glavice (3-4 mm) sakupljene u jako granate metlice. Involukrum sivo dlakav. Cvetovi ` uti. Cveta od jula do septembra. Gde se moze naæi: Pored puta, oranice, peskovita mesta. Sakuplja se: zeljasti vrhovi biljke u cvetu (Absinthii herba). Metod sakupljanja i obrada: U vreme cvetanja biljke makazama se odsecaju vrhovi stabljika du`ine do 30 cm i su{e u hladu. Najmanje 30% biljaka u populaciji mora ostati netaknuto. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Iz herbe se destilacijom pomo}u vodene pare dobija plavo etarsko ulje. Primena: Pelen je ~uveni tonik; njegova gor~ina podsti~e apetit i varenje hrane. U obliku ~ajnih napitaka i tinktura, ranije i gorkih vina, koristi se za pobolj{anje apetita dece, starijih osoba i bolesnika, kod poreme}enog varenja i lu~enja `u~i. Ranije su se koncentrovani napici od pelena koristili protiv crevnih parazita, ali danas postoje efikasnija sredstva. Ekstrakti i etarsko ulje pelena su se upotrebljavali u industriji alkoholnih pi}a za izradu gorkih aromati~nih rakija i likera: danas je ovakva primena svedena na minimum. Napomena: ^ aj od pelena i likere na bazi pelena ne treba konzumirati dugotrajno i u ve}oj koli~ini zbog otrovnosti nekih sastojaka etarskog ulja. Upotreba u kuhinji: listovi su veoma gorki, treba ih upotrebljavati veoma oprezno, po dva-tri listi}a, za za~in vrlo masne hrane. Artemisia absinthium L. pelen, beli pelen Fam. Asteraceae ¡ ¡ 90 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka sa duga~kim, tankim V rizomom. Stabljika okrugla na preseku, vunasto dlakava, sa ru`i~astim ili zelenim ljuspastim listi}ima. Listovi se razvijaju posle cvetanja. Prizemni listovi su na duga~koj dr{ci, krupni, okrugli do {iroko jajasti, pri osnovi srcasti. Obod je prstasto urezan na pet do dvanaest {irokih, {iljatih, razmaknutih re`njeva. Re`njevi sa kratkim crvenkastim zupcima. Mladi listovi s lica i s nali~ja gusto dlakavi. Kasnije lice lista ogoli, nali~je ostaje dlakavo i belo. Na nali~ju lista sna`no istaknuta nervatura. Sitni cvetovi sakupljeni u cvast glavicu. Glavice sa cvetovima pojedina~ne, uspravne ili vise}e. Listi}i involukruma usko lancetasti, mnogobrojni, ru`i~asti, zvonasto obuhvataju donji de glavice. Cvetovi cevasti, po obodu uskojezi~asti, mnogobrojni, svetlo`uti. Plod je ora{ica sa duga~kim svilastim dla~icama (papusom). Cveta od marta do maja. Gde se moze naæi: Pored puteva, oranica, na {ljunku pored potoka, na osulinama, obroncima. Sakuplja se: list (Farfarae folium) i cvet (Farfarae flos). Metod sakupljanja i obrada: Cvasti se beru u rano prole}e, a listovi po~etkom leta, seku se makazama, bez peteljki i su{e na senovitom i promajnom mestu. Minimum 20% biljaka u populaciji, 30% cvetova i 70% listova na biljkama koje se koriste mora ostati netaknuto radi oèuvanja populacije. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Sastojak je raznih prsnih ~ajeva koji se primenjuju kod dugotrajnog, hroni~nog ka{lja. Poma`e iska{ljavanje, a koristi se i za ispiranje usta i grla. Podbel se uglavnom koristi u me{avini sa drugim biljkama; ~aj od lista podbela ne treba koristiti tokom du`eg vremenskog perioda. Tussilago farfara L. podbel Fam. Asteraceae ¡ ¡ 91 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka sa mle~nim sokom. Rizom V kratak. Koren vretenast, duboko se probija u zemlju. Listovi obrazuju prizemnu rozetu, lancetasti, objajasti, naj~e{}e duboko i nejednako testerasto use~eni. Cvetovi jezi~asti, `uti, brojni, sakupljeni u cvast glavicu. Listi}i u osnovi glavice zeleni, usko lancetasti i kada je biljka u cvetu ili plodu savijeni vrhom nadole. Plod je sitna siva ili crna ora{ica sa dodatkom za razno{enje vetrom. Cveta od aprila do septembra. Gde se moze naæi: ^ esta vrsta na livadama, pa{njacima, pored puteva, na njivama. Ne treba sakupljati primerke u blizini tretiranih useva ili naselja. Sakuplja se: koren (Taraxaci radix), re|e nadzemni deo biljke u cvetu (Taraxaci herba). Metod sakupljanja i obrada: Nadzemni deo se sakuplja u prole}e, a koren u septembru i oktobru. Nadzemni deo se odseca makazama uz koren i re|a u korpe, rastresito, da ne pocrne. 30% biljaka se ostavlja netaknuto. Koren se vadi lopaticom tako da najmanje 80% biljaka ostane netaknuto. Listovi i cvetovi se su{e na promajnom i senovitom mestu u tankom sloju, a koren se dobro o~isti, opere i su{i na suncu. Ako je debeo, treba ga uzdu` ise}i. Suv materijal se pakuje u papirne ili jutane vre}e. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Iz herbe se destilacijom pomo}u vodene pare dobija plavo etarsko ulje. Primena: Koren masla~ka se najvi{e koristi zbog gor~ine koju poseduju njegovi sastojci. Sastojak je gorkih ~ajeva, slu`i za izradu alkoholnog ekstrakta (tinktura). Koristi se za pobolj{anje apetita, ja~anje, kod poreme}aja varenja i, naro~ito, poreme}aja stvaranja i lu~enja ` u~i. Koren masla~ka sadr`i inulin (polisaharid sli~an skrobu koji se ne resorbuje u digestivnom traktu); re|e se koristi i za izradu dijetetskih preparata, a prepr`en, kao zamena za kafu. Taraxacum officinale Weber maslaèak Fam. Asteraceae ¡ ¡ 92 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E i{egodi{nja biljka, visoka 30-120 cm, sa valjkastim, vretenastim korenom. V Ima uspravnu, uglastu stabljiku koja se malo grana. Listovi su goli, donji sa dr{kom, dok su gornji sede}i. Liska je duguljasta i duboko re`njevito testerasto use~ena. Na biljci se nalaze mnogobrojne glavice postavljene terminalno, ili u pazuhu listova. Svi cvetovi su jezi~asti, svetloplavi, retko beli ili crveni. Glavice se otvaraju samo pred podne. Plod je uglasta, objajasta ahenija. Biljka je sa mle~nim sokom. Cveta od jula do septembra. Gde se moze naæi: Dosta je rasprostranjena pored puteva, na ledinama, nasipima, njivama. Sakuplja se: koren (Cichorii radix). Metod sakupljanja i obrada: Koren se sakuplja u jesen, dobro o~isti, opere i su{i na suncu. Ako je debeo, treba ga uzdu` ise}i. Najmanje 80% biljaka mora ostati ukorenjeno. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Koren sadr`i jedinjenja koja blago poma`u varenje, pobolj{avaju apetit. Ova biljka se gaji kao povr}e, koriste se i listovi, a koren, pe~en i samleven kao zamena za kafu-cigura. ¡ ¡ ¡ Cichorium intybus L. vodopija, zenetrga Fam. Asteraceae 93 SA M O N IKLE LEKO VITE BILJKE STA RE PLA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka, visoka 20-45 cm, sa krtolastom, V jajastom lukovicom veli~ine 2,5-4,5 cm, pokrivenom mrkim, skoro crnim omota~em. Listovi su prizemni, duga~ki do 65 cm, uspravni, {iroki do 5 cm, Izdu`eno lancetasti, sa su`enom osnovom i zatupljenim vrhom, bez dlaka, sa duga~kom sarom, razvijaju se u jesen, a u doba cvetanja se sasu{e. Cvetova jedan do tri; duga~ki 8-25 cm, naj~e{}e svetloljubi~asti. Biljka cveta u jesen. Cvetni omota~ je zvonastog oblika, od {est nejednakih izdu`enih listi}a, koji su svojom osnovom i sredi{njim delom srasli grade}i uzanu cev. Vrhovi su im slobodni, nejednaki, elipti~nog oblika. Pra{nika {est, delimi~no su srasli za listi}e cvetnog omota~a i kra}i su od njega. Plodnik tu~ka je pod zemljom, a tek u vreme plodono{enja, zajedno sa listovima, javlja se nad zemljom. Gra|en je od tri oplodna listi}a, sa tri duga~ka stubi}a. Plod je objajasta ili izdu`ena, na vrhu {iljata ~aura (3-4 cm). Nalazi se iznad povr{ine zemlje. Otvara se od svoje sredine osloba|aju}i sitno, loptasto mrko seme. Cveta avgusta do novembra. Gde se moze naæi: Na livadama, pa{njacima, od nizija do visokoplaninskog pojasa. Sakuplja se: seme (Colchici semen). Metod sakupljanja i obrada: Preko leta, kada se pokose livade, sakupljaju se ~aure, ostave se da potpuno sazru i tada se iz njih istrese seme. Listove saviti ka podlozi i makazama odse}i ~aure. 30% èaura i 30 % biljaka mora ostati netaknuto. ^ aure se su{e na suncu do otvaranja, a potom i seme oko ~etiri dana. Primena: Svi delovi mrazovca sadr`e lekovite i otrovne alkaloide; najvi{e ih ima u semenu, a za industrijsku ekstrakciju koriste se i krtole mrazovca. Lekovi na bazi alkaloida mrazovca upotrebljavaju se isklju~ivo po preporuci, pod kontrolom lekara. Nijedan deo mrazovca ne treba koristiti u samomedikaciji; to je veoma otrovna biljka. Colchicum autumnale L. mrazovac Fam. Liliaceae ¡ 94 SA M O N IK LE L EK O VI TE B IL JK E ST A RE P LA N IN E i{egodi{nja zeljasta biljka, visoka 20-50 cm, sa duguljastom, uzanom V lukovicom. Stablo uspravno, trostrano i samo pri osnovi sa dva lista sa elipti~nom liskom naglo su`enom u duga~ku dr{ku. Cvast je rastresita, loptasta, zajedni~ki priperak je dvolisni i rano otpada. Cvetovi su beli, na duga~kim dr{kama. Plod je ~aura sa crnim semenima. Cveta od aprila do jula. Gde se moze naæi: Vla`ne {ume; javlja se u grupama, naro~ito na humusnoj zemlji. Sakuplja se: list (Allium ursini folium) i lukovica (Allium ursini bulbus). Metod sakupljanja i obrada: Mladi listovi se sakupljaju pre cvetanja, a lukovice pre ili posle listanja. Listovi se odsecaju kod peteljke dok se lukovice vade a{ov~i}em. Voditi ra~una da se listovi ne zamene sa otrovnim |ur|evkom (Convalaria majalis). Miris na beli luk je pouzdan karakter. 80% lukovica i 30% biljaka na jednom staništu mora ostati saèuvano nakon sakupljanja. Vrsta je zaštiæena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišæenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine. Primena: Upotrebljava se kao i beli luk i sli~nih je svojstava. Koristi se kod prehlada, hroni~nog bronhitisa, gripa, smanjuje nivo lipida u krvi, ima antioksidativna svojstva. ¡ ¡ Allium ursinum L. cremoš, medveði luk Fam. Alliaceae Uredba o stavljanju pod kontrolu korišæenja i prometa divlje flore i faune Uredba je objavljena u "Slu`benom glasniku RS", br. 31/05 od 8.4.2005. godine, sa izmenama objavljenim u br. 22/07 od 23.2.2007. godine. ^lan 1. Ovom uredbom odre|uju se divlje vrste flore, faune i gljiva (u daljem tekstu: za{ti}ene vrste) ~ije se sakupljanje iz prirodnih stani{ta, kori{}enje i promet stavlja pod kontrolu i odre|uje visina naknade za njihovo kori{}enje. ^lan 2. Za za{ti}ene vrste, u smislu ove uredbe, odre|uju se: 1) divlje vrste koje pripadaju osetljivim ili retkim vrstama kojima ne preti opasnost od izumiranja; 2) divlje vrste koje nisu ugro`ene, ali se lako mogu zameniti sa ugro`enim divljim vrstama usled sli~nog izgleda, i 3) vrste ~iji je odgovaraju}i na~in za{tite propisan potvr|enim me|unarodnim ugovorom. Za{ti}ene vrste stavljene pod kontrolu sakupljanja, kori{}enja i prometa su divlje vrste flore i gljiva navedene u Prilogu 1. i divlje vrste faune navedene u Prilogu 2, koji su od{tampani uz ovu uredbu i ~ine njen sastavni deo. ^lan 3. Sakupljanje, kori{}enje i promet za{ti}enih vrsta stavlja se pod kontrolu radi obezbe|ivanja njihovog odr`ivog kori{}enja spre~avanjem sakupljanja tih vrsta iz prirodnih stani{ta u koli~inama i na na~in kojim bi se ugrozio njihov opstanak u budu}nosti, struktura i stabilnost ` ivotnih zajednica. ^lan 4. Kontrola sakupljanja, kori{}enja i prometa za{ti}enih vrsta, u smislu ove uredbe, obuhvata: 1) mere za{tite i uslove sakupljanja, ograni~enja i zabrane sakupljanja, kori{}enja i prometa za{ti}enih vrsta; 2) pra}enje stanja populacija za{ti}enih vrsta u prirodnim stani{tima (u daljem tekstu: monitoring za{ti}enih vrsta), radi procene koli~ina pojedinih za{ti}enih vrsta ~ije se sakupljanje mo`e odobriti u sezoni sakupljanja iz prirodnih stani{ta; 3) ispunjenost uslova i na~in izdavanja dozvole za sakupljanje, kori{}enje i promet za{ti}enih vrsta; 4) evidentiranje podataka o izdatim dozvolama, o za{ti}enim vrstama i koli~inama koje su na osnovu dozvole sakupljene, iskori{}ene i stavljene u promet; o za{ti}enim vrstama koje se gaje (planta`iranje i drugi oblici gajenja), o kapacitetima uzgajali{ta i o izre~enim kaznama za postupanje suprotno ovoj uredbi. ^lan 5. Sakupljanje za{ti}enih vrsta radi kori{}enja i stavljanja u promet mo`e se vr{iti pod uslovima i na na~in propisan ovom uredbom i u koli~ini koja je odobrena. Zabranjeno je sakupljanje za{ti}enih vrsta izvan perioda propisanih ovom uredbom i kori{}enje tehni~kih sredstava koja mogu o{tetiti ili uni{titi primerke vrste, odnosno njeno stani{te. Sakupljanje za{ti}enih vrsta radi kori{}enja odnosno stavljanja u promet na zemlji{tu ili {umi koja je u privatnom vlasni{tvu mo`e se vr{iti samo ako to odobri vlasnik tog zemlji{ta ili {ume. Sakupljanje za{ti}enih vrsta radi kori{}enja odnosno stavljanja u promet na {umskom zemlji{tu ili {umi koja je u dr`avnom vlasni{tvu vr{i se u skladu sa ovom uredbom i propisima o {umama. Sakupljanje odre|enih koli~ina za{ti}enih vrsta u nau~noistra`iva~ke i edukativne svrhe mo`e se vr{iti na podru~jima i u periodima u kojima je ovom uredbom propisana zabrana sakupljanja. Sakupljanje odre|enih koli~ina za{ti}enih vrsta u nau~noistra`iva~ke i edukativne svrhe organizacije odnosno institucije koje se bave tom delatno{}u mogu vr{iti na osnovu dozvole ministarstva nadle`nog za poslove za{tite ` ivotne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo). Dozvola iz stava 6. ovog ~lana sadr`i: naziv pravnog lica; naziv nau~no- istra`iva~kog projekta; podatke o osobama koje }e vr{iti sakupljanje; naziv vrste i koli~inu koja se mo`e sakupiti; podru~je i period u kojem }e se sakupljanje izvr{iti; na~in i uslove sakupljanja; rok za dostavljanje podataka o vrstama i koli~inama koje su sakupljene i druge potrebne podatke. ^lan 6. Sakupljanje za{ti}enih vrsta radi kori{}enja odnosno stavljanja u promet ne mo`e se vr{iti na podru~ju za{ti}enog prirodnog dobra, osim ako propisima o re`imu za{tite prirodnog dobra nije druk~ije odre|eno. U slu~aju da propisom o za{titi odre|enog prirodnog dobra na podru~ju tog dobra ili delu podru~ja nije zabranjeno sakupljanje za{ti}enih vrsta radi kori{}enja odnosno stavljanja u promet, Ministarstvo }e izdati dozvolu organizaciji koja upravlja za{ti}enim prirodnim dobrom odnosno staraocu, u skladu sa zakonom, pod uslovima utvr|enim ovom uredbom i aktom o za{titi tog prirodnog dobra. ^lan 7. Sakupljanje mati~nog legla odnosno zasada iz prirodnih stani{ta radi zasnivanja uzgajali{ta pravna i fizi~ka lica i preduzetnici koji gaje za{ti}ene vrste na uzgajali{tima (planta`e, rasadnici i drugi oblici uzgajali{ta), mogu vr{iti na osnovu dozvole Ministarstva. Dozvola iz stava 1. ovog ~lana sadr`i: naziv pravnog odnosno fizi~kog lica ili preduzetnika; vrstu i koli~inu koja se mo`e sakupiti u zavisnosti od kapaciteta uzgajali{ta; podru~je sakupljanja; na~in i uslove sakupljanja; rok za dostavljanje podataka o vrstama i koli~inama koje su sakupljene i druge potrebne podatke. Uz zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog ~lana podnosi se i dokaz o izvr{enoj uplati naknade. ^lan 8. Pravno lice odnosno preduzetnik koji se bavi sakupljanjem za{ti}enih vrsta radi njihovog kori{}enja i stavljanja u promet odnosno otkupom sakupljenih vrsta (u daljem tekstu: sakupljanje za{ti}enih vrsta u komercijalne svrhe), du`an je da organizuje stru~nu obuku ili drugi oblik rada sa sakuplja~ima za{ti}enih vrsta, da svake godine izvr{i proveru znanja sakuplja~a i da sakuplja~ima izda potvrdu o stru~noj osposobljenosti sa rokom va`enja za sakuplja~ku sezonu. Potvrda iz stava 1. ovog ~lana sadr`i ime i prezime sakuplja~a za{ti}enih vrsta, jedinstveni mati~ni broj gra|ana, adresu stanovanja, navod da je sakuplja~ osposobljen za sakupljanje za{ti}enih vrsta za potrebe kori{}enja i prometa. Fizi~ko lice mo`e sakupljati za{ti}ene vrste u komercijalne svrhe pod uslovom da ima potvrdu iz stava 1. ovog ~lana. Potvrdu iz stava 1. ovog ~lana sakuplja~ za{ti}enih vrsta je du`an da ima sa sobom i da je na zahtev poka`e inspektoru za{tite `ivotne sredine ili drugom ovla{}enom slu`benom licu. Pravno lice odnosno preduzetnik iz stava 1. ovog ~lana du`an je da prilikom otkupa za{ti}enih vrsta izda otkupni blok i da vodi podatke za svaki pojedina~ni otkup i to: ime i prezime sakuplja~a, jedinstveni mati~ni broj gra|ana i adresu stanovanja; latinske nazive otkupljenih vrsta; koli~ine otkupljenih vrsta za svaku otkupljenu vrstu; datum i mesto otkupa (otkupne stanice); otkupnu cenu za svaku otkupljenu vrstu; podru~je sakupljanja; potpis sakuplja~a; naziv pravnog ili fizi~kog lica i potpis lica koje vr{i otkup vrsta. DIVLJE VRSTE FLORE ZA[TI]ENE KONTROLOM SAKUPLJANJA, KORI[]ENJA I PROMETA BILJKE (PLANTA) Fam. Alliaceae Fam. Araliaceae Fam. Aristolochiaceae Fam. Asteraceae 1. 2. 3. 4. 5. 6. 8. 7. 9. 10. 11. 13. 12. Allium ursinum L. Sremu{, medve|i luk, cremo{ Hedera helix L. Asarum europaeum L. Achillea clypeolata Sibth. & Sm. Arctium lappa L. Inula helenium L. Tussilago farfara L. Pulmonaria officinalis L. Br{ljan Kopitnjak, konjsko kopito, kopitnik @uta hajdu~ica, `uta mese~ina ^i~ak, ~i~ak zeleni, lopuh Oman, omanika, devesilje Podbel, konjsko kopito, belu{ina Plu}njak, medunika, velikdanak Achillea millefolium L. Hajdu~ica, stolist, spori{ Carlina acaulis L. Vilino sito, kraljevac, belotrn Petasites hybridus (L.) P. Gaertner, B. Meyer & Scherb. Lopuh, repuh, repu{ina Solidago virgaurea L. Zlatica, poganska trava, ~elebi grana Fam. Betulaceae Betula pendula Roth Breza, briza, brez Fam. Boraginaceae 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. Symphytum officinale L. Gypsophila paniculata L. Herniaria glabra L. Herniaria hirsuta L. Herniaria incana Lam. Cornus mas L. Corylus avellana L. Juniperus communis L. Anthyllis vulneraria L. Genista tinctoria L. Glycirrhiza glabra L. Melilotus officinalis (L.) Pallas Fumaria officinalis L.. Centaurium umbelatum Gilib Gentiana asclepiadea L. Gentiana cruciata L. Ononis spinosa L. Equisetum arvense L. Arctostaphylos uva-ursi L. Sprengel Crni gavez, gavez, vrani gavez [lajer, bela sapunja~a, {u{uljak Sipanica, jezerozlatka, kilavica Dlakava sipanica Siva sipanica Dren, drin, drenjina Leska, le{nik, liska Kleka, venja, klekinja Rastavi}, barska metlica, vo{}e Medve|e gro`|e, medve|e uvo Ranjenica @utilica, `utilovka Slatki koren, konjeda, slaci} Kokotac, `draljika Ze~ji trn, gladi{, vu~ji trn Dimnja~a Ki~ica, kitica, trava od groznice Sve}ica, siri{tara, balkanska trava Prostrel, krstasta lincura, prostreo Fam. Equisetaceae Fam. Ericaceae Fam. Caryophyllaceae Fam. Cornaceae Fam. Corylaceae Fam. Cupressaceae 22. Juniperus communis L. ssp. nana Syme Niska kleka, kle~ica, klek Fam. Fabaceae Fam. Fumariaceae Fam. Gentianaceae 34. 36. 35. 38. 37. 39. 40. 44. 43. 42. 41. 46. 45. 48. 47. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 54. 55. 55. Geranium robertianum L. Hypericum maculatum Crantz Hypericum barbatum Jacq. Hypericum rumelicum Boiss. Hypericum perforatum L. Iris germanica L. Iris pseudoacorus L. Leonurus cardiaca L. Lamium album L. Glechoma hirsuta Waldst. & Kit. Glechoma hederacea L.. Satureja kitaibelii Wierzb. Origanum vulgare L. Satureja montana L. Teucrium chamaedrys L. Teucrium montanum L. Colchicum autumnale L. Convallaria majalis L. Ruscus hypoglossum L. Ruscus aculeatus L. Veratrum nigrum L. Thymus sp. Melissa officinalis L. Marrubium vulgare L. @iva trava, pastirska iglica, iglica Planinski kantarion Trepljasti kantarion, pljuskavica trepljasta Rumelijski kantarion, izda{ljivica Kantarion, bogorodi~ina trava, krvavac Plava perunika, pitoma perunika, sabljica Barska perunika, `uta perunika, divlja perunika Srda~ica, kopriva od srca, sr~enica Bela mrtva kopriva Dlakava dobri~ica Dobri~ica, br`tan trava, samobajka Rtanjski ~aj, kitaibelov ~ubar Origano, vranilova trava, vranilovka Vrijesak, vresina, konjski vresak Trava iva, duba~ac mali, dub~ac Maj~ina du{ica, materina du{ica, du{i~ka Mrazovac \ur|evak, |ur|ica, |ur|ic Jezi~asta kostrika, veprina, nepri~ac Veprina, kostrika, {im{irika Crna ~emerika, kinavka Podubica, dubo~ac, zubatac Mati~njak, mato~ina, p~elinjak Beli trljan, totrljan, macina trava Fam. Hypericaceae Fam. Iridaceae Fam. Geraniaceae Fam. Lamiaceae Fam. Liliaceae 58. 59. 61. 60. 62. 63. 64. 65. 68. 67. 66. 69. 70. 71. 73. 72. 74. 75. 76. 77. 78. Althaea officinalis L. Malva sylvestris L. Epilobium montanum L. Epilobium hirsutum L. Epilobium parviflorum Schreber Polygonum bistorta L. Athyrium filix-femina (L.) Roth Dryopteris filix-mas (L.) Schott Helleborus odorus Waldst. & Kit. Hepatica nobilis Schreber Crataegus monogyna Jacq. Alchemilla sp. Crataegus oxycantha L. Fragaria vesca L. Geum urbanum L. Frangula alnus Miller Primula vulgaris Hudson Primula veris L. Primula elatior (L.) Hill Aconitum vulparia Reichenb. Beli slez, pitomi slez, slezovina Crni slez, gu{~ja trava, slezova~a Svilovina Dlakavi no}urak, runjavi no}urak Vrbovka, no}ura @eludnjak @enska paprat, papratka, navala Navala, mu{ka paprat, bujatka Jagor~evina, jagor~ina, jagli~e Jaglika, jagor~ika, krstasta jaglika Jaglika, jaglac, jagor~evina Vu~ji koren, otrovni `utac, crvljiva~a Kukurek Krstati koprivnjak, sasa jetrenja~a, jetrenka Virak, viri}, verkuta Kru{ina, pasjakovina, krkavina Beli glog, glog, ~etica Crveni glog, glogovina, ~oban~ica [umska jagoda, jagoda, mamica Ze~ja stopa, bla`enak, ze~ja noga Fam. Polypodiaceae Fam. Polygonaceae Fam. Primulaceae Fam. Malvaceae Fam. Oenotheracae Fam. Ranunculaceae Fam. Rhamnaceae Fam. Rosaceae Crataegus pentagyna Waldst.& Kit. ex Willd. Petostubi~asti glog 79. 80. 81. 82. 83. 84. 85. 86. 87. 89. 88. 91. 90. 92. 93. 94. Potentilla erecta (L.) RÌuchel Prunus spinosa L. Rosa canina L. Rubus fruticosus L. Rubus idaeus L. Galium odoratum (L.) Scop. Galium verum L. Rubia tinctorum L. Sambucus nigra L. Veronica officinalis L. Tilia tomentosa Moench Tilia cordata Miller Euphrasia sp. Vaccinium myrtillus L. Viola odorata L. Viola tricolor L. Sr~enjak, sr~enja~a, trava od srdobolje Trnjina Divlja ru`a, {ipak, {ipurak Kupina, jagoda Malina Lazarkinja, bro}anica, mirisni bro} Ivanjsko cve}e, ivanova trava, `ivbo`a Bro}, veliki bro}, crvenac Zova, bazga, ovzovina Razgon, ~estoslavica Vidac Borovnica, borovica, brosnica Dan i no}, poljska ljubica, milovanka Mirisna ljubi~ica, pitoma ljubi~ica, ljubica Bela lipa, srebrna lipa, srebrnasta lipa Sitnolisna lipa, zimska lipa, lipolist Fam. Tiliaceae Fam. Vacciniaceae Fam. Violaceae Fam. Scrophularyaceae Fam. Rubiaceae Fam. Sambucaceae ¡ ?Zavod za zaštitu prirode Srbije Dr Ivana Ribara 91, 11070 Beograd, Srbija Tel. 011 / 2093-801 Faks. 011 / 2093-867 www.natureprotection.org.yu ? Programska kancelarija za jugoisto~nu Evropu Dr Ivana Ribara 91, 11070 Beograd, Srbija Tel. 011 / 2272-411 Faks. 011 / 2272-531 ? Ministarstvo zaštite zivotne sredine Srbije Omladinskih brigada 1, 11070 Beograd, Srbija Tel. 011 / 3131-359 Faks. 011 / 3131-394 www.ekoserb.sr.gov.yu ?Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu Vojvode Stepe 450, 11000 Beograd, Srbija Tel. 011 / 3970-379 Faks. 011 / 3972-840 www.pharmacy.bg.ac.yu ?Institut za prouèavanje lekovitog bilja ½Dr Josif Panèiæ½ Tadeu{a Ko{}u{ka 1, 11000 Beograd, Srbija Tel. 011 / 3031-613, 3031-614, 3031-617 Svetska unija za zaštitu prirode (IUCN) www.iucneurope.org www.europeangreenbelt.org ?Grupa autora (2005): Ljekovito bilje i samonikle jestive gljive u Srbiji i Crnoj Gori, monografija za sakuplja~e po principima organske proizvodnje, izdava~ GTZ, Nema~ka ?Jan~i}, R. (2004): Botanika farmaceutika, Slu`beni list SCG, Beograd ?Jan~i}, Stojanovi}, Laku{i}, Slavkovska (2002): Samonikle lekovite biljke, Adonis, Sokobanja ?Kova~evi}, N. (2003): Osnovi farmakognozije, srpska {kolska knjiga, Beograd ?Tasi}, [avikin, Menkovi} (2001): Vodi~ kroz svet lekovitog bilja, samostalno izdanje, Beograd Abies alba Mill. jela Fam. Pinaceae ......................................................27 Achillea millefolium L. hajduèka trava, sporiš Fam. Asteraceae .................87 Aesculus hipocastanum L. divlji kesten Fam. Hippocastanaceae ...............59 Agrimonia eupatoria L. petrovac Fam. Rosaceae ....................................50 Allium ursinum L. cremoš, medveði luk Fam. Alliaceae .............................94 Althaea officinalis L. beli slez Fam. Malvaceae .......................................47 Anagallis arvensis L. vidova trava, vidovèica Fam. Primulaceae ................44 Angelica silvestris L. divlja angelika, šiviz Fam. Apiaceae .........................63 Arctostaphylos uva-ursi L. medveðe grozðe Fam. Ericaceae .....................42 Artemisia absinthium L. pelen, beli pelen Fam. Asteraceae .......................89 Asarum europaeum L. kopitnjak Fam. Aristolochiaceae ...........................28 Betula pendula Roth. obièna breza Fam. Betulaceae ...............................31 Brionia alba L. bljuštac, debelotikva Fam. Cucurbitaceae .........................40 Centaurium umbellatum Gilib kièica Fam. Gentianaceae ........................66 Chelidonium majus L. rusa Fam. Papaveraceae ......................................29 Cichorium intybus L. vodopija, zenetrga Fam. Asteraceae ........................92 Colchicum autumnale L. mrazovac Fam. Liliaceae ..................................93 Crataegus monogyna Jacq. glog, beli glog Fam. Rosaceae .....................55 Digitalis lanata Ehrh. besnièe, vunasti digitalis Fam. Scrophulariaceae .......72 Equisetum arvense L. rastaviæ, preslica Fam. Equisetaceae .......................25 Fragaria vesca L. jagoda Fam. Rosaceae ...............................................54 Frangula alnus Miller krušina, krkavina Fam. Rhamnaceae .......................61 Fraxinus ornus L. crni jasen Fam. Oleaceae ............................................67 Gentiana lutea L. lincura Fam. Gentianaceae ........................................65 Geranium robertianum L. crveni zdravac Fam. Geraniaceae ...................32 Hedera helix L. bršljan Fam. Araliaceae .................................................33 Herniaria glabra L. sipanica Fam. Caryophyllaceae ................................34 Hypericum perforatum L. kantarion Fam. Hypericaceae ...........................38 Hyssopus officinalis L. miloduh, izop Fam. Lamiaceae ............................82 Inula helenium L. oman Fam. Asteraceae ...............................................86 Juniperus communis L. kleka, klekinja Fam. Cupressaceae .......................26 Linum usitatissimum L. lan Fam. Linaceae ..............................................60 Malva silvestris L. crni slez Fam. Malvaceae ...........................................48 Matricaria chamomilla L. kamilica, titrica Fam. Asteraceae .......................88 Melilotus officinalis (L.) Pallas zdraljevina Fam. Fabaceae .......................56 l a t i n sk ih naz i va Melissa officinalis L. matiènjak, matoèina Fam. Lamiaceae ......................79 Mentha spicata L. konjski bosiljak, divlja nana Fam. Lamiaceae ...............85 Mentha x piperita L. pitoma nana, nana, metvica Fam. Lamiaceae ...........84 Ononis spinosa L. gladiš, zeèji trn Fam. Fabaceae .................................57 Origanum vulgare L. vranilova trava Fam. Lamiaceae ...........................81 Plantago lanceolata L. uskolisna bokvica Fam. Plantaginaceae ................75 Plantago major L. bokvica, zenska bokvica Fam. Plantaginaceae .............74 Polygonum aviculare L. troskot Fam. Polygonaceae ................................37 Polygonum bistorta L. zeludnjak Fam. Polygonaceae ..............................36 Potentilla erecta (L.) Rausch srèenjak Fam. Rosaceae ..............................51 Primula veris L. jagorèevina Fam. Primulaceae .......................................45 Pulmonaria officinalis L. pluænjak Fam. Boraginaceae .............................71 Rosa canina L. divlja ruza, šipurak Fam. Rosaceae .................................49 Rubus fruticosus L. kupina Fam. Rosaceae .............................................52 Rubus idaeus L. malina Fam. Rosaceae .................................................53 Ruta graveolens sedef, ruta Fam. Rutaceae ............................................58 Salix alba L. vrba, bela vrba Fam. Salicaceae ........................................41 Salvia officinalis L. zalfija, dziger trava, kalaver Fam. Lamiaceae .............78 Sambucus nigra L. zova, bazga Fam. Sambucaceae ..............................68 Saponaria officinalis L. sapunjaèa Fam. Caryophyllaceae .......................35 Satureja montana L. bresina, vrijesak Fam. Lamiaceae ...........................80 Symphytum officinale L. gavez Fam. Boraginaceae ................................70 Taraxacum officinale Weber maslaèak Fam. Asteraceae ..........................91 Teucrium chamaedrys L. dubaèac, podubica Fam. Lamiaceae .................76 Teucrium montanum L. iva trava, dubaèac mali Fam. Lamiaceae ..............77 Thymus spp. (Thymus serpyllum L.) majèina dušica Fam. Lamiaceae .......83 Tilia cordata sitnolisna, pozna lipa Fam. Tiliaceae ...................................46 Tussilago farfara L. podbel Fam. Asteraceae .........................................90 Urtica dioica L. kopriva Fam. Urticaceae ...............................................30 Vaccinium myrtillus L. borovnica Fam. Ericaceae ....................................43 Valeriana officinalis L. odoljen Fam. Valerianaceae ................................69 Verbascum densiflorum Bertol. divizma Fam. Scrophulariaceae ..............73 Vinca minor L. zimzelen Fam. Apocynaceae ..........................................64 Viola tricolor L. dan i noæ Fam. Violaceae .............................................39 Viscum album L. imela, bela imela Fam. Loranthaceae ...........................62 beli slez Althaea officinalis L. Fam. Malvaceae .......................................47 besnièe, vunasti digitalis Digitalis lanata Ehrh. Fam. Scrophulariaceae .......72 bljuštac, debelotikva Brionia alba L. Fam. Cucurbitaceae .........................40 bokvica, zenska bokvica Plantago major L. Fam. Plantaginaceae .............74 borovnica Vaccinium myrtillus L. Fam. Ericaceae ....................................43 bresina, vrijesak Satureja montana L. Fam. Lamiaceae ...........................80 bršljan Hedera helix L. Fam. Araliaceae .................................................33 cremoš, medveði luk Allium ursinum L. Fam. Alliaceae .............................94 crni jasen Fraxinus ornus L. Fam. Oleaceae ............................................67 crni slez Malva silvestris L. Fam. Malvaceae ...........................................48 crveni zdravac Geranium robertianum L. Fam. Geraniaceae ...................32 dan i noæ Viola tricolor L. Fam. Violaceae .............................................39 divizma Verbascum densiflorum Bertol. Fam. Scrophulariaceae ..............73 divlja angelika, šiviz Angelica silvestris L. Fam. Apiaceae .........................63 divlja ruza, šipurak Rosa canina L. Fam. Rosaceae .................................49 divlji kesten Aesculus hipocastanum L. Fam. Hippocastanaceae ...............59 dubaèac, podubica Teucrium chamaedrys L. Fam. Lamiaceae .................76 gavez Symphytum officinale L. Fam. Boraginaceae ................................70 gladiš, zeèji trn Ononis spinosa L. Fam. Fabaceae .................................57 glog, beli glog Crataegus monogyna Jacq. Fam. Rosaceae .....................55 hajduèka trava, sporiš Achillea millefolium L. Fam. Asteraceae .................87 imela, bela imela Viscum album L. Fam. Loranthaceae ...........................62 iva trava, dubaèac mali Teucrium montanum L. Fam. Lamiaceae ..............77 jagoda Fragaria vesca L. Fam. Rosaceae ...............................................54 jagorèevina Primula veris L. Fam. Primulaceae .......................................45 jela Abies alba Mill. Fam. Pinaceae ......................................................27 kamilica, titrica Matricaria chamomilla L. Fam. Asteraceae .......................88 kantarion Hypericum perforatum L. Fam. Hypericaceae ...........................38 kièica Centaurium umbellatum Gilib Fam. Gentianaceae ........................66 kleka, klekinja Juniperus communis L. Fam. Cupressaceae .......................26 konjski bosiljak, divlja nana Mentha spicata L. Fam. Lamiaceae ...............85 kopitnjak Asarum europaeum L. Fam. Aristolochiaceae ...........................28 kopriva Urtica dioica L. Fam. Urticaceae ...............................................30 krušina, krkavina Frangula alnus Miller Fam. Rhamnaceae .......................61 kupina Rubus fruticosus L. Fam. Rosaceae .............................................52 narodn ih imena lan Linum usitatissimum L. Fam. Linaceae ..............................................60 lincura Gentiana lutea L. Fam. Gentianaceae ........................................65 majèina dušica Thymus spp. (Thymus serpyllum L.) Fam. Lamiaceae .......83 malina Rubus idaeus L. Fam. Rosaceae .................................................53 maslaèak Taraxacum officinale Weber Fam. Asteraceae ..........................91 matiènjak, matoèina Melissa officinalis L. Fam. Lamiaceae ......................79 medveðe grozðe Arctostaphylos uva-ursi L. Fam. Ericaceae .....................42 miloduh, izop Hyssopus officinalis L. Fam. Lamiaceae ............................82 mrazovac Colchicum autumnale L. Fam. Liliaceae ..................................93 obièna breza Betula pendula Roth. Fam. Betulaceae ...............................31 odoljen Valeriana officinalis L. Fam. Valerianaceae ................................69 oman Inula helenium L. Fam. Asteraceae ...............................................86 pelen, beli pelen Artemisia absinthium L. Fam. Asteraceae .......................89 petrovac Agrimonia eupatoria L. Fam. Rosaceae ....................................50 pitoma nana, nana, metvica Mentha x piperita L. Fam. Lamiaceae ...........84 pluænjak Pulmonaria officinalis L. Fam. Boraginaceae .............................71 podbel Tussilago farfara L. Fam. Asteraceae .........................................90 rastaviæ, preslica Equisetum arvense L. Fam. Equisetaceae .......................25 rusa Chelidonium majus L. Fam. Papaveraceae ......................................29 sapunjaèa Saponaria officinalis L. Fam. Caryophyllaceae .......................35 sedef, ruta Ruta graveolens Fam. Rutaceae ............................................58 sipanica Herniaria glabra L. Fam. Caryophyllaceae ................................34 sitnolisna, pozna lipa Tilia cordata Fam. Tiliaceae ...................................46 srèenjak Potentilla erecta (L.) Rausch Fam. Rosaceae ..............................51 troskot Polygonum aviculare L. Fam. Polygonaceae ................................37 uskolisna bokvica Plantago lanceolata L. Fam. Plantaginaceae ................75 vidova trava, vidovèica Anagallis arvensis L. Fam. Primulaceae ................44 vodopija, zenetrga Cichorium intybus L. Fam. Asteraceae ........................92 vranilova trava Origanum vulgare L. Fam. Lamiaceae ...........................81 vrba, bela vrba Salix alba L. Fam. Salicaceae ........................................41 zimzelen Vinca minor L. Fam. Apocynaceae ..........................................64 zova, bazga Sambucus nigra L. Fam. Sambucaceae ..............................68 zalfija, dziger trava, kalaver Salvia officinalis L. Fam. Lamiaceae .............78 zdraljevina Melilotus officinalis (L.) Pallas Fam. Fabaceae .......................56 zeludnjak Polygonum bistorta L. Fam. Polygonaceae ..............................36 Jednogodišnja biljka Dvogodišnja biljka Višegodišnja zeljasta Višegodišnja drvenasta List Herba Kora Podzemni delovi Cvet, cvast Plod Seme Osušen sok
Comments
Report "Lekovite Biljke Samonikle Stare Planine, Vodic Za Odrzivo Sakupljanje"