BOJA Svetlost je jedini izvor boje na svetu, a pigmenti boju samo odbijaju, upijaju ili je propuštaju. Uzročnici osećaja boje: • • fiziološki - pored svetlosti boju može u oku da izazove šećer, lekovi, elektricitet iridacija - nadražaj i osećaj boje, osećaj boje je posledica nadražaja Zlato odbija žutu i crvenu, upija plavu a propušta zelenu. Predmetna boja Mešanjem boja iz različita tri dela spektra mogu se dobiti sve boje • osnovne • sekundarne • tercijalne • • ahromatske hromatske Pikturalna svojstva boje mogu se grupisati pod tri šeme: • • • kvalitet, vrsta ton, valer, svetlina intenzitet, zasićenost, čistota - sve boje iz kruga nazivamo čistim bojama punog intenziteta Boja u umetnosti: • predstavljačka vrednost boje • vlastita vrednost boje • simbolička vrednost boje Boja kao element oblika: • površinska boja • prostorna boja • providna boja • boja sa refleksom • boja koja svetli 1 Boja u umetnosti: • predstavljačka vrednost boje • vlastita vrednost boje • simbolička vrednost boje Predstavljačka vrednost boje Svojstva boje koja su u službi njenog nosioca, objašnjavaju njegovu prirodu, ne samo njegov kolorit, nego i materijalnost. Vlastita vrednost boje Boje koje poseduju vrednost bez obzira na nosioca boje, pri čemu dolaze do izraza njihova lepota, mogućnosti njihovog dopunjavanja, pojačavanja i slabljenja. Simbolička vrednost boje Tumači ono neposredno čulno i moralno u čoveku, prenošenjem prirodnog u oblast inteligencije i imaginacije. Od predstavljačke do vlastite i simboličke vrednosti boje Van Goga karakteriše ideja da predstavi sudbinu bića i loše sudbine sveta, a ne da objasni prirodu nosioca boje. Aditivno • optičko, fiziološko Suptraktivno • mehaničko i materijalno mešanje boje Aditivno mešanje boje • • • crvena plava zelena Katodna cev televizora u boji daje tri snopa svetlosti koji projektuju tri boje (RGB) na površinu ekrana. Suptraktivno mešanje boje Pigment: 2 • • • CMYK • • • • rumeno žuta cinober crvena ultramarin plava cijan - plavo-zelena magenta - plavo-crvena žuta Crna Komponovanje boje Naša čula funkcionišu uglavnom oslanjajući se na poređenja. Proučavajući odlike dejstva boje otkrićemo sedam vrsta kontrasta. Svaki kontrast je jedinstven po svome kvalitetu i umetničkoj vrednosti u oblastima vizuelnog, ekspresivnog i simboličkog delovanja, a svi zajedno obrazuju osnovno ishodište komponovanja boje. O konstrastu govorimo kada možemo jasno da opazimo razlike između dva utiska koja poredimo. Sedam kontrasta boje: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. kontrast boja prema boji svetlo-tamni kontrast toplo-hladni kontrast komplementarni kontrast simultani kontrast kontrast kvaliteta kontrast kvantiteta Dominanta Kad hromatska kompozicija treba da bude izvedena u čistom stilu nekog posebnog kontrasta, svakim drugim, slučajnim kontrastom moramo se koristiti sa ograničenjem, ukoliko se uopšte njime koristimo. 1. Kontrast boja prema boji Kontrast boja prema boji je najjednostavniji. Ovo je kontrast čistih boja, dakle boja u najjačem intenzitetu hromatskih vrednosti. Pri tome se zahtevaju najmanje tri međusobno jasno razgraničene boje. 3 Kao što crna i bela predstavljaju krajnji kontrast svetlo-tamnog kontrasta, tako žutocrveno-plavo predstavljaju krajni kontrast boje prema boji. Utisak je silovit, zvučan i određen. Ukoliko se svaka boja odvoji crnom ili belom linijom, to će pojačati njihovo hromatsko dejstvo.Tako se na izvestan način umanjuje njihovo uzajamno dejstvo. Kontrast se smanjuje ukoliko su tri boje udaljene od osnovnih, u krugu boja. Ukoliko se varira svetlina kontrastnih boja izražajne vrednosti se povećavaju. Dominantna boja Ukoliko se jednoj boji dodeli dominantna uloga, a druge se koriste u malim količinama, samo da bi naglasile onu osnovnu boju, dobijaju se zanimljiva rešenja. Naglašavajući jednu boju dobijamo punu meru njene izražajnosti. 2. Svetlo-tamni kontrast • • • • dan i noć, svetlost i tama, to je polarnost od suštinskog značaja u čovekovom životu i u prirodi najjači slikarski izraz ovog kontrasta su bela i crna boja. između ove dve krajnosti nalazi se čitava skala nijansi sivog i hroma-tskih boja. ljubičasta je najtamnija, a žuta naj-svetlija boja. Jednolično sivo je mrtva površina koja oživi uz najmanje varijacije senke. Osetljivost na tonove sivog se može razvijati. Neutralno sivo je bez izrazitih osobina, indiferentno, ahromatična boja na koju se može lako uticati pažljivim suprotstavljanjem svetlih i tamnih nijansi. Kompozicija naslikana uz pomoć svetlo-tamnog kontrasta može se sastojati od dva, tri ili četiri osnovna tona, odnosno dva, tri ili četiri plana. Ukoliko tonovi nisu složeni po glavnim planovima, odnosno skupinama, kompozicija gubi harmonični red, jasnoću i snagu izraza. 3. Toplo-hladni kontrast • eksperimenti su pokazali da postoji razlika od tri do pet stepeni u subjektivnom osećaju toplote, odnosno hladnoće, u radnoj sobi obojenoj plavozeleneom, odnosno crvenonarandžastom bojom. hladne boje usporavaju, a tople ubrzavaju krvotok. • 4 • • • crvenonarandžasta (minijum) je najtoplija, a plavo-zelena (manganov oksid) boja najhladnija. tople su: žuta, žutonarandžasta, narandžasta, crvenonarandžasta, crvena i crvenoljubičasta. hladne su: žutozelena, zelena, plavozelena, plava, plavoljubičasta i ljubičasta. Mada kontekst u kome se boje nalaze može promeniti delovanje tople boje u hladnu i obrnuto, sem kod plavozelene i crvenonarandžaste. • hladno-toplo • senka-svetlost • providno-neprovidno • vazdušasto-zemljano • umirujuće-razdražujuće • mokro-suvo • retko-gusto • daleko-blizu • manje-veće • lako-teško - Hromatska perspektiva - Dominanta toplih boja - Dominanta hladnih boja Relativna veličina oblika Osećaj vibracija bojenih površina izaziva pomeranje žižne tačke kod opažanja boja, zbog pomeranja mišića oka. Naprimer crvena na plavoj. Žiža crvene je iza, a žiža plave ispred mrežnjače. Iz ovog proizilazi prostor-no delovenje boje. Kod crvene sočivo se ispupči i zato nam deluje bliže. Prostorno delovanje boje • svi svetli tonovi na crnoj pozadini istupaju napred, zavisno od gradacije svoje svetline • • • na beloj pozadini svi efekti postaju suprotni; svetli tonovi ostaju u istoj poziciji u kojoj je i pozadina, a tamni tonovi, prema svojoj gradaciji, istupaju napred kada su boje na tamnoj pozadini hladne boje se povlače, a tople istupaju napred kod svetle pozadine je obrnuto, ukoliko se isključi svetlo-tamni kontrast, jer valer boje menja njeno prostorno delovanje. 5 4. Komplementarni kontrast • • u krugu boja leže naspramno komplementarni parovi su: žuta-ljubičasta (svetlo-tamni) žutonarandžasta-plavoljubičasta narandžasta-plava crvenonarandžasta-plavozelena (toplo-hladni) crvena-zelena (ista svetlina) crvenoljubičasta-žutozelena dve boje možemo nazvati komplementarnim ukoliko njihovi pigmenti, pomešani daju neutralnu sivu, odnosno svaki od ovih parova sadrži, u sebi, tri osnovne boje ako iz spektra izdvojimo jednu boju, mešanjem preostalih dobićemo njen komplementarni par • • Stavljene jedna pored druge one se uzajamno pojačavaju, dok pomešane poništavaju jedna drugu do sivo-crne. jedan komplementarni par - jedan kontrast Razdeljeni koplement • • interesantniji zbog većeg broja boja dva kontrasta, jedna harmonija Dvostruki komplement • • dva kontrasta, dve harmonije pogodan za dekoracije, enterijer, reklame... Zajednički ili mutuelni komplement (uzajamni, međusobni) • • tri kontrasta, jedna harmonija kombinacija sličnih boja sa zajedničkim komplementom Razdeljeni mutuelni complement 6 • umesto direktnog komplementa sličnim bojama moguće je suprotstaviti razdeljeni komplement Razdeljeni zajednički komplement • izrazito koloristički odnosi, šest kontrasta, dve harmonije Jedna boja ima samo jedan komplementarni par. 5. Simultani kontrast Pod simultanim kontrastom podrazumevamo pojavu pri kojoj naše oko za svaku prisutnu boju istovremeno zahteva komplementarnu boju, samostalno ostvarujući njeno viđenje ukolilo ova nije stvarno prisutna. Pošto simultano nastala boja objektivno ne postoji, već je nastala u oku posmatrača, ona izaziva osećanje uzbuđenja i živahnog treperenja promenjljive jačine. • • • Hromatski agens fizičko-hemijska stvarnost Hromatski efekt psiho-fiziološka stvarnost Podudaraju se kod harmoničnih tonova Simultani efekat se ne javlja samo u paru siva i ma koja čista boja, već i između dve čiste boje koje ne moraju biti potpuno komplementarne.Naime, svaka od te dve boje težiće da drugu pomeri ka svom komplementarnom paru, tako da svaka gubi nešto od svoje prave pikturalne vrednosti i odaju sasvim drugi utisak. Ukoliko se duže posmatra, osnovna boja gubi intenzi-tet, oko se zamara, a oset-ljivost na simultanu boju se progresivno povećava. 6. Kontrast kvaliteta Pojam kvaliteta boje podrazumeva čistotu, odnosno zasićenost jedne boje. Prema tome, kontrast kvaliteta je kontrast između čistih, intenzivnih, jarkih boja i nečistih odnosno zamućenih boja. Boju možemo zamututi na četiri načina, uvek sa drugačijim rezultatima. 1. 2. 3. 4. belom crnom sivom komplementarnim parom Efekat zamućenosti je relativan. Svaka boja može izgledati intenzivna pored druge zamućene, a sama delovati zamućeno pored druge intenzivnije. Zamućeni tonovi, pogotovo oni sivi, žive od snage čistih, kojima su okruženi. 7 7. Kontrast kvantiteta • • • podrazumeva odnos između dve ili više obojenih površina suprotstavljanje "velikog" i "malog" ovaj kontrast može da pojača i izmeni dejstvo ostalih kontrasta žuta : ljubičasta = 1/4 : 3/4 narandžasta : plava = 1/3 : 2/3 crvena : zelena = 1/2 : 1/2 Ove srazmere se odnose samo na čiste, zasićene boje. Još je Gete postavio jednosta-vne numeričke odnose, prema svetlini boja i njihovim recipro-čnim vrednostima: žuta narandžasta crvena zelena plava ljubičasta 3 4 6 6 8 9 Ovde ipak odlučuje osećanje samog umetnika, i procena oka, pošto su obojene površine često fragmantarne i kompliko-vanog oblika. O količinskoj zastupljenosti svake boje u okviru jedne kompozicije odlučuje nekoliko činilaca: • • • tema umetnikova osetljivost za boju lični ukus stvaraoca Harmonične veličine daju utisak stati-čnosti i smirenosti. Ukoliko je neka boja manje zastupljena pokušava da deluje većim intenzitetom. Dužim posmatranjem intenzitet se još pojačava. Veličini bojenih površina u kompoziciji potrebno je posvetiti istu pažnju kao i izboru boja, što je često nemoguće odrediti crtežom, već odnosom hromatskih snaga, pikturalnih vrednosti, zasiće-nošću i intenzitetom boja. Na primer: svetle nijanse zahtevaju veću žutu površinu nego tamne. Psihologija boje 8 • • • • • • • tople boje su pozitivne, nemirne, stimulativne hladne su negativne, odmiču se, umirujuće redosled omiljenih boja: crvena, plava, ljubičasta, zelena, narandžasta, žuta crvena-žene, plava-muškarci žene su osetlivije na boje, deset puta više muškaraca pati od slepila za boje u malim površinama omiljenije su čiste boje od senke i preliva, u velikim površinama obrnuto redosled omiljenih kombinacija boja: kontrastne ili komplementarne harmonične ili iste monohromatične ŽUTA • • • • • • • najsvetlija, najmanje popularna, naročito u tamnim tonovima jasno svetlo žuta je dopadljiva, vesela, simbol sunca sveta boja u kini, a kao zlatna u hrišćanstvu označava svetlost i božansku slavu nedopadljiva je neutralizovana i zelenožuta-bolest, ljubomora, izdajstvo, zavist, boja karantina Juda se slika zaogrnut u žuti plast kvalitet žute dolazi do izražaja u kombinaciji sa drugim bojama CRVENA • • • • • • • najači intenzitet i najveću privlačnu snagu pozitivna je, približava se, ubrzava puls i podiže krvni pritisak crvena je bila prva boja koja je imala ime u primitivnim jezicima najviše se upotrebljavala u primitivnim i u klasičnoj umetnosti boja materije crvena i žuta su politeističke boje, vezuju se za veselja, karnevale simbolizuje najprimitivnije strasti i emocije: bes , opasnost 9 • zastave u funkciji borbe za neki cilj su crvene PLAVA • • • • • • hladna, vedra, pasivna, umirujuća Gete je nazivao "zanosno nista" plava i zelena su ritualne boje Faustovske, monoteistične, boje usamljenosti, sadašnjosti koja je vezana za prošlost i budućnost gura nas u daljinu, (Špengler) u crkvi znači nadu, iskrenost, vedrinu ZELENA • • • • ima relativno neutralni emocionalni efeka, teži ka pasivnosti Špengler je naziva specifično katoličkom bojom u veri ona označava besmrtnost i kontemplaciju, vaskrsenje uopšteno znači svežinu, sirovost, mladost LJUBICASTA • BELA • svetla i nežna, čistota, nevinost hladna, nameće žalost i rezignaciju, melanholična, udaljava se SREDNJE SIVA • CRNA • • svečanost, dubina, žalost, smrt znak tajanstvenosti i terora spokojna i trezvena starost, pasivnost 10