Познавање робе - Безалкохоћна пића Економско трговинска школа Семинарски рад из Познавања робе Безалкохолна пића Ивана Јовић Пожаревац, 2014. Садржај 1. Увод ...................................................................................................................... – 3 – 2. Врсте безалкохолних пића ................................................................................. – 4 – 2.1. Бозе ........................................................................................................ – 4 – 2.2. Воћни сок .............................................................................................. – 5 – 2.3. Кабеза .................................................................................................... – 6 – 2.4. Квас ....................................................................................................... – 6 – 2.5. Клакер ................................................................................................... – 7 – 2.6. Кока кола .............................................................................................. – 8 – 2.7. Лимунада .............................................................................................. – 9 – 2.8. Оранжада .............................................................................................. – 10 – 2.9. Фанта ..................................................................................................... – 10 – 2.10. Сода вода ............................................................................................ – 11 – 2.11. Спрајт .................................................................................................. – 12 – 2.12. Тоник ................................................................................................... – 12 – 2.13. Топла чоколада ................................................................................... – 13 – 2.14. Швепс .................................................................................................. – 13 – 2.15. Шербет ................................................................................................ – 14 – 3. Правилник о квалитету и другим захтевима за освежавајућа безалкохолна пића .................................................................................................................... – 15 – 3.1. Опште одредбе ..................................................................................... – 15 – 3.2. Посебне одредбе .................................................................................. – 15 – 4. Закључак .............................................................................................................. – 18 – 5. Литература ........................................................................................................... – 19 – 1. Увод безалкохолних пића У ову групу сврстава се велики број напитака, који углавном служе за освежавање и немају нарочиту хранљиву вредност. На тржишту западне Европе и САД има их неколико стотина. Углавном се производе индустријски или полуиндустријски, а као произвођачи се јављају фабрике за прераду воћа, пиваре, већи произвођачи алкохолних пића, као и посебне фанрике појединих напитака, као што су Coca-Cola, Pepsi-Cola и други. У производњи безалкохолних пића употребљава се већи број компоненти, међу којима су најважније: вода или минерална вода, шећер, глукозни сируп, воћни екстракти, екстракти лековитих (ароматичних) биљака, угљен-диоксид (ради газирања), као и разни адитиви витамини, ароме, боје, конзерванси стабилизатори и др. Воћне базе добијају се посебним поступком од цитрусног (поморанџе, лимуна, грејпфрута) и континенталног воћа, уз додатак средства за поправку боје, укуса, мириса и вискозности. За производњу цитрусних база употребљавају се и коре плодова или се, пак, плодови прерађују са кором. Воћни сирупи добијају се од бистрих и мутних воћних сокова, као и од цитрусних база са додатком веће количине шећера до 30%. Шећер се најчешће додаје у виду сирупа од сахарозе и глукозе. Сирупи се употребљавају за производњу освежавајућих напитака, а продају се и у трговини робом широке потрошње. Највише се производе сирупи од поморанџе, лимуна, малине, рибизле, јабуке и други. Вода за добијање већине безалкохолних пића подвргава се одређеној технолошкој припреми – омекшавању, филтрирању и другим поступцима. Зависно од састојака који им дају основна органолептичка својства, освежавајућа пића се могу сврстати у следеће групе: · освежавајућа безалкохолна пића са воћним соком, · освежавајућа безалкохолна пића са цитрусним и другим базама, · освежавајућа безалкохолна пића од биљних екстракта, · освежавајућа безалкохолна пића на бази житарица (боза, квасац), · ароматизована освежавајућа безалкохолна пића и · сода-вода. Као освежавајућа безалкохолна пића употребљавају се и природни воћни сокови, али се они због свога састава и хранљиве вредности третирају као производи од воћа. Квалитет безалкохолних освежавајућих пића утврђује се на сличан начин као за воћне сокове. За сваки тип производа прописана је минимална количина сувих материја (најмање 8%) и угљен диоксида (најмање 4,9г/л). Од пића ове врсте тражи се да не садрже алкохол изнад 0,5 вол%, ни конзервансе изнад дозвољене количине. У светској, исто као и у домаћој потрошњи освежавајућих безалкохолних пића посебно место заузимају пића на бази биљних екстракта, од којих су веома позната пића типа ''кола'' (Cola) кока кола (Coca-Cola), пепси кола (Pepsi-Cola), затим разне тоничне воде (Tonic Water), швепс (Schweppes) и друга. 2. Врсте безалкохолних пића 2.1. Боза Сл. 1 – Боза из Бугарске Боза је освежавајуће безалкохолно пиће које се добија ферментацијом воденог раствора кукуруза - пројиног брашна, шећера и квасца. Пије се хладна, боја је жућкаста, течност је замућена као густи сок. Занатлија који прави бозу се назива бозаџија. Била је обавезни артикал, поред лимунаде, у посластичарницама оријенталног типа које су држали Албанци и Горанци. У тим посластичарницама су се могли добити и слаткиши оријенталног типа, јако слатки, као што су тулумбе, туфахије, ћетен халва, баклава, кадаиф ... Када би се помешала по принципу пола-пола са лимунадом добијало би се пиће по називу „шприцер“. Али наравно то није био онај прави шприцер од вина и сода воде. Данас се у неким самопослугама може купити флаширана боза у пластичним литарским флашама. 2.2. Воћни сок Воћни сок је врста безалкохолног пића које се добија цеђењем сокова из воћа и поврћа. Сл. 2 - Чаша воћног сока од наранџе Сокови се могу делити по разним категоријама. Једна од подела може бити на бистре и густе. Бистри имају већи проценат воде и прави су сокови. Насупрот томе, густи имају већи удео воћних делова — од мало пулпе па до целих парчади воћа. Сокови могу бити газирани или негазирани. Негазиране варијанте су најчешће и то су прави воћни сокови. Такви су, на пример, свеже цеђени и већина идустријских. С друге стране, газирани сокови садржже и удео индустријски додатог угљен-диоксида. Они имају нешто другачији укус, а могу се користити и за отклањање проблема са варењем. У зависности од састава, називани су „црним“ и „жутим“. Црни имају укус коле, а жути поморанџе. У индустријске сокове се додају и адитиви, чија је функција добијања одговарајуће боје или укуса. У већину се се додаје и шећер. Углавном се пакују у атрактивну амбалажу, најчешће од пластике, тетрапака, стакла и сличног материјала. Сокови се често пију због доброг утицаја по здравље, на пример, сок од наранџе садржи витамин Ц, а сок од бруснице може спречити инфекције. Међутим, конзумирање сока у већим количинама може довести до гојазности, а пијење превише сока који садржи велику количину фруктозе доводи до дијабетеса типа II. Такође, често се дешава да због шећера, заслађивача, емулгатора, вештачких боја и конзерванса воћни сок може бити више штетан него користан по здравље организма. На српском тржишту, за пример, истраживање Националне организације потрошача открило је да сваки трећи сок нема удео воћа представљен на амбалажи. Стога је и њихов утицај на здравље измењен. НОПС истиче да се тиме обмањују потрошачи који мисле да пију нешто здраво, притом не знајући да у себе већином уносе шећер и воду. Воћни сок би требало да садржи 100% воћа. Додавањем воде и шећера или меда у воћни сок добија се воћни нектар, који има лошији утицај на здравље. 2.3. Кабеза Кабеза је старо српско пиће. Кабеза на турском значи сок. Раније, у претходна два века пиће је било јако популарно у народу. Када су вашари били једина забава и није било супер, мега и хипер маркета већ само самосталних занатлија и малих трговина ово пиће је било често освежење. Аутентична кабеза се производи само у малим содаџијским радњама, које су сада малтене већ потпуно нестале. То је пиће црвене или наранџасте боје које се прави од биљног сирупа и соде. Има сладак укус, по много чему специфичан, благо је газирано. Ово пиће симболизује стару, искрену, праву вредност коју су дивље и необуздано тржиште и глобализација уништили. У Београду га нисмо нашли али зато у Нишу постоји радња са традицијом од 40 година која још увек производи кабезу и клакер. У Србији је основана омладинска организација „Кабеза начин живота“ која је добила име по овом пићу. 2.4. Квас Квас је руски народни без или слабоалкохолни хладни напитак, добијен ферментацијом мешавине ражи или млевеног јечма. Руски квас је један од најбољих безалкохолних напитака. Ушао је у употребу пре више од хиљаду година. Квас је први пут у Русији споменут 989. године када је кијевски кнез Владимир превео своје поданике у хришћанство. У летопису је забележено – „поделити народу храну, медовину и квас“. Сл. 3 - Квас По деловању на организам сличан је кефиру, кумису (кисело кобиље млеко), киселом млеку и ацидофилину (врста јогурта). Као и сваки производ млечнокиселог врења, квас регулише делатност желудачно-цревног тракта. Та лековита својства се објашњавају садржином у квасу млечне киселине, витамина, слободних аминокиселина, разних шећера и микроелемената. Број витамина у квасу наизглед није велики, али њихово редовно узимање осетно позитивно утиче на организам. Припрема кваса по старим рецептима представља врло сложену и дуготрајну процедуру с много рада. Од намакања зрна, клијања и парења до сушења, млевења и припреме слада протекне преко 70 дана. Међутим, у данашње време се може купити концентрат кваса од која је једноставно направити квас. Квас садржи много витамина Б1 и E, што му даје лековита својства. Не препоручује се људима који имају проблема са јетром, гастритисом и повишеним крвним притиском. Садржај алкохола у квасу је од 0,7 % до 2,2 %. Квас се лако припрема како у индустријским тако и у домаћим условима. За припремање у домаћим условиmа су обично коришћени квасац и зрневље. Да би му се дале посебне нијансе укуса, пићу се често додају јагоде, рен, мента, хмељ, крушке или друге биљке и плодови. У Русији су чести случајеви продаје лажног кваса. Овај квас се по правилу продаје у пластичним боцама, а садржај је газирана вода, обојена и ароматизована. 2.5. Клакер Клакер је безалкохолно, бистро, освежавајуће пиће. Састоји се од воде, шећера, газирано је а има и додатак који му даје атрактивну боју (црвену, лила или браон) и укус који подсећа на крушку, или евентуално неко друго воће. Клакер се прави по малим приватним пунионицама оваквих пића где морају бити испуњени одређени хигијенски услови. Клакер је претходница Кока-коле и других освежавајућих пића на овим просторима. До појаве "Витасока“, шездесетих година двадесетог века, био је једно од ретких освежавајућих пића која су се могла купити. Продавао се у стакленим флашама од 2 децилитра а поклопац је био од порцелана са гумом ради дихтовања, и жичаног држача. Традиционално се продавао из велике вангле напуњене ледом. Данас се клакер може наћи само још на неким вашарима у забаченим местима. Клакер је производио мајстор занатлија содаџија у содаџијској радњи (содари ). Клакер се раније продавао у содарама или посластичарама. 2.6. Кока кола Кока-кола (енгл. Coca-Cola) је безалкохолно газирано пиће и истоимена мултинационална компанија са седиштем у Атланти, граду у којем је Џон С. Пембертон дана 8. маја 1886. године продао прву претечу овог пића справљену од сирупа и газиране воде. Сл. 4 – Кока кола лого То је у исто време и један од разлога што је Атланта добила организацију Олимпијских игара 1996. године, на стогодишњицу модерне историје ових игара, а истовремено и стогодишњицу кока-коле. Кока-кола је данас након више од сто година постојања један од најпознатијих светских брендова. Сва безалкохолна газирана пића на свету имају приближно исту формулу: 90% воде и 10% шећера. Вода и шећер су, дакле, основни састојци и кока-коле, којима се додаје угљен диоксид, карамела, ортофосфорна киселина, природне ароме и кофеин, на основу формуле која је као и сваки други индустријски производ, непозната јавности али позната и одобрена од стране санитарних удружења. Вода мора да буде пречишћена на исти начи свугде у свету како би кока-кола имала исти укус ма где била произведена. Шећер у кока-коли има 108 грама по литри. Уз помоћ киселина, шећер се претвара у глукозу и фруктозу. Варијанта кока-коле је и Диет кола без шећера, са енергетском вредношћу 1,8 килокалорија по литри. Угљен диоксид је гас који омогућава да нам уз помоћ мехурића брже пренесе типични укус пића. Карамел даје кока-коли типичну тамну боју која се постиже и уз минималне количине. Ортофосфорна киселина има веома важну улогу конзерванса. Она је присутна у природи, пре свега у јабукама, и основни је састојак у припреми сирупа. Кофеина у једној литри кока-коле има 100 mmg количина која се може наћи у једној шољици беле кафе. Природне ароме су у ствари сви они састојци који у комплексу екстракта и природних есенција цвећа, воћа, листова корења и сл. чине срж формуле кока-коле, индустријску тајну, а која кока-коли даје карактеристичан слатко-горак укус. Од прехрамбених адитива кока-кола садржи: · фенилаланин, · фосфорна киселина - е338, · натријум цикламат - е952, · ацесулфам к - е950, · аспартам - е951, · натријум цитрат и · натријум бензоат - е211. 2.7. Лимунада Лимунада је име дато различитим врстама сокова. У Сједињеним Државама, Канади, Данској и Балканским државама, лимунада се односи на негазирано пиће помешано са лимуновим соком, шећером и водом. У Уједињеном Краљевству, Аустралији, Швајцарској и Новом Зеланду, појам се односи на разнобојно, газирано пиће са укусом лимуна. У Индији, лимунада (такође позната као limbu paani) односи се на негазирано пиће са соком од лимуна, шећером и водом којој се понекад додаје со. 2.8. Оранжада Оранжада је безалкохолно, бистро, освежавајуће пиће тајанственог садржаја. Састоји се од воде, шећера, газирано је а има и непознати додатак који му даје атрактивну боју (наранџасту) и укус који би требао да подсећа на поморанџу. Оранжада је слична клакеру и прави се по малим приватним пунионицама оваквих пића содарама. Оранжада и клакер су претходница Кока-коле и других освежавајућих пића на овим просторима. До појаве "Витасока“, шездесетих година двадесетог века, било је једно од ретких освежавајућих пића која су се могла купити. Продавала се у стакленим флашама од 2 децилитра а поклопац је био од порцелана са гумом ради дихтовања, и жичаног држача. Традиционално се продавао из велике вангле напуњене ледом. Данас се оранжада и клакер могу наћи само још на неким вашарима у забаченим местима. Клакер и Оранжаду је производио мајстор занатлија содаџија у содаџијској радњи (содари ). Клакер и оранжада су се раније продавали у содарама или посластичарама. 2.9. Фанта Сл. 5 – Лименка фанте Фанта је безалкохолно пиће које производи Кока Кола компанија. Како Кока Кола није могла да се продаје у Нацистичкој Немачкој због проблема око транспорта насталих после Британског и Француског објављивања рата 1939. Кока Кола компанији је почела са производњом Фанте како би задржала профит у земљи током рата. Кока Кола је Фанту увела у Америку после Другог светског рата, а 1960. је откупила марку. Најпопуларнији укус Фанте је наранџа, доступна у 180 земаља. По количини Бразил је највећи потрошач Фанте на свету. Фанта је такође популарнија у Европи него у Америци. Постоји преко 70 различитих укуса Фанте, већина доступних само у неким земљама. На пример у Румунији постоји Фанта Шоката која је прављена по традиционалном Румунском пићу Соката. Неки исти укуси носе различита маркетиншка имена. 2.10. Сода вода Сода вода је безалкохолно пиће произведено тако што се под притиском обогаћује обична вода угљен диоксидом, да би се добила газирана вода. Ово безалкохолно пиће се раније производило у мањим радионицама (содарама) а мајстори који су то радили су се звали содаџије. Укус такве воде је веома сличан данашњим јако газираним киселим водама. Сода вода се паковала у тзв. сифонске боце, које су се производиле од стакла и на којима је био монтиран метални механизам са ручком. Од сода воде „содаџије“ су правиле и освежавајућа пића додавањем екстракта и шећера па се добијао : клакер, оранжада или кокта. Овим пићима су се пуниле мале флашице или литарске боце (као за киселу воду или вино) са специјалним затварачем (такозвани пивски затварач). Сода вода је била јефтино пиће и користила се за уклањање симптома јаке киселине у стомаку, прављење шприцера итд. Сифонске боце су се користиле по више пута, и кад би се испразниле носиле се код содаџије на поновно пуњење. Локал или занатска радња где се производи и продаје „сода вода“ се назива "содара" или "содаџијска радња". Проналазач сода воде је Џозеф Пристли енглески научник из осмнаестог века. Сл. 6 - Сифонска боца 2.11. Спрајт Сл. 7 - Конзерве спрајта Спрајт (енгл. Sprite) је безалкохолно, освежавајуће пиће са укусом лимуна, које производи Кока Кола компанија. Спрајт је газирано пиће које је врло слично напитку 7ап. У Америци је уведено 1961, где је дошао из Немачке и прво се звао Fanta Klare Zitrone. Спрајт се продаје у зелено плавим лименкама, и провидно зеленим флашама. Данас се спрајт продаје у преко 190 земаља. 2.12. Тоник Тоник је газирано пиће обогаћено кинином које му даје препознатљив горак укус. Пиће је добило име по својим медицинским, тоничним, ефектима кинина који је додаван у пиће у циљу спречавања појаве маларије. Медицински тоник се првобитно састојао само од газиране воде и великих количина кинина и са намером се правио за коришћење у ендемским маларичним подручјима Јужне Азије и Африке. На подручју британске Индије, војници су мешали тоник са џином добијајући џин-тоник који је био укуснији од самог тоника. Данас, већина тоника садржи медицински безначајне количине кинина који се само користи ради специфичног укуса. Данашњи тоник је мање горак, некад и заслађен. Тоник се често користи за прављење коктела и то најчешће коктела на бази џина. Сл 8 - Тоник 2.13. Топла чоколада Топла чоколада (или какао) је загрејано безалкохолно пиће чији су уобичајени састојци чоколада, која се додаје у истопљеном облику или као какао прах, топло млеко или вода, и шећер. Течна чоколада је слична топлој чоколади, али се прави само од истопљене чоколаде или чоколадне пасте а не од праха растворљивог у води. 2.14. Швепс Швепс (en. Schweppes Indian Tonic Water) је најстарији безалкохолни газирани напитак на свету. Сл. 9 – Швепс у стакленој боци Kрајем 18. века, Џејкоб Швепс, швајцарски часовничар и аматерски научник дошао је до закључка да су „мехурићи гаса у води изузетно здрави за бубреге и крвне судове“. После низа експеримената успео је да раствори гас у води и произведе сода-воду. Тако је настао Швепс чији су главни састојци сода-вода и сок од лимуна обогаћени аромом кинина. Џејкоб Швепс је 1783. у Лондону основао компанију „Швепс“ (en. „Schweppes“). То је прва фабрика соде-воде. Компанија је брзо стекла велики углед на тржишту, па је 1836. проглашена главним снабдевачом Британске краљевске породице. Прави успех компанија „Швепс“ је постигла 1870. године када је пуштен у продају „Индијен Тоник Вотер“ (en.Indian Tonic Water). Швепс Индијен Тоник Вотер је био изузетно популаран међу британским колонистима широм света који су га пили са Џином, верујући да их штити од маларије. Велику популарност ово пиће стиче током 50-их и 60-их година 20. века и дефинитивно постаје светски бренд. Главни произвођач Швепса је Кока Кола, мултинационална компанија и светски лидер у производњи безалкохолних пића. Нутритивна вредност за 100мл. 2.15. Шербет Шербет (или шербе) је топло освежавајуће безалкохолно пиће слично чају или медовини. Прави се тако што се печени шећер прелије хладном водом а затим кува док не проври. Сам назив потиче од турске речи „şerbet“. Шербет је у наше крајеве дошао из арапских земаља и Турске. Овај напитак користи се поред поменутих земаља и у Србији, Бугарској, Македонији и Босни и Херцеговини. Шербет се користи као напитак или као прелив за неке колаче. При прављењу прелива за колаче, шербету се могу додати уље, мед, ванилин шећер или сок од лимуна... Прелив сличан шербету користи се за : тулумбе, татлије, туфахије или баклаву. Шербеџија је особа која продаје шербет из великог, карактерисричног бокала. Сл. 10 - Шербеџија 3. Правилник о квалитету и другим захтевима за освежавајућа безалкохолна пића 3.1. Опште одредбе Произвођачка спецификација мора да садржи кратак опис технолошког поступка производње производа, основне захтеве квалитета, извештај о испитивању захтева квалитета, као и податке из декларације у складу са Правилником о декларисању и означавању упакованих намирница. О донесеним произвођачким спецификацијама произвођач води евиденцију, која мора да садржи следеће податке: 1) евиденцијски број спецификације; 2) датум доношења произвођачке спецификације; 3) датум почетка производње према произвођачкој спецификацији; 4) датум извршеног испитивања захтева квалитета утврђених у произвођачкој спецификацији. Производи се стављају у промет у оригиналном паковању и морају на амбалажи, етикети, документу, алкици, привеску или омоту имати декларацију у складу са Правилником о декларисању и означавању упакованих намирница. У производњи производа могу се додавати адитиви у складу са Правилником о квалитету и условима употребе адитива у намирницама и о другим захтевима за адитиве и њихове мешавине. 3.2. Посебне одредбе Освежавајућа безалкохолна пића су производи добијени посебним технолошким поступком од воде за пиће или природне минералне воде или природне изворске воде, којима се могу додавати: ароме, шећери, хидролизати скроба, воћни сок, концентрисани воћни сок, сок од поврћа, жита и производи од жита, соја и производи од соје, хмељ и производи од хмеља, сурутка и друге намирнице, са или без додатка угљен-диоксида, минералних соли и витамина. Концентрована мешавина од два или више састојака може се ставити у промет као “базна сировина за производњу освежавајућих безалкохолних пића”. Базна сировина за производњу освежавајућих безалкохолних пића може да садржи само адитиве прописане Правилником о квалитету и условима употребе адитива у намирницама и другим захтевима за адитиве и њихове мешавине. Количина адитива у базној сировини за производњу освежавајућих безалкохолних пића после растварања према упутству, не може бити већа од количина прописаних наведеним правилником. Базна сировина у промету мора да буде декларисана и мора је пратити извештај о извршеном испитивању захтева квалитета. Освежавајућа безалкохолна пића морају испуњавати следеће захтеве квалитета: 1) да сензорна својства одговарају врсти декларисаног пића; 2) да садрже најмање 7% суве материје (мерено рефрактометром на 20 °С), осим за освежавајућа безалкохолна пића са нижом енергетском вредношћу; 3) да садрже највише 0,5% в/в етанола; 4) да је садржај угљен-длоксида, као карактеристичног састојка, најмање 2 г/л; 5) да садрже највише 250 мг/л кофеина, ако овим правилником није друкчије прописано за поједине производе; 6) да садрже највише 85 мг/л кинина, ако овим правилником није друкчије прописано за поједине производе. · Освежавајућа безалкохолна пића која на декларацији имају ознаку “без кофеина” могу да садрже највише 0,5 мг/л кофеина. · Освежавајућа безалкохолна пића која на декларацији имају ознаку “тоник”, морају да садрже најмање 15 мг/л кинина. · Освежавајућа безалкохолна пића која на декларацији имају ознаку “са сурутком” морају да садрже 40-49% сурутке. · Освежавајућа безалкохолна пића која на декларацији имају ознаку “са јогуртом” морају да садрже 20-40% јогурта од обраног млека. Ако се освежавајућа безалкохолна пића стављају у промет без додатка угљен-диоксида, назив производа мора да садржи реч “негазирано” (нпр: “негазирано освежавајуће безалкохолно пиће”). Освежавајућа безалкохолна пића са воћним соком морају да садрже најмање 6% м/м воћног сока од цитрус воћа или најмање 10% м/м од осталих врста воћа. Освежавајућа безалкохолна пића, произведена од мешавине више врста сокова од воћа и поврћа декларишу се тако што се у списку састојака наводе све врсте употребљених сокова по опадајућем редоследу. Укупна количина употребљених воћних сокова у мешавини мора бити најмање 10% м/м. Вода са аромом је производ добијен од природне минералне воде или природне изворске воде са додатком одговарајућих арома. Декларација за воде са аромом у називу мора да садржи податак о врсти воде (нпр: “минерална вода са аромом…”). Прашак за освежавајућа безалкохолна пића је производ чијим се растварањем у води са или без додатка шећера или заслађивача, према упутству на декларацији, добијају освежавајућа безалкохолна пића која испуњавају захтеве квалитета прописане овим правилником. Таблета за освежавајућа безалкохолна пића је производ чијим се растварањем у води са или без додатка шећера или заслађивача, према упутству на декларацији, добијају освежавајућа безалкохолна пића која испуњавају захтеве квалитета прописане овим правилником. Енергетско пиће је производ који се производи од састојака који мора да садржи најмање 10% суве материје (мерено рефрактометром на 20 °C). Декларација за енергетско пиће мора да садржи и упозорења следеће садржине: “Не препоручује се деци млађој од 18 година, трудницама, дојиљама, особама са срчаним тегобама и особама преосетљивим на кофеин” и “Не препоручује се конзумирање са алкохолом”, као и податак о дозвољеном дневном уносу. Упозорења морају да се налазе у истом видном пољу у коме се налази назив производа и морају бити написана словима чија величина не може бити мања од слова којима се означавају састојци. 4. Закључак У оквиру индустрије за прераду воћа и поврћа једну грану сачињава производња сокова. Мада тесно везана за остале начине прераде воћа и поврћа ова област има и својих специфичности. Те специфичности су нарочито дошле до изражаја развићем групе производа названих освежавајућа газирана пића. Технолошка подударност и заједничка опрема здружиле су ове две производње, које се не само подударају већ и допуњавају (проширење асортимана, продужење сезоне рада, боље коришћење радне снаге и сл.). С обзиром на нагли развој ове производње, условљен низом елемената (урбанизација, развој саобраћаја, пораст животног стандарда и др.) област сокова и освежавајућих напитака. добија посебан индустријски карактер. Ову индустријску област већ данас у Србији обележавају брзи пораст производње и повећање индустријских објеката који се претежно или искључиво баве овом производњом. Ово се може потврдити само са неколико података. Ова производња је у организованом индустријском облику у Југославији забележена шездесетих година, да већ у 1975. години чини око 50% укупно прерађених производа од воћа. У 1987. години оријентационо узето, производња сокова износила је око 300.000 тона. Вгој организација које се баве производњом безалкохолних пића нарастао је на преко 30. Како Србија има могућности и потребе и за даљим повећањем ових производа и развојем ове индустријске гране прехрамбене индустрије, јасно се може сагледати и значај обуке стручних кадрова за ову област. Литература · Др Славољуб Урошевић, Нада Милисављевић, Нада Марков, Познавање робе за II и III разред трговинске школе образовни профил трговац и трговински техничар, Завод за уџбенике, Београд · http://www.tehnologijahrane.com/knjiga/tehnologija-bezalkoholnih-pica-2 · http://www.tehnologijahrane.com/pravilnik/pravilnik-o-kvalitetu-bezalkoholnih-pica PAGE - 8 -