1. Naredbe i načini adresiranja 1. Objasniti koji će podatak biti dodat akumulatoru A posle instrukcije ADDA 20[X]. Akumulatoru A će posle gore napisane instrukcije biti dodat sadržaj sa adrese 20 uvećane za vrednost indeksnog registra X. 2. Koji načini adresiranja su primenjeni i šta će tačno biti sadržaj akumulatora posle instrukcija LDX #100 i LDA 20[X] ? X je oznaka 16-bitnog indeksnog registra, A je 8-bitni akumulator. Neposredno i indeksno adresiranje, a sadržah akumulatora će biti bajt sa adrese 20 uvećane za vrednost indeksnog registra X, odnosno bajt sa adrese 120. 3. Objasniti koji će podatak biti dodat akumulatoru A posle instrukcije ADDA [X]. U akumulatoru će biti prethodna vrednost uvećana za vrednost sa adrese na koju pokazuje X. 4. U indeksnom registru X osmobitnog računara nalazi se podatak 6000. Koji podatak će biti prebačen u akumulator posle instrukcije LDA 6000, a koji posle LDA [X]? Posle obe instrukcije u akumulatoru će biti vrednost sa adrese 6000. 5. U registru X se nalazi podatak 100. Objasniti koji će podatak biti dodat akumulatoru A posle instrukcije ADD A , [X]. ADD je instrukcija dodavanja. U akumulatoru A će biti njegova prethodna vrednost uvećana za vrednost sa adrese na koju pokazuje X. 6. U registru X se nalazi podatak 100. Objasniti koji će podatak biti dodat akumulatoru A posle instrukcije ADD A , 20 [X]. ADD je instrukcija dodavanja. U akumulatoru a će biti njegova prethodna vrednost uvećana za vrednost sa adrese 120. 7. Šta sadrži polje operanda u slučaju neposrednog (immediate) adresiranja, a šta u slučaju direknog (apsolutnog) adresitanja? U slučaju neposrednog adresiranja polje operanda sadrži neposrednu vrednost koja se predaje instrukciji, a kod direktnog adresiranja polje operanda sadrži adresu na kojoj se nalazi vrednost koja se predaje instrukciji. 8. Šta sadrži polje operanda u slučaju indirektnog (postrednog) adresiranja? Kod indirektnog adresiranja polje operanda sadrži adresu na kojoj se nalazi adresa na kojoj se nalazi podatak koji se predaje instrukciji. 9. U memoriji osmobitnog računara počev od adrese 6000 nalazi se tabela bajtova. Koje su instrukcije potrebne bi računar u akumulator A preuzeo treći podatak iz tabele koristeći indeksno adresiranje? Pretpostaviti da postoji 16-bitni indeksni registar X. LD X,#3 LDA 6000[X] 10. Šta se dešava sa tokom programa ako za vreme dok je prekid maskiran stignu dva zahteva za prekid od dve periferije? Kako će odvijati tok programa neposredno posle skidanja maske prekida? Ukoliko su maskom prekida onemogućeni prekidi od strane obe periferije, tok programa se neće promeniti jer periferije nemaju pravo da traže prekide. Neposredno nakon skidanja maske prekida analizator prekida može početi proces obrade prekida ukoliko neka periferija to zatraži. 11. Navesti primer bilo koje instrukcije uslovnog skoka i opisati šta ta instrukcija radi. ”JE” insktukcija uslovnog skoka je unarna instrukcija koja menja sadržaj programskog brojača na adresu koja je argument instrukcije ukoliko je Z fleg setovan. (Ili jednostavnije: ”JE Labela” instukcija uslovnog skoka će izvršiti skok na Labelu ukoliko je Z fleg setovan – jednak jedinici). 12. Navesti bar tri primera unarnih instrukcija i opisati šta radi instrukcija rotiranja nadesno (ROR). INC, DEC, LDA. ROR (ROtate Right – rotiraj udesno) instrukcija pomera svaki bit u desno. Bit najmanje važnosti (LSB) kopira i u zastavicu prenosa (Carry flag) i u bit najveće važnosti (MSB). Ovom rotacijom se ne gubi ni jedan bit. Drugi operand tipa intidžer ukazuje na to za koliko mesta je potrebno pomeriti podatak. 13. Navesti bar tri primera unarnih instrukcija i opisati šta radi instrukcija pomeranja nalevo (SHL). INC, DEC, LDA. SHL (SHift Left – pomeri ulevo) instrukcija vrši logičko pomeranje bitova operanda ulevo. Bit najveće važnosti (MSB) se kopira u zastavicu prenosa (Carry flag), dok se u bit najmanje važnosti (LSB) upisuje 0. Ova instrukcija udvostručuje vrednost operanda. Drugi operand tipa intidžer ukazuje na to za koliko mesta je potrebno pomeriti podatak. 14. primer bilo koje aritmetičke instrukcije kod koje je jedan od operanada adresiran direktnim načinom adresiranja i opisati šta tačno radi instrukcija navedena u primeru. ADD Ax, Bx – Ova instrukcija Uvećava promenljivu Ax za vrednost promenljive Bx. 15. Navesti primer bilo koje aritmeričke instrukcije kod koje je jedan od operanada adresiran neposredno (immediate) i opisati šta tačno radi instrukcija navedena u primeru LDB Ax, #10 – Ova instrukcija neposredno upisuje vrednost 10 u promenljivu Ax. 16. Navesti bar tri primera unarnih instrukcija i opisati šta radi instrukcija INC DEC, LDA, ROR – INC (INCrease – uvećaj) instrukcija uvećava sadržaj operanda za 1. 17. Navesti primer bilo koje instrukcije kod koje je jedan od operanada adresiran indeksno i opisati šta tačno radi instrukcija navedena u primeru. LDB Ax, 10[Bx] – Ova instrukcija upisuje u Ax vrednost sa adrese koja se dobija tako što se na offset (10 u ovom slučaju) doda vrednost promenljive Bx. 18. Opisati postupak pristupa tabeli (nizu podataka) krišćenjem indirektnog (posrednog) adresiranja I korišćenjem indeksnog adresiranja. Početna adresa niza podataka je poznta. Primer instrukcije: LDB Ax,[Bx] (indirektno adresiranje) U ovakvom slučaju potrebno je LDB instrukciju staviti u petlju. Pre petlje u adresu Bx se upisuje adresa prvog elementa niza, a zatim unutar petlje, nakon LDB instrukcije se poziva instrukcija INC Bx koja će uvećati vrednost promenljive Bx za jedan i u narednom ciklusu se pristupa sledećem elementu niza. Primer instrukcije: LDB, Ax,Pa[Bx] U ovom slučaju Pa je početna adresa niza, a razlika u odnosu na prethodni primer je u tome što se u Bx upisuje 0, kao početna vrednost. 19. Opisati šta znače operandi četvoroadresne instrukcije kod nekadašnjih računara I kako je broj operanda smanjivan do jednoadresene. Uzmimo primer instrukcije za sabiranje. Prvi operand bi bio prvi sabirak, drugi bi bio drugi sabirak, treći bi bio rezultat, a četvrti adresa naredne instrukcije. Četvrti operand izbačen je uvođenjem naredbi skoka, uz podrazumevano izvršavanje prve sledeće instrukcije koja se nalazi u ROM-u. Treći operand je izbačen tako što se rezultat upisivao u akumulator, a zatim naredbom “store” bi se vrednost akumulatora sačuvala u RAM memoriju. Drugi operand je izbačen tako što bi se i sabirak nalazio u akumulatoru. Upisivanje sabirka u akumulator bi se vršilo instrukcijom load. 20. Navesti bar tri primera unarnih instrukcij i opisati šta radi instrukcija DEC. IND, ROR, LDA. DEC (Decrease – umanji) instrukcija umanjuje sadržaj operanda za 1. 21. Navesti primer bilo koje instrukcije kod koje je jedan od operanada adresiran indirektno (posredno) i opisati šta tačno radi instrukcija navedena u primeru. LDB Ax, [Bx] – Ova instrukcija upisuje u Ax vrednost sa adrese koja je vrednost promenljive Bx. Bx ima ulogu pokazivača na adresu na kojoj se nalazi željeni podatak. 22. Navesti primer jedne binarne dvoadresne aritmetičke instrukcije i opisati šta radi i šta označavaju operandi. ANDB Ax, Bx – Ova instrukcija predstavlja logičko I koje se vrši nad podacima dužine 8 bitova. Operand Ax je “glavni” operand, a Bx je maska. Na onim pozicijama bitova na kojima je u Bx operatoru 0, odgovarajući bit Ax operatora će biti resetovan, odnosno vrednost će mu nakon ove instrukcije biti 0. 23. Koje su insrukcije za prenos podataka? MOV A, B – Prebacivanje sadržaja registra B u registar A. Ova instrukcija prebacuje podatak iz jednog registra u drugi. Instrukcije tipa load (LD, LDB, LDA...) služe za prebacivanje podataka iz memorijskih lokacija u registre, dok se za obrnuti slučaj koriste instrukcije tipa store(ST, STB). 24. Navesti bar tri primera unarnih instrukcija i opisati šta rade. INC, DEC, ROR, SHL - *Za opise vidi odgovore na pitanja 11, 11, 14 I 16 gde su pojedinačno objašnjavane. 25. Po čemu se jednoadresne instrukcije razlikuju od dvoadresnih i šta znače njihgovi operandi? Jednoadresne instrukcije za razliku od dvoadresnih imaju jedan operand I brže se izvršavaju. Operandi najčešće predstavljaju adrese memorijskih lokacija nad ili sa kojima se vrši instrukcija, ali mogu biti I brojevi (kod neposrednog adresiranja). 26. Navesti primer bilo koje instrukcije za premeštanje podataka i opisati šta ta instrukcija radi. Vidi odgovor na 19. pitanje. 27. Opisati proces izvršavanja instrukcije za poziv potprograma (šta se dešava sa programskim brojačem i tokom programa, da li se neki podaci cuvaju i kako ...). Instrukcija za izvršavanje potprograma (call) kopira sadržaj programskog brojača (PC) najčešće u stek, zatim u PC upisuje adresu prve instrukcije potprograma. Nakon završetka potprograma naredbom za povratak u glavni program (return) se u PC upisuje poslednja vrednost upisana u stek. 28. Opisati instrukcije za pomeranje podatka udesno (shift). Nije neophodno navesti tačne mnemonike. SHR (SHift Right – pomeri udesno) instrukcija vrši logičko pomeranje bitova operanda udesno. U bit najveće važnosti (MSB) se upisuje 0, dok se bit najmanje važnosti (LSB) kopira u zastavicu prenosa (Carry flag). Ova instrukcija prepolovljava vrednost operanda. Drugi operand tipa intidžer ukazuje na to za koliko mesta je potrebno pomeriti podatak. 29. Opisati instrukcije za rotiranje podatka. Nije neophodno navesti tačne mnemonike. ROL (ROtate Left – rotiraj u levo), ROR (ROtate Right – rotiraj u desno) instrukcija pomera svaki bit udesno. Bit najmanje važnosti (LSB) kopira i u zastavicu prenosa (Carry flag) i u bit najveće važnosti (MSB). Ovom rotacijom se ne gubi ni jedan bit. Drugi operand tipa intidžer ukazuje na to za koliko mesta je potrebno pomeriti podatak. 30. Koje su prednosti DMA prenosa podataka nad prenosom pomoću prekida? Prednosti se ogledaju u tome što se kod DMA sa procesora skidaju obaveze kontrole upisa/ispisa podataka u memoriju. DMA kontroler zatraži od procesora upravljanje magistralom i kada procesor to odobri, može nesmetano da radi nešto drugo dok DMA kontroler vrši prenos podataka. 31. Opisati ukratko, sa nekoliko rečenica, DMA prenos podataka i prenos pomoću prekida (navesti samo osnovne principe rada ova dva načina prenosa). Kod DMA prenosa podataka DMA kontroler zatraži od procesora upravljanje magistralom i kada procesor to odobri, može nesmetano da radi nešto drugo dok DMA kontroler vrši prenos podataka. Kod prenosa pomoću prekida periferija postavlja zahtev za prekid, proesor prekida izvršavanje tekućeg programa, izvrši prenos podataka, a zatim nastavi sa izvršavanjem prekinutog programa 32. Opisati postupak kojim otpočinje i kojim se završava DMA prenos. Šta zahteva periferija, kako odgovara mikroprocesor na početku i na kraju ciklus prenosa podataka? Vidi 31. pitanje. Periferija zahteva upravljanje magistralom, mikroprocesor to odobrava na početku, a na kraju periferija vraća magistralu procesoru. 33. Šta sve treba da obavlja DMA kontroler kod direktnog pristupa memoriji? DMA kontroler mora upravljati adresnom magistralom u vreme DMA prenosa, upravljati magistralom podataka, generisati adrese lokacija u memoriji, brojati prenete podatke, izabrati način upravljanja, smer prenosa itd. 34. Opisati u nekoliko rečenica osnovni princip rada direktnog pristupa memoriji (DMA prenosa). Vidi 27. pitanje. 35. Opisati u nekoliko rečenica osnovni princip rada prenosa pomoću prekida (interapta). Vidi 27. pitanje. 36. Ko pokreće (inicira) prenos podataka u slučaju programiranog prenosa, ko u slučaju prenosa pomoću prekida, a ko kod prenosa pomoću DMA? Objasniti. U slučaju programiranog prenosa program (programer) inicira prenos, kada na red dođe set naredbi koji treba da obavi proveru spremnosti periferije i prenosa podataka. U slučaju DMA prenosa procesor takođe inicira prenos podataka, ali ga ne vrši već to obavlja DMA kontroler. Kod prenosa pomoću prekida periferija je ta koja inicira prenos tako što postavi zahtev za prekid, a prenos obavlja procesor ili DMA ukoliko postoji. 37. Objasniti uslovni programirani prenos podataka (prenos sa čekanjem I prenos sa proverom – polling). Kod prenosa sa čekanjem, procesor ulazi u petlju I konstantno proverava da li je periferija spremna za prenos, dok kod prenosa sa proverom procesor izvršava neki zadatak I s vremena na vreme proverava da li je perfierija spremna. 38. Koje vrste programiranog prenosa podataka postoje i šta ih karakteriše? Vidi 36. pitanje 39. Koji signali se koriste kod prenosa podataka iz memorijski mapirane periferije, a koji kod prenosa podataka iz periferije sa nezavisnim U/I adresnim prostorom? 40. Objasniti u nekoliko rečenica prenos podataka iz periferije direktnim pristupom memoriji. DMA kontroler zatraži od procesora dozvolu za upravljanje magistralama adresa I podataka, zatim generiše adrese lokacija u memoriji gde će smestiti blok podataka iz periferije, potom broji podatke sve dok ne izbroji celu dužinu bloka kada završava upis I vraća procesoru upravljanje nad magistralom. 41. Opisati ulogu prioriteta i maske prekida kod prenosa podataka pomoću prekida (interapta). Brze periferije poput optičkih diskova ne mogu da čekaju, jer se disk brzo okreće, dok je magnetna traka sporija, a terminal je najsporiji. Zbog toga se uvode prioriteti I maske prekida. Neka npr. magnetna traka koja je većeg prioriteta od terminala, a manjeg od optičkog diska, zatraži prekid, onda analizator prekida postavlja masku prekida koja onemogućava terminal ili drugu magnetnu traku da zatraži prekid. Optički disk je većeg prioriteta I može prekinuti program za prenos podataka sa magnetne trake. 42. Objasniti pojam vektora prekida? Vektorski prekid je način realizacije sistema prekida kod kog periferije šalju adresu rutine za obradu prekida. Svaki prekid ima svoju rutinu obrade I kod ovakvog sistema analizator prekida je realizovan hardverski, što znatno ubrzava proces obrade prekida. 43. Ako treba svake sekunde preneti po jedan podatak iz periferije u računar da li bi bilo bolje (sa gledišta angažovanja procesora) to uraditi putem prekida ili direktnog pristupa memoriji. Odgovor obrazložiti. Bolje bi bilo koristiti DMA jer bi prekidi znatno usporili procesor. DMA kontroler svakako prekine procesor kako bi zatražio dozvolu za upravljanje magistralom, ali procesor se ne zamara samim prenosom I čekanjem da se isti završi. 44. Ko započinje prenos podataka kod uslovnog programiranog prenosa? Objasniti. Vidi 33. pitanje. 45. Da li računari sa nezavisnim adresnim prostorom za U/I koriste istu magistralu adresa za pristup U/I i memoriji ili postoje posebne magistrale? Objasniti kako u tom slučaju mikroprocesor razlikuje memorijske lokacije od registara U/I uređaja. Kod računara sa nezavisnim adresnim prostorom se koristi ista magistrala za pristup registrima U/I uređaja I memoriji. Postoje posebne U/I instrukcije koje generišu posebne upravljačke signale koji su dostupni samo U/I međusklopovima, ali ne i memoriji. 46. Koja je razlika između memorijski mapiranog i nezavisnog U/I adresnog prostora? Vidi 43. i 46. pitanje 47. Koje funkcije ostvaruju uređaji za komunikaciju između računara i periferijskih jedinica? To je DMA, vidi 32. pitanje 48. Ako neki računar koristi memorijski mapirani (preslikani) U/I po čemu mikroprocesor razlikuje pristup memorijskim lokacijama od pristupa registrima U/I uređaja? Objasniti odgovor Kod memorijski mapiranog adresnog prostora je deo adresa posvećen memoriji, a deo registrima U/I uređaja. Naredbe za pristup registrima U/I uređaja su iste kao I za pristup memoriji. 2. Standardi u komunikaciji 49. Koliko približno vremena treba da se pošalje jedan bajt asinhronom serijskom vezom brzinom 50 kb/s? Odgovor obrazložiti. Uzevši u obzir da je ram sastavljen od start-bita, 8 bitova za podatak i stop-bita, to je ukupno 10 bitova za jedan bajt. U sekundi se pošalje 51200 bitova, odnosno 5120 bajtova podataka. Dakle potrebno vreme je 1/5120 sekundi za jedan bajt. 50. Koliko približno treba vremena da se u idealnim uslovima prenese datoteka (fajl) veličine 100 kilobajta asinhronom serijskom vezom bitske brzine 50 kilobita u sekundi? Ako je ram sastavljen od start-bita, 8 bitova za podatak I stop bita, onda je za prenos jednog bajta potrebno 10 bitova. 100kB = 102400 bajta, 50 kb/s = 51200 b/s. Za datoteku od 100kB, potrebno je preneti ukupno 1024000 bitova asinhronom serijskom vezom. Kako je brzina prenosa bitova 51200 b/s, ukupno vreme potrebno da se prenese 1024000 bitova je 20 sekundi. 51. Koliko približno vremena treba da se pošalje jedan bajt asinhronom serijskom vezom brzinom 50 kb/s sa parametrima veze 8N1 (osam bita, bez parnosti, jedan stop bit). Da li bi se to vreme povećalo, smanjilo, ili ostalo isto ako bi parametri bili 8N2? Odgovor obrazložiti. 8N1: 50kb/s = 51200 b/s, za 1 bajt treba 9 bitova, vreme potrebno za za prenos bajta je 9/51200 s. 8N2: za 1 bajt treba 10 bitova (8 za podatak I 2 stop bita), vreme potrebno za prenos jednog bajta je 10/51200s, što je više nego kod 8N1 rama. 52. Koliko približno treba da se u idealnim uslovima prenese datoteka (fajl) veličine 100 kilobajta asinhronom serijskom vezom bitske brzine 50 kilobita u sekundi? Ram sadrži 8 bita podataka bez kontrole parnosti (8N1). 53. Koliko približno treba vremena da se u idealnim uslovima prenese datoteka veličine 50 kilobajta asinhronom serijskom vezom bitske brzine 20 kilobita u sekundi? Ram sadrži 8 bita podataka bez kontrole bita parnosti (8N1). 54. Opisati vrste serijskog prenosa podataka, sinhroni, asinhroni RS232, RS422 i RS485. Serijski prenos podataka znači da se podaci prenose bit po bit. Postoje 2 načina usklađivanja prijemnika I predajnika. Prvi je korišćenjem takta I to je onda sinhroni serijski prenos, a drugi je asinhroni kod kojeg se podaci pakuju u ramove koji sadrže bitove za sinhronizaciju. RS 232 je full-duplex, RS 422 je multidrop (jedan predaje više sluša) sa do 10 slušalaca, RS 485 je poludupleks (svako može da šalje I sluša, ali samo jedan šalje u jednom trenutku). 55. Opisati razliku između sinhronog i asinhronog serijskog prenosa. Vidi pitanje 54. 56. Koja je razlika između simetričnog (balansiranog) i nesimetričnog tipa prenosa podataka i koji od njih je bolji sa gledišta osetljivosti na šum, koji sa gledišta maksimalne dužine kabla a koji sa geldišta maksimalne brzine prenosa? Nesimetrični (nebalansirani) prenos podataka podrazumeva da postoji jedan vod za prenos podataka (signalni vod) i jedan za zajedničku masu (povratni vod). Kod simetričnog prenosa postoje dva voda za prenos podataka, jedan prenosi originalni signal, drugi invertovani, i naravno mora postojati zajednička masa. Simetrični prenos u odnosu na nesimetrični je daleko manje osetljiv na šum i zbog toga dozvoljava veće brzine prenosa i duže kablove, ali je i skuplji. 57. Koja je razlika između balansirane i nebalansirane (simetrične i nesimetrične) veze kod prenosa podataka? Kod nesimetrične veze se na korisni signal dodaje šum na signalnom vodu i šum na povratnom vodu. To dosta remeti korisni signal i ograničava brzinu prenosa i dužinu kabla kod ovakvog vida prenosa. Kod simetrične veze postoje dva voda za prenos podataka, to su originalni i invertovani signal. Žice su upredene kako bi isti šum koji utiče na originalni, uticao i na invertovani signal. Prijemnik oduzima ova dva signala, te se zato korisni signal duplira, a šum poništi. 58. Koliko je minimalno žica potrebno da se dvosmerno (full duplex) povežu dva uređaja asinhronom serijskom komunikacijom? Opisati čemu služe signali koji se prenose tim vezama. Da bi bio ostvaren dupleks, neophodno je da postoje dva signalna voda (kod nebalansirane veze), jedan za prijem (prijem podataka poslatih iz B u A), i drugi za predaju (slanje iz A prema B). Kod balansirane veze potrebna su dva para signalnih vodova, a masa je u svakoj vezi neizbežno još jedan poseban vod. 59. Opisati princip rada simetričnog (balansiranog ) tipa prenosa podataka, navesti njegove prednosti I nedostatke u odnosu na nesimetrični I navesti bar jedan standard prenosa koji koristi ovakav fizički sloj. 60. Objasniti pojmove simpleks, dupleks I poludupleks veze, I uporediti vezu tačkatačka sa vezom pomocu magistrale. 61. Čemu služe START i STOP bit kod asinhronog serijskog prenosa i da li su neophodn? Obrazložiti. 62. Šta sve definiše (propisuje) RS 232c standard? 63. Opisati razliku USB prenosa i IEE1394 (Fire wire) standarda prenosa 64. Opisati kakve vrste serijskog prenosa definišu standardi RS232C, RS422 i RS485 65. Uporediti USB, RS232 i IEEE1394 standarde prenosa podataka. 66. Opisati serijski asinhroni prenos podataka (RS232) 67. Koja vrsta prenosa podataka se koristi u USB magistrali i sa kojim brzinama prenosa se radi (treba navesti samo red veličine za bilo koji od USB standarda) Veza od tačke do tačke (point to point ili peer to peer) je veza između dva uređaja. Neki komunikacioni standardi (na primer RS-232) podržavaju samo ovakav tip veze. I standard RS-422 definiše samo vezu tačka do tačke s tim da je moguće da jedan predajnik predaje podatke, a više prijemnika ih primaju (svi primaju iste podatke, bez standardom definisanaog načina adresiranja prijemnika). Takva veza se u engleskoj literaturi označava kao „multidrop“. Neki standardi, kao što je paralelni PC port, podržavaju samo ovakav tip veze, ali uz mogućnost da se za jedan predajnik poveže više prijemnika u takozvani lanac (daisy-chain). Drugi način je da uređaji budu povezani pomoću magistrale (bus). Svi uređaji koji mougu da komuniciraju su vezani za istu magistralu. Uobičajeno je da jedan od njih kontroliše rad ostalih u smislu određivanja koji od uređaja će predavati a koji prihvatati podatke. Zavisno od standarda uređaj koji kontroliše se naziva „master“ ili „host“, a ostali su „slaves“ ili „devices“. U našem jeziku se koriste termini gospodar-rob, mada je mnogo češća upotreba originalnih izraza na engleskom. Gospodar može svoju ulogu preneti nekom od ostalih uređaja ukoliko su oni u stanju da igraju ulogu kontrolera na magistrali. RS 232 Standard od tačke do tačke • Podržana dupleks veza. • Standard definiše oblik rama u koji se pakuje podatak koji se prenosi. Ram se sastoji od jednog start-bita i jednog stop-bita. U ram se pored podatka (5-8 bita) može ubaciti još i bit parnosti. Karakteristike RS-422 standarda: • Asinhrona serijska veza bitske brzine do 10 Mbita/s • Balansirana (simetrična) veza sa naponskim signalima. Signal se vodi upredenom paricom. • Maksimalna dužina kabla do 1200m • U osnovi standarda je veza od tačke do tačke i veza jednog predajnika sa maksimalno 10 prijemnika (multidrop) • Standard definiše simpleks vezu ali se dodavanjem još jedne parice (dva voda) u drugom smeru može ostvariti puna dupleks veza. RS-485 standard Ovaj standard predstavlja prirodni nastavak RS-422. Osnovna razlika je u tome što je 422 standard bio definisan za vezu od tačke do tačke i jedan predajnik- više prijemnika, dok je RS-485 magistrala na koju je vezano do 32 uređaja koji su ravnopravni i svaki može da bude bilo predajnik, bilo prijemnik. Druga razlika, koja je posledica prve, je u tome što je standard RS-422 za simpleks vezu preko jedne upredene parice (dva voda) dok se po standardu RS-485 preko jedne upredene parice može ostvariti polu-dupleks veza. Karakteristike USB ukratko: • Asinhroni serijski prenos, sa balansiranim vodovima (diferencijalni signali). • Tri standardizovane bitske brzine LS(1.5 Mbita/s), FS(12 Mbita/s), HS(480 Mbita/s). • Standard USB2.0 podržava sve tri brzine, USB1.0 i USB1.1 samo LS i FS. • Veza jedan domaćin (host) - više (do 127) uređaja-članova (devices). • Domaćin dinamički dodeljuje adresu novo-priključenom uređaju. • Polu-dupleks komunikacija, smer uvek kontroliše domaćin. • Uređaji priključeni na istog domaćina, mogu podržavati različite brzine, sa svakim se komunicira maksimalnom brzinom, ako tu brzinu podržava domaćin i čvorovi između. • Standardizovani oblici konektora, raspored priključaka čak i oznake na konektorima. Sličnosti IEEE 1394 sa USB: • Asinhroni serijski prenosu upredenom paricom pomoću balansiranih signala. • Koriste se slični kablovi s tim da IEEE 1394 zahteva dve upredene parice koje za veće brzine treba da budu oklopljene. Dozvoljene maksimalne dužine kablova između pojedinih uređaja su slične (5m za USB, 4,5m za 1394). • Standard definiše sadržaje paketa pomoću kojih se prenosi informacija. Tipovi paketa su takođe slični. • Napajanje se prenosi preko kabla, samo što IEEE 1394 dozvoljava 1.5A struje (USB 0,5A). • Dozvoljeno je uključivanje i isključivanje uređaja „naživo“ (bez isključivanja napajanja) Razlike: • Osnovna, suštinska razlika je u tome što kod IEEE 1394 svaki uređaj može biti bilo domaćin (host) bilo uređaj-član i svaki od uređaja u mreži može da preuzme ulogu domaćina. Dakle, PC nije neophodan kao domaćin. • USB dozvoljava priključivanje do 127 uređaja na domaćina, na IEEE 1394 magistrali može da ih bude najviše 64. • IEEE 1394 dozvoljava značajno bržu komunikaciju. • IEEE 1394 definiše i vezu u potpunom dupleksu dok je USB ogračen na polu-dupleks veze. Veze ka sajtovima sa jednostavnim objašnjenjem standarda: