U IVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ORGA IZACIO IH AUKA SEMI ARSKI RAD STRA E DIREKT E I VESTICIJE KAO FAKTOR PRIVRED OG RASTA I RAZVOJA Mentor: prof. dr Dragana Kragulj Ime i prezime studenta i broj indeksa: Marko Dogović 103/09/M Beograd, decembar, 2009. APSTRAKT Strane direktne investicije (SDI) imaju veliki značaj za privredni rast i razvoj zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. Dosadašnja iskustva pokazuju da su strana ulaganja igrala značajnu ulogu u strukturnim promenama proizvodnje, izvoza i načinu poslovanja u zemljama korisnicama ovih sredstava. U radu su opisani načini stranih ulaganja i dat je pregled najvrednijih SDI u Srbiju, kao i njihov značaj. Posebna pažnja posvećena je uticaju SDI na ključne makroekonomske pokazatelje, kao i uticaju svetske finansijske krize na priliv SDI u našu zemlju. U radu su izneti podaci arodne Banke, Ministarstva finansija i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, na osnovu kojih je urađen niz tabela i grafika. 2 SADRŽAJ 1. POJAM, ZNAČAJ I CILJEVI PRIVREDNOG RASTA I RAZVOJA ........................ 4 2. FAKTORI PRIVREDNOG RAZVOJA ....................................................................... 6 3. INDIKATORI RAZVIJENOSTI .................................................................................. 7 4. MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA – IZVOZ KAPITALA........................ 9 5. INVESTICIONI OBLIK IZVOZA KAPITALA .......................................................... 11 5.1. Direktne investicije ........................................................................................ 11 5.2. Portfolio investicije ........................................................................................ 12 5.3 Razlike između greenfield SDI i drugih vrsta investicija ............................... 13 6. MIKROEKONOMSKI I MAKROEKONOMSKI EFEKTI STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA I NJIHOVE KORISTI ................................................... 15 6.1. Mikroekonomski aspekt ................................................................................. 15 6.2. Makroekonomski aspekt ................................................................................ 16 7. ZNAČAJ STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA ZA SRBIJU ................................ 17 8. PREDNOSTI I SLABOSTI SRBIJE ............................................................................ 20 8.1. Prednosti Srbije .............................................................................................. 20 8.2. Slabosti Srbije ................................................................................................ 21 9. SDI I KLJUČNI MAKROEKONOMSKI INDIKATORI U USLOVIMA SVETSKE FINANSIJSKE KRIZE............................................................................... 22 10. ZAKLJUČAK ............................................................................................................. 28 LITERATURA ................................................................................................................. 29 3 1. POJAM, Z AČAJ I CILJEVI PRIVRED OG RASTA I RAZVOJA1 Privredni razvoj ne možemo posmatrati van konteksta celokupnog društvenog razvoja, jer kako je privreda jedan od najznačajnijih podsistema društvenog sistema, tako je i privredni razvoj neodvojiv od ukupnog društvenog razvoja. Socijalne, političke, istorijske, geografske, kulturne i ostale neekonomske oblasti bitno utiču na ekonomske dimenzije privrednog razvoja. „Privredni razvoj (economic developement) je složen društveni proces putem kojeg svaka zemlja teži ka prelasku iz nižih u više faze ekonomske razvijenosti.“2 Dok privredni rast (economic growth) definišemo kao povećanje nacionalne proizvodnje tokom određenog vremenskog perioda, veće od porasta stanovništva. Iz datih definicija, uviđamo da je privredni razvoj širi i kompleksniji proces od privrednog rasta. Postoje dva osnovna načina za postizanje privrednog rasta: 1) povećana upotreba inputa u cilju povećanja outputa 2) optimalno korišćenje proizvodnih kapaciteta pri kojem se rast outputa ostvaruje istom količinom inputa ali da pri tome raste efikasnost njihovog korišćenja. Privredni rast se može izraziti preko pokazatelja stope rasta bruto domaćeg proizvoda, nacionalnog dohotka, kretanja bruto domaćeg proizvoda i nacionalnog dohotka per capita. Privredni razvoj se razmatra kao pokazatelj međusobnih odnosa makroekonomskih agregata kao što su društveni proizvod, nacionalni dohodak, zaposlenost, akumulacija, investicije, potrošnja, ali i kroz čitav niz drugih ekonomskih i neekonomskih elemenata, pa se stoga definiše i kao multidimenzionalni proces. Trebalo bi napomenuti i da nema privrednog razvoja bez privrednog porasta, dok obrnuta relacija ne mora da postoji, tj. moguć je privredni rast bez privrednog razvoja. Jedna od osnovnih komponenti privrednog razvoja je promena ukupne društvene strukture i privrede (promene su najizraženije u proizvodnom sastavu, odnosno učešću sektora poljoprivrede i industrije u ukupnoj proizvodnji). Sa privrednim rastom omogućava rast kako društvenog, tako i nacionalnog dohotka. Da bi se privredni razvoj realizovao potrebno je unapred definisane ciljeve uskladiti. Podizanje životnog standarda stanovništva i razvoj proizvodnih potencijala su dva najvažnija cilja. Pri tome treba voditi računa da brojnost i raznolikost Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 305 2 Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 306 1 4 ciljeva i njihova dinamičnost, otežavaju adekvatan izbor razvojnih prioriteta. Ciljevi privrednog razvoja zavise od stepena ekonomske razvijenosti zemlje i njene veličine. Iako su mnogi razvojni ciljevi međusobno komplementarni, često se u savremenim privredama nameće potreba savlađivanja problema konfliktnosti cilljeva (npr. dinamiziranje privrednog rasta i poštovanje ekoloških standarda, zatim konfliktnost dugoročnih i kratkoročnih ciljeva, i sl.). Zato bi trebalo, da svaka zemlja vodi računa o pravilnom izboru razvojnih prioriteta ali i o tome da obezbedi materijalne uslove koji su potrebni za ostvarenje željenih ciljeva. U poslednje vreme, dosta je popularan tzv. održivi razvoj (sustainable developement) koji podrazumeva samo onaj razvoj koji obezbeđuje podmirenje potreba sadašnjih generacija, ali bez ugrožavanja mogućnosti zadovoljenja potreba buducih generacija. Bazira se na optimalnom balansiranju između ekonomskih, socijalnih i faktora životne sredine u institucionalizovanim okvirima. „Podrazumeva dinamičan razvoj i ekonomski rast uz ostvarenje pravednosti, s akcentom na zapošljavanje i povećanje ličnih prihoda u okviru konkurentnijeg privatnog sektora. Dugoročno održivi razvoj podrazumeva da se bogatstvo, resursi i mogućnosti moraju rasporediti na takav način, da svi građani mogu da uživaju bar minimalne standarde bezbednosti, ljudskih prava i ostalih privilegija.“3 „Mada je jedan od prvenstvenih ciljeva svake zemlje postizanje što većeg nivoa ekonomske razvijenosti, značaj privrednog razvoja je izuzetno naglašen za sve nerazvijene zemlje. Bez ubrzanog privrednog razvoja, povećanja ukupnog obima materijalne proizvodnje i bruto domaćeg proizvoda per capita i suštinske promene strukture svoje privrede nije moguće osloboditi se ekonomske zavisnosti i neokolonojalnih odnosa. Oba ta procesa, s jedne strane privredni rast, s druge, strukturne promene privrede, teku istovremeno i nalaze se u međusobnoj uslovljenosti. Bez strukturnih promena ne može se ostvariti brz privredni rast, niti se strukturne promene vrše u zemljama čija privreda stagnira i gde ne rastu GDP i nacionalni dohodak. Uz pomoć države i merama aktivne ekonomske politike nerazvijene zemlje pokušavaju da se, u relativno kratkom roku, iščupaju iz svoje vekovne ekonomske zaostalosti. Ipak, jedna od osnovnih karakteristika procesa privrednog rasta je sporost i dugotrajnost.“4 3 4 Izvor: http://www.odrzivi-razvoj.sr.gov.yu/ Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 307 5 2. FAKTORI PRIVRED OG RAZVOJA U određenoj zemlji i u određenom vremenskom periodu, faktori koji utiču na privredni razvoj deluju u skupu i efekat zavisi upravo od uzajamnog delovanja tih faktora. Posmatrajući samo jedan faktor, uzet iz konteksta, kao sam nema veliki značaj, ali u grupi sa ostalim faktorima dobija veliku važnost. Prema klasičnoj podeli faktora privrednog rasta i razvoja, postoje četiri vrste: 1. prirodni resursi, pri čemu se prirodno bogatstvo može podeliti na tri dela: a) sunčeva energija b) minerali c) izvori biosfere (zemlja, voda, vazduh, flora i fauna); 2. rad pod kojim podrazumevamo upotrebljavanje, tj. trošenje čovekove radne snage, a koji može biti proizvodnog ili neproizvodnog karaktera; 3. kapital shvaćen kao proizvodna sredstva koja učestvuju u procesu proizvodnje i 4. preduzetništvo koje podrazumeva ukupne organizatorske, rukovodeće, upravljačke i nadzorničke poslove i sposobnosti preduzetnika neophodne u proizvodnom procesu.5 Svaki od navedenih faktora dovodi do odgovarajuće zarade: angažovanjem zemlje ostvaruje se zemljišna renta, radne snage – plata, kapitala – kamata i preduzetništva – preduzetnička dobit. Navedimo još neke bitne faktore privrednog rasta i razvoja neke zemlje ili regiona: 1. Društveno politički faktori 2. Stanovništvo 3. Kadrovi i nauka 4. Međunardno okruženje 5. Poljoprivredna proizvodnja 6. Proizvodnja, tehnika i tehnološke promene i inovacije Veći stepen prioriteta imaju faktori privrednog razvoja koji imaju širi opseg delovanja, deluju na duži rok i koji ne podležu čestim promenama, a imaju snažno pozitivno dejstvo na kretanje i razvoj privrede. 5 Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 308 6 3. I DIKATORI RAZVIJE OSTI6 Ocena stepena privredne i društvene razvijenosti može se dati analitičkim posmatranjem komponenata razvoja kao i njihovim dekomponovanjem na indikatore. Merenje agregatnih veličina kao što su proizvodnja, zaposlenost, dohodak itd. omogućava sagledavanje, kako dostignutog nivoa privrednog razvoja, tako i brzine promena u procesu razvoja, a što je od izuzetne važnosti za sprovođenje adekvatne ekonomske politike u cilju rešavanja relevantnih razvojnih problema. Korišćenje jednog indikatora može u određenim uslovima biti dovoljno za ocenu stanja i razvoja, ali često je jedan indikator nedovoljan da utvrdi odgovarajući nivo i strukturu razvijenosti, pa je potrebno primeniti i više od jednog indikatora kako bi se zadovoljio cilj analize. Tako je, na primer, društveni proizvod per capita u razvijenim zemljama davao dosta dobre rezultate, ali kod nedovoljno razvijenih zemalja ovaj pokazatelj nije bio u stanju da pruži adekvatnu sliku nivoa i promena ukupne razvijenosti, pa je bilo neophodno primeniti više indikatora. Zato se često postavlja pitanje koju kombinaciju indikatora primeniti da bi se dobila najadekvatnija slika s obzirom na cilj postavljen u analizi. Indikatori privrednog razvoja mogu biti izraženi naturalno ili vrednosno. Naturalni pokazatelji izražavaju dostignuti nivo privrednog razvoja određene zemlje i najčešće se koriste za izražavanje obima proizvodnje pojedinih proizvoda (nafta, čelik, ugalj, mleko, šećer, itd.). Dok vrednosni izrazi predstavljaju novčane pokazatelje u određenoj valuti. Jedan od najvažnijih i najčešće korišćenih pokazatelja je bruto domaći proizvod – BDP (Gross domestic product-GDP). Ako se izražava u tekućim cenama onda je to nominalni BDP (nominal GDP), mada tako izražen nije potpuno pouzdan zbog uticaja promena cena, pa je bolje koristiti realni BDP (real GDP) pri čemu se za eliminisanje tog uticaja koriste stalne (bazne) cene, uzete od neke bazne godine. Pokazatelji privrednog rasta mogu biti per capita i agregatni. Pokazatelji per capita su najčešće korišćeni indikatori razvoja i izražavaju određene veličine po glavi stanovnika, dok agregatni pokazatelji predstavljaju zbirne iznose pojedinih makroekonomskih veličina( pogledati grafikon br.3). 6 Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 311 7 Grafikon br. 1: Realni rast srpskog GDP-a 2001-2008. godine Izvor: Republički zavod za statistiku Grafikon br. 2: Rast GDP-a u zemljama u tranziciji u peridu 2004.-2008. godine Izvor: MMF Grafikon br. 3: Ukupan GDP (u milionima USD) i GDP po stanovniku Izvor: Republički zavod za statistiku 8 4. MEĐU AROD O KRETA JE KAPITALA – IZVOZ KAPITALA Sa ekonomske tačke gledišta, kretanje kapitala predstavlja najvažniji oblik međunarodnog kretanja faktora proizvodnje. Slobodan promet kapitala treba, u osnovi, da usmeri, kapital prema onim geografskim oblastima koje pružaju mogućnost ostvarivanja najvećeg profita i najrentabilnije proizvodnje.7 Kretanje kapitala iz jedne države u drugu može se posmatrati sa različitih aspekata, pa tako i podeliti na osnovu različitih kriterijuma. Navodim dve najvažnije podele: Prva, osnovna i najvažnija podela podrazumeva dva oblika izvoza kapitala: kreditni i investicioni (privatni), tj. kapital koji potiče od međunarodnih institucija (Svetska banka, EBRD, Evropska investiciona banka, itd.) i kapital iz privatnih izvora. Po svom značaju prednost imaju privatni izvori u toliko što je njihovo poslovanje orijentisano na potencijalni profit, pa je zbog toga efikasnost poslovanja veća. (pogledati šemu na str. 14) Investicioni oblik izvoza kapitala postoji onda kada se radi o neposrednom učešću u privrednim aktivnostima drugih zemalja i to kroz: 1) osnivanje samostalnih preduzeća (greenfield investicije) 2) kupovinu već postojećih (brownfield investicije, merdžeri i akvizicije) 3) kupovinu i prodaju akcija i obveznica (portfolio ulaganja) 4) zajednička ulaganja (strano preduzeće uzima značajan deo u novoosnovanom domaćem preduzeću). Kako će na narednim stranicama biti više reči o investicionim ulaganjima, trebalo bi reći i par reči o kreditnom obliku izvoza kapitala. Kreditni (kamatonski ili zajmovni) oblik izvoza kapitala se javlja onda kada se vrši kreditiranje stranih preduzeća ili država, pri čemu investitor dobija fiksne kamate od dužnika. Kretanje zajmovnog kapitala dugo je predstavljalo dominantan oblik kretanja međunarodnog kapitala. Međutim, sa razvojem finansijskih tržišta, njegovo učešće u ukupnom kretanju kapitala znatno opada. Dakle, osnovni kriterijum za obim i pravac kretanja kapitala je razlika u visini profita ili dividende kod investicionog oblika izvoza kapitala, odnosno, uvisini kamatne stope ako je reč o zajmovnom kapitalu. Investicioni 7 Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 386 9 oblik izvoza kapitala je povoljniji nego kamatonosni, s obzirom da omogućava ostvarenje većih profita (mada je i rizik ulaganja znatno veći).8 Druga podela potiče od Svetske banke, i to je podela prema motivima za investiranje. Ova podela može biti veoma korisna, jer se na ovaj način mogu jednostavno odrediti ciljne grupe investitora. Prema ovoj podeli, postoje:9 1) investicije koje traže resurse: - investicije koje traže prirodne resurse (rude, sirovine ili poljoprivredne proizvode); - investicije koje traže jeftiniju ili specijalizovanu radnu snagu; 2) investicije koje traže tržište: - investicije koje dolaze na tržišta odakle je uvoz određenih proizvoda visok; - investicije koje prate kretanje svojih kupaca – velikih kompanija; - investicije koje prate određene trendove na tržištu i angažuju lokalne dobavljače; 3) investicije koje traže povećanje produktivnosti proizvodnje, što podrazumeva racionalizaciju proizvodnje, ili povezivanje proizvodnih operacija sa drugim kompanijama u cilju smanjenja troškova i/ili specijalizacije proizvodnje; 4) investicije koje traže već postojeće kapacitete kako bi zadržale i promovisale dugoročne ciljeve svoje kompanije (one su okrenute, pre svega, privatizaciji i akviziciji, jer kupovinom postojećih kompanija zadržavaju proizvodni program i postojeće tržište). Takođe, cilj može biti i da se od sirovina proizvedu finalni proizvodi koji se po visokim cenama prodaju u onoj zemlji iz koje su te sirovine uvezene ili da se prodajom ovih proizvoda na svetskom tržištu ostvaruju visoki profiti, jer je tražnja za njima velika i cene veoma visoke . Motivi se mogu sagledati i u mogućnosti uvozne supstitucije, izbegavanja carinskih barijera, stvaranja novih prostora za svoju delatnost, ostvarenje ekonomske i političke dominacije, obezbeđenje vojno-strategijskih ciljeva itd.10 Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 386 9 http://www.siepa.gov.rs 10 Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 388 8 10 5. I VESTICIO I OBLIK IZVOZA KAPITALA Strani kapital u zemlju može ući po dva osnova, i to po osnovu direktnog investiranja (greenfield ulaganja, merdžeri, akvizicije) ili kroz kupovinu akcija kompanija - portfolio investicije (u slučaju tranzicionih zemalja to se odnosi na privatizaciju). Po svom značaju ističu se direktne investicije. (pogledati šemu na strani 14) 5.1. Direktne investicije Direktne investicije predstavljaju najrizičniji oblik međunarodnog kretanja kapitala, ali zato obezbeđuju i najveće profite. Podrazumevaju dugoročna ulaganja kapitala u inostranstvu, ali i ulaganja u tehničko-tehnološki proces, organizaciju rada itd. Vlasnik kapitala zadržava i funkciju svojine i funkciju upravljanja, tj. izvoznik kapitala organizuje i kontroliše upotrebu kapitala. Razlikuje se nekoliko oblika ulaganja kapitala u formi stranih direktnih investicija. Po svom značaju istakao bih pre svega greenfield strane direktne investicije zbog koristi koje donose privredi u razvoju u koju se ulaže i njihovih direktnih efekata na mikro i makro aspekte domaće privrede. Jer to su investicije koje podrazumevaju izgradnju potpuno novih proizvodnih kapaciteta koji su u 100% vlasništvu tog investitora, što znači da on odlučuje o sudbini tih sredstava. Izgradnjom novih fabrika i preduzeća „na ledini“, putem greenfield SDI, direktno se doprinosi povećanju proizvodnih kapaciteta zemlje i zapošljavanju novih radnika. Takođe, greenfield investiranje ima i značajan efekat na povećanje ukupnih investicija jer daje pozitivan signal ostalim potencijalnim investitorima. Ovakve investicije su od posebnog značaja za zemlje u tranziciji, međutim najteže je privući ih jer su greenfield investicije najosetljivije na investicioni ambijent, pa su tako i ređa opcija kod zemalja u tranziciji jer je rizik investitora veći, a i nestabilni su uslovi privređivanja. Brownfield strane direktne investicije podrazumevaju kupovinu već postojećih zgrada, skladišta i kancelarijskih prostora od strane stranih investitora. Napuštene i zapuštene lokacije i objekti u gradskim zonama su poseban izazov za investitore. Dugi period nekorišćena gradska zemljišta postaju ekološki, socijalni i estetski problem grada, te stoga treba stimulisati investitore da osposobe za upotrebu postojeće industrijske objekte i lokacije gde već postoji prateća infrastruktura. U zemljama u tranziciji ovaj vid investicija je češći slučaj, nego greenfield investicije, iz razloga što u tim zemljama postoji mnogo 11 neiskorišćenih kapaciteta kao i velikih kompanija iz socijalističkog perioda koje, na primer, čekaju proces privatizacije ili stečaja. Merdžeri i akvizicije (mergers and aquisitions) predstavljaju direktna ulaganja putem spajanja i preuzimanja. Merdžeri podrazumevaju spajanja dva ili više odvojenih i nezavisnih međunarodnih kompanija u jedan novi entitet. Akvizicija podrazumeva pripajanje preduzeća u inostranstvu njegovom kupovinom, čime preduzeće koje je pripojeno dobija novog vlasnika i novi menadžment. Kod merdžera i akvizicija dolazi do promene vlasništva nad postojećim resursima, tako da ovaj oblik investiranja ne dovodi do povećanja oblika proizvodnje i zaposlenosti. Dešava se i da u početnom periodu dođe do smanjenja kapaciteta i otpuštanja određenog broja radnika. Ipak merdžeri i akvizicije mogu uticati na povećanje ukupnih investicija u narednim periodima i značajno doprineti privrednom rastu zemlje kroz unapređenje poslovanja firmi i transfer tehnologije. Isto tako ovim oblikom ulaganja može se rešiti problem opstanka domaćih preduzeća koja su pred bankrotstvom.11 Joint venture investicije (zajednička ulaganja) strano preduzeće uzima značajan udeo u novoosnovanom domaćem preduzeću. 5.2. Portfolio investicije Po drugom osnovu, strani kapital u zemlju može ući kroz kupovinu akcija kompanija. Portfolio investicije podrazumevaju ulaganje slobodnog kapitala u kupovinu hartija od vrednosti od strane nerezidenata, bez namere da se time utiče na poslovnu politiku preduzeća. Ulaganja mogu biti u vidu vlasničkih HoV (akcije) ili dužničkih hartija od vrednosti (obveznice), pa tako i dohodak u vidu dividendi i kamata. Ovo je indirektni oblik investiranja, gde se domaći kapital premešta u inostranstvo, pri čemu investitor nema prava da organizuje i kontroliše upotrebu kapitala. Za portfolio investicije se najčešće odlučuju institucionalizovani investitori kao što su penzioni fondovi, uzajamni fondovi, fondovi PiO, itd. Pri tome, investiraju na dugi rok, ali bez preteranog rizika, kako bi što bolje očuvali i uvećali svoj kapital. Izvor: Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd, str. 388 11 12 5.3 Razlike između greenfield SDI i drugih vrsta investicija Kada su u pitanju razlike između greenfield i drugih vrsta investicija, ističe se da, na kratak rok, zemlja domaćin ima više koristi od greenfield nego od drugih vrsta SDI. Sledeća tabela ukazuje na neke od razlika između greenfield i drugih tipova investiranja. Tabela br. 1: Razlike između greenfield SDI i drugih oblika investiranja Greenfield SDI Drugi oblici investiranja Donose strani kapital zemlji domaćinu što Donose strani kapital zemlji domaćinu, ali dovodi do povećanja vrednosti kapitala ne dovode uvek do povećanja vrednosti kapitala Uvek dovode do transfera bolje ili U slučaju da je lokalna firma u velikim teškoćama i zatvaranje je jedina savremenije tehnologije mogućnost, spajanje ili privatizacija može da odigra ulogu „spasioca“ Uvek pri ulasku u zemlju dovode do Ne dovode do otvaranja novih radnih mesta otvaranja novih radnih mesta pri ulasku u zemlju; mogu da dovedu do otpuštanja Greenfield investicije povećavaju broj Investicije koje ulaze kroz spajanja i preduzeća, pa samim tim i konkurenciju, pa pripajanja mogu da dovedu do povećanja ne povećavaju koncentraciju na tržištu koncentracije i monopola Greenfield investicije su mnogo stabilniji Portfolio investicije su kratkoročne prirode izvor kapitala jer predstavljaju dugoročno i u uslovima krize mogu da dovedu do ulaganje u fiksnu imovinu „bega“ kapitala Na duži rok mnoge od ovih razlika između načina ulaska investicija se smanjuju ili potpuno nestaju. Merdžeri i akvizicije često ulažu u proizvodnju i transfer nove ili bolje tehnologije kao i greenfield investicije. Razlike između ova dva načina ulaska kada je u pitanju otvaranje novih radnih mesta, često se smanjuju tokom vremena i više zavise od motiva ulaska nego od načina. 13 Šema: Klasifikacija oblika izvoza kapitala OBLICI IZVOZA KAPITALA INVESTICIONI KAPITAL (prvenstveno privatni) KREDITNI KAPITAL (prvenstveno državni) PORTFOLIO INVESTICIJE KRATKOROČNI DEPOZITI U INOSTRANE BANKE Vlasničke HoV – Akcije Dužničke HoV – Obveznice DIREKTNE INVESTICIJE DUGOROČNI SPOLJNI ZAJMOVI Greenfield investicije Brownfield investicije Akvizicije (aquisitions) Merdžeri (mergers) Joint venture investicije 14 6. MIKROEKO OMSKI I MAKROEKO OMSKI EFEKTI STRA IH DIREKT IH I VESTICIJA I JIHOVE KORISTI 6.1. Mikroekonomski aspekt Kad je reč o mikroekonomskom aspektu, tu se prvo misli na uticaj stranih direktnih investicija na performanse preduzeća, tokom samog procesa proizvodnje, a i kasnije, načina prodaje, marketinga i drugih aktivnosti. Ukoliko je u pitanju privatizacija, iskustvo iz proteklih deset godina tranzicije je pokazalo da su strani direktni investitori sposobniji za vođenje procesa restrukturiranja u preduzećima nego domaći vlasnici i menadžeri. To je uglavnom zbog činjenice da, na nivou preduzeća, proces prestrukturiranja podrazumeva fundamentalne promene u strukturi i upravljanju preduzeća, što nailazi na značajan otpor. Promena vlasništva je često neophodan uslov da bi se izvele takve reforme jer je veoma mali broj domaćih investitora koji bi mogli da budu u ulozi strateškog investitora tj. dugoročnog investitora sa iskustvom u poslovanju preduzeća. S druge strane, strani investitori koji dolaze putem greenfield ulaganja, unose sa sobom savremenu tehnologiju i znanje čijim se korišćenjem poboljšava kvalitet proizvoda, usluga i rada preduzeća. Sledeći pozitivan uticaj jeste u polju modernizacije upravljanja u preduzećima. Kako strani ulagači uglavnom potiču iz razvijenih tržišnih ekonomija u kojima je maksimizacija profita odavno najvažniji cilj bilo kog proizvodnog procesa, te je kontrola i upravljanje proizvodnjom od velikog značaja, oni poseduju savremena znanja i veštine uspešnog korporativnog upravljanja koje je uglavnom nepoznato domaćoj privredi. Takođe deluju i u pravcu modernizacije asortimana proizvoda; strane kompanije uglavnom uvode nove proizvodne asortimane na domaće tržište o kojoj god grani privrede da je reč: hrana, piće, lekovi, kozmetika, usluge mobilnih operatera i sl. Strane direktne investicije takođe znače i novi metod prodaje, adekvatan tržišnoj privredi gde marketing ima značajnu ulogu. Konačno, prednost stranih investicija ogleda se i u tome što se tim putem domaća preduzeća, kojima stranci upravljaju integrišu u svetsko tržište, te se stoga i domaća privreda uključuje u proces globalizacije, čiji su veliki pokretač strane investicije. Sve gore navedeno se najčešće odnosi na velike multinacionalne kompanije, koje su u stanju da prihvate poslovni rizik ulaska na nedovoljno razvijeno tržište, što manje kompanije ipak često nisu u mogućnosti. 15 6.2. Makroekonomski aspekt Postoji jaka zavisnost između stranih direktnih investicija i drugih makroekonomskih pokazatelja u državi. Prilivi stranog kapitala često se koriste za pokrivanje velikih deficita u tekućem računu prouzrokovanih uvozom potrošačkih i investicionih proizvoda koji se ne proizvode u zemlji. Iskustva velikog broja zemalja su pokazala da su strane direktne investicije povoljniji kanal priliva neophodnog stranog kapitala u odnosu na uzimanje klasičnih kredita na međunarodnom finansijskom tržištu. Kada se radi o izgradnji potpuno novog preduzeća, „na ledini“, ono koristi u potpunosti nove resurse za razliku od privatizacije, što znači novo zapošljavanje, nova proizvodnja, veći output, veći realni GDP, pa samim tim i viši životni standard i veći privredni rast, što je neophodno privredi u razvoju. Kod investicija je važno pomenuti i uticaj multiplikacije na tražnju; nove investicije podstiču mnogo širu privrednu aktivnost od same te investicije, na primer izgradnja nove fabrike koja će zaposliti nove radnike i stvarati nove proizvode, tokom samog procesa investiranja znači i zapošljavanje i angažovanje građevinarskih kapaciteta, cementne industrije, koja će snabdevati građevinski materijal, fabrike mašina i oprema koje će isporučiti ta osnovna sredstva, fabrike stakla, nameštaja, proizvođače energije, itd. Grafikon br. 4: Efekat multiplikacije12 Nivo cena Dodatno pomeranje usled multiplikacije AD3 AD1 AD2 Količina outputa Prvobitno pomeranje AD usled izgradnje fabrike 12 Izvor: N. Gregori Mankju, 2008., Principi ekonomije, Ekonomski fakultet Beograd 16 7. Z AČAJ STRA IH DIREKT IH I VESTICIJA ZA SRBIJU Tokom proteklih nekoliko godina, Srbija je dosta napredovala u pogledu političkih i ekonomskih reformi. U toku su brojne značajne zakonodavne reforme, koje su u više navrata pohvaljene od strane vodećih međunarodnih institucija, a koje za cilj imaju usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije. Izveštaj o izvodljivosti EU, posebno daje značaj reformama u oblasti makroekonomske stabilnosti, poboljšanja finansijskog sektora, zakonodavne aktivnosti i spoljnih odnosa.13 Međunarodnim kompanijama se u Srbiji garantuje isti pravni tretman kao i domaćim firmama. Isto tako, dozvoljeno im je da ulažu sredstva u bilo koju industriju, kao i da slobodno transferišu sve finansijske i druge aktive, uključujući profit i dividende. Strani investitori koji su u Srbiju došli na početku tranzicije ostvarili su visoke prinose, često zbog slabe konkurencije u mnogim delatnostima ili pak (u slučaju banaka) zbog izuzetno visokih aktivnih kamatnih stopa. To je naročito bio slučaj sa investiranjem u banke i hartije od vrednosti - obveznice devizne štednje i akcije boljih preduzeća i banaka na Beogradskoj berzi. Sve zemlje u razvoju, gde spada i Srbija kao zemlja u tranziciji, smatraju strane investicije značajnim izvorom privrednog razvoja, modernizacije, rasta proizvodnje, zaposlenosti i prihoda. One isto tako imaju veliki i politički i ekonomski značaj jer daju signal drugima da ta zemlja ima određene performanse i ekonomsku budućnost i da se ulaganje može pokazati kao profitabilno. Sa te strane gledano, kreatorima ekonomske politike je vrlo važno da stvore odgovarajuću investicionu klimu koja pogoduje privlačenju stranih direktnih investicija. Isto tako, dobar signal investitorima je dat i potpisivanjem CEFTA14 sporazuma koji je Srbija potpisala 19. decembra 2006., kao i potpisivanjem EFTA15 sporazuma 17. decembra 2009. Faktor koji značajno doprinosi povoljnoj investicionoj klimi je i stimulativno poresko okruženje. S obzirom da strana ulaganja u privredni razvoj jedne zemlje predstavljaju vrstu specifičnog ekonomskog posla, koji podrazumeva jasno definisanje prava i obaveza obe strane, potrebno je unapred obezbediti adekvatnu zakonsku regulativu i odgovarajuće propise koji će učiniti da se strani ulagač, po pitanju opstanka svog kapitala u stranoj Izvor: www.siepa.gov.rs Sporazum o zoni slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi (CEFTA) 15 Sporazum o zoni slobodne trgovine između Republike Srbije i država Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA) 14 13 17 zemlji, oseća zakonski sigurno i zaštićeno. U Srbiji još uvek ne postoji jasan pravni okvir, niti postojeći zakoni pružaju dovoljnu osnovu za gradnju transparentnog legalnog sistema koji bi povećao nivo poverenja i zainteresovanosti stranih investitora za ulaganje u ovo područje. Posebnu grupu problema čini i nepostojanje reforme javne administracije i upravljanja javnim finansijama. Administrativna procedura za otvaranje novog preduzeća je izuzetno složena i može da oduzme mnogo vremena, ali se radi na tome da se smanji. Između ostalog, investitore uglavnom brine i brzi rast plata u javnom sektoru, što može da pojača pritisak na inflaciju, ukorenjena korupcija, kao i još uvek nereformisano pravosuđe. Pored toga, „socijalističko“ radno zakonodavstvo u Srbiji previše štiti radnike i ne stimuliše otvaranje novih radnih mesta. Sadašnji sistem zakupa gradskog građevinskog zemljišta ometa osnivanje novih firmi, a tržište nekretnina takođe trpi zbog postupka izdavanja dozvola za gradnju, koji je i dalje nedefinisan. Jedan od načina za rešavanje ovog problema bila bi restitucija imovine oduzete za vreme komunizma koja je preduslov za definisanje vlasništva u sektoru nekretnina.16 Treba istaći da budućnost srpske privrede u najvećoj meri zavisi od povećanja priliva stranih investicija. Iz tog razloga treba preduzeti dodatne mere na planu stvaranja kvalitetnijeg poslovnog ambijenta u svakom pogledu, koji će za strane investitore predstavljati izazov. Zabrinutost u vezi sa stranim direktnim investicijama postoji i zbog toga sto su investicije ulazile uglavnom u sektor nerazmenljivih dobara – bankarstvo, osiguranje, energetiku, telekomunikacije i nekretnine.17 Iz razvojne perspektive, najznačajnije su investicije koje podstiču produktivnost i tehnološki napredak, naročito u sektoru razmenljivih dobara, pošto podstiču konkurentnost i izvoz. Priliv u sektor nerazmenljivih dobara može da izazove i neželjene posledice (čak i ako poveća produktivnost) ako ne generiše devizni priliv. Veliki priliv investicija u sektor nerazmenljivih dobara, naročito u sektor nekretnina, često dovodi do kreditne ekspanzije, porasta cena imovine, koji vodi rastu plata i dovodi do premeštanja resursa od razmenljivih ka nerazmenljivim dobrima. Sa rastućom tražnjom za uvozom i smanjenom ponudom razmenljivih dobara, deficit tekućeg platnog bilansa postaje neminovan. Izvor: Begović B., Mijatović B., Paunović M., Popović D., 2008.,Grinfild strane direktne investicije u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, str. 25 17 Izvor: Begović B., Mijatović B., Paunović M., Popović D., 2008.,Grinfild strane direktne investicije u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, str. 27 16 18 Kada su u pitanju greenfield investicije u Srbiji, opšte mišljenje je da je njih bilo nedovoljno od početka procesa traznicije. Ipak, veoma značajan investitor iz grupe greenfield investicija je slovenački Merkator, koji je na srpskom tržištu prisutan od 2002. godine, a čija ulaganja u izgradnju tržnog centra na Novom Beogradu iznose 43 miliona evra. Takođe su značajne i investicije austrijske kompanije OMW u gradnju benzinskih pumpi širom Srbije, koje iznose 100 miliona evra. Od stranih investitora na srpskom tržištu je prisutna i američka firma za proizvodnju limenki Ball Packaging, zatim Metro cash and carry i Coca Cola HBC, koja ima najduži investicioni staž u Srbiji.18 Tabela br. 2: ajvrednije SDI u Srbiji Kompanija 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Telenor Mobilkom Austria Group Philip Morris – DIN Stadt Banca Intesa – Delta Banka Interbrew – Apatinska pivara NBG Mercator Lukoil – Beopetrol Holcim – Novi Popovac OTP Bank Alpha Bank – Jubanka U.S. Steel – Sartid Metro Cash & Carry OMV Coca Cola Africa Israel Corp. Tidhar Droga Kolinska Grand prom. Merkur Ball Corporation GTC International Hellenic Petroleum Veropulos Laiki Bank – Centrobanka Neochimiki – Rafinerija nafte Beograd General Group – Delta osiguranje Grawe Hotel IN Zemlja porekla Norveška Austrija SAD Nemačka Italija Belgija Grčka Slovenija Rusija Švajcarska Mađarska Grcka SAD Nemacka Austrija SAD Izrael Slovenija Slovenija SAD Holandija Grčka Grčka Kipar Grčka Italija Austrija Grčka Sektor Telekomunikacije Telekomunikacije Duvanska industrija Industrija Bankarstvo Pivara Bankarstvo Maloprodaja Naftna industrija Cement Bankarstvo Bankarstvo Prerada lima i čelika Veleprodaja Benzinske pumpe Bezalkoholna pića Nekretnine Industrija Maloprodaja Industrija Nekretnine Energija Maloprodaja Bankarstvo Energija Osiguranje Osiguranje Turizam Vrsta ulaganja Privatizacija Greenfield Privatizacija Tržište kapitala Tržište kapitala Tržište kapitala Privatizacija Greenfield Privatizacija Privatizacija Privatizacija Privatizacija Privatizacija Greenfield Greenfield Tržište kapitala Tržište kapitala Greenfield Greenfield Greenfield Greenfield Greenfield Greenfield Tržište kapitala Privatizacija Tržište kapitala Greenfield Greenfield Iznos (mil.EUR) 1.602 570 518 475 462 430 425 240 210 185 166 152 150 150 150 142 120 100 60 60 58 50 34 33 31 30 30 20 18 Izvor: Ekonomski anali, Ekonomska tranzicija u Srbiji 2001-2005. 19 8. PRED OSTI I SLABOSTI SRBIJE 8.1. Prednosti Srbije19 Ljudstvo i sposobnosti: konkurentna radna snaga (obučena, sa znanjem engleskog jezika i tradicionalnom izloženošću inostranstvu) Centralni položaj u Jugoistočnoj Evropi i dobar pristup tržištima preko procesa pristupanja EU, regionalnih sporazuma o slobodnoj trgovini i Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom Slika br. 1: Srbija – centar Jugoistočne Evrope Izvor: Siepa Niža cena rada za kvalifikovane radnike i radnike koji se mogu obučiti Industrijska/istraživačka tradicija i iskustvo u inženjerskim/proizvodnim poslovima Prirodni resursi i uslovi za proizvodnju u poljoprivredi i šumarstvu Poboljšana investiciona klima koja se i dalje unapređuje Stopa poreza na dobit preduzeća je jedna od najnižih u regionu 19 Strategija razvoja i podsticanja stranih ulaganja 20 8.2. Slabosti Srbije Glavne slabosti u privredi potiču od desetogodišnjeg unutrašnjeg sukoba i, kao posledice toga, međunarodne izolacije devedesetih godina prošlog veka. Početkom 1990. godine Srbija je bila industrijski i tehnološki naprednija od većine svojih suseda i mnoga njena preduzeća poslovala su konkurentno na međunarodnom tržištu. Ipak, period međunarodne izolacije učinio je da su mnogi industrijski sektori zastareli, a time je stvorena i nekonkurentnost, iseljavanje mnogih obučenih i kvalifikovanih radnika i ukupni desetogodišnji zaostatak u otpočinjanju programa privatizacije i reforme zakonodavnog sistema. Zapravo, glavni problem Srbije je konkurentnost i to bi trebalo da bude prioritet. Bez obzira na značajan napredak koji je Srbija ostvarila u proteklim godinama, ekonomska ostvarenja su nešto na čemu treba još dosta raditi, što se vidi iz mnogih važnih pokazatelja: Značajan trgovinski deficit koji je posledica oslanjanja na zajmove Stopa zapošljavanja i broj ljudi sa unosnim zaposlenjem u proizvodnoj, međunarodno konkurentnoj industriji i uslugama su prema međunarodnim standardima niski, mada su ipak bolji nego u mnogim susednim zemljama Manjak ukupne konkurentnosti zbog manjka investicija i zakasnelog otpočinjanja procesa privatizacije Loš imidž u inostranstvu, predstava političke nestabilnosti „Aleksandar Šperl, predsednik Upravnog odbora Vip mobajla, kompanije koja je u prve dve godine poslovanja uložila skoro 200 miliona evra, smatra da su dva najveća problema sa kojima se suočavaju strani investitori birokratija i nesigurnost. Većina propisa i zakona su zastareli i treba ih menjati. isu orijentisani prema poslu. Ukoliko ih sada promenite, biće mnogo bolje kada kriza prođe. edavno smo videli maratonsku sednicu u parlamentu, kada je usvojeno preko dvadeset zakona. Mnogo je stvari unapređeno i osavremenjeno. To je dobar način da se stvari poboljšaju. Država mora da stvori sredinu u kojoj može da se posluje i sa tim ne treba da se čeka jer je vreme novac. Mora da se pošalje signal da se stvari popravljaju i da se birokratija smanjuje. Ukoliko investitori vide da se zakoni i propisi menjaju, oni će odlučiti da ovde ulože svoj novac. Kazaće da je tržište dobro i da nema velikih prepreka za poslovanje. Lično sam bio zapanjen kolika količina papirologije je potrebna da bi se bilo šta uradilo.“20 20 Izvor: Blic, članak: Šperl-Birokratija koči investitore, 11.09.2009.god. 21 9. SDI I KLJUČ I MAKROEKO OMSKI I DIKATORI U USLOVIMA SVETSKE FI A SIJSKE KRIZE Nakon političkih promena u Srbiji priliv stranih direktnih investicija beleži trend rasta koji je trajao sve do kraja 2006. godine. Najveći udeo u ukupnom prilivu imali su prihodi od privatizacije, dok su greenfield investicije imale znatno manji udeo. U periodu od 2000. do 2007 godine Srbija je značajno popravila svoj udeo u ukupnom svetskom prilivu stranih direktnih investicija i pomerila se sa 116. mesta na 71. To nije bio samo slučaj sa Srbijom, već i sa svim zemljama Zapadnog Balkana.21 Na sledećem grafiku prikazane su neto SDI u Srbiju, u periodu od 2001. do 2009. godine, s tim da je za 2009. godinu uzeta prognoza od 1.5 milijardi evra. Grafikon br. 5: Srbija - eto SDI u mil. EUR (od 2001. do 2009. godine) 4,000.00 3,492.20 3,500.00 3,000.00 2,500.00 2,000.00 1,500.00 1,000.00 502.20 500.00 0.00 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 184.00 1,205.70 776.60 1,244.60 1,820.80 1,812.10 1,500.00 Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije Priliv stranih direktnih investicija u periodu od 2000. godine do polovine 2003. godine beležio je rast, kad je došlo do usporavanja priliva usled problematične političke situacije u zemlji i izbora. U 2004. godini zabeleženo je kratko usporavanje priliva SDI, da bi se u 2005. i 2006. godini rast priliva investicija nastavio. Naglo povećanje nastaje usled prodaje mobilnog operatera Telenor-u, koji je kupio Mobtel za 1,513 milijardi evra. Već naredne 2007. godine dolazi do osetno manjih priliva, jer nije bilo tako velikih Izvor: Istraživanje - studija, 2009., Svetska ekonomska kriza i posledice po privredu Srbije, Institut fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, Beograd, str.64 21 22 privatizacija kao u 2006. Zatim u 2008. nastaje period stagnacije, da bi krajem godine došlo do blagog pada koji je usled svetske finansijske krize produbljen u 2009. godini. „Iako su mnogi najavljivali totalni krah investicija, za prva tri kvartala 2009. godine SDI iznose 1,2 milijarde evra. U 2008. godini ta cifra bila je 1,8 milijardi evra. Do kraja godine očekujemo 1,5 milijardi evra ukupnih stranih investicija, što se približava cifri od pet odsto bruto domaćeg proizvoda. To uopšte nije loše za ovako tešku godinu i pokazuje da Srbija i u ovim teškim vremenima nastavlja da bude atraktivna.“22 Međutim, mnogo veći pad investicija osetilo je tržište kapitala, a to i ne čudi ako znamo da su portfolio investicije najpodložnije promenama, i da u uslovima krize brzo dovode do „bega“ kapitala. Grafikon br. 6: Kretanje indexa BELEX 15 i BELEXline (od juna 2008. do dec.2009.god.) 3,500.00 3,000.00 2,500.00 2,000.00 1,500.00 1,000.00 500.00 0.00 Apr/09 May/09 Aug/08 Nov/08 Aug/09 Mar/09 Nov/09 Dec/08 Dec/09 Oct/08 Sep/08 Feb/09 Sep/09 Oct/09 Jun/08 Jan/09 Jun/09 Jul/08 Jul/09 BELEX 15 BELEXline Izvor: Beogradska berza Uzrok naglog pada vrednosti indeksa uzrokovano je povlačenjem inostranih portfolio investitora sa tržišta Srbije usled očekivanja daljeg pada cena akcija i produbljivanja nastale krize. Najnižu vrednost u posmatranom periodu indeksi Beogradske berze ostvarili su 11. marta 2009. godine, kada je Belex 15 vredeo 354 indeksna poena, a Belex line 848 indeksna poena. Pad likvidnosti se u Srbiji odrazio i na realan sektor kroz usporavanje privredne aktivnosti. Izvor: RTS (22. nov. 2009.): izjava potpredsednika Vlade, Božidara Đelića, na tribini "Evropa za sve", posvećenoj promociji stavljanja Srbije na belu šengen listu 22 23 Pad priliva SDI utiče na smanjenje uvodjenja novih proizvodnih kapaciteta, što je imalo za posledicu smanjenje broja novih radnih mesta, smanjen rast izvoza, smanjenu tražnju i krajnja posledica jeste usporavanje privrednog rasta zemlje. Na sledećim grafikonima prikazan je bruto domaći proizvod u milionima evra i bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u evrima. Grafikon br. 7: GDP u mil. EUR (u periodu od 2000. do 2009.godine23) 40,000.00 35,000.00 30,000.00 25,000.00 20,000.00 15,000.00 10,000.00 5,000.00 0.00 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 23,520.60 20,358.00 19,075.00 17,416.40 16,033.70 12,820.90 34,259.00 31,511.00 29,542.70 Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije Grafikon br. 8: GDP per capita u EUR (u periodu od 2000. do 2009.godine22) 5,000.00 4,500.00 4,000.00 3,500.00 3,000.00 2,500.00 2,000.00 1,500.00 1,000.00 500.00 0.00 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 1,708.70 2,328.20 2,137.80 2,736.00 2,555.90 3,173.50 4,002.20 4,661.00 4,304.00 Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije Napomena: Podaci za 2009. godinu predstavljaju procenu; preuzeti su sa sajta Ministarstva finansija (http://www.mfin.gov.rs/src/3532/ ) nakon poslednjeg ažuriranja 04.12.2009. i podležni su promenama 23 24 Grafikon br. 9: GDP realni rast u % (u periodu od 2000. do 2009.godine.24) 10.00% 8.00% 6.00% 5.60% 4.00% 2.00% 0.00% 2001 -2.00% -3.00% -4.00% 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 3.90% 2.40% 8.30% 6.90% 5.60% 5.20% 5.50% Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije Na početku tranzicije, pošto se pristupilo restruktuiranju privrede, došlo je do pada ukupne proizvodnje, kada je stopa rasta realnog GDP-a u periodu izmedju 2001. i 2003. godine beležila silazni trend. Od sredine 2003. godine dolazi do naglog privrednog rasta, tako da je stopa privrednog rasta u 2004. godini skoro utrostručena u odnosu na prethodnu godinu. U sledeće dve godine dolazi do blagog smanjenja stope, da bi u 2007. godini zabeležen rast od oko 7%. U 2008. godini primetno je usporavanje stope rasta privredne aktivnosti, da bi 2009.godine Srbija zabeležila realan pad GDP-a od oko 3% Privredna aktivnost je u 2009. godini drastično smanjena usled velikog smanjenja domaće i izvozne tražnje, pada kreditne aktivnosti i smanjenja likvidnosti preduzeća. Najdublji pad beleže industrija, građevinarstvo i trgovina na malo. Na smanjenje proizvodnje uticao je veliki pad kreditne aktivnosti i agregatne tražnje, povećanje nelikvidnosti privrede i dodatne opterećenosti dužnika deprecijacijom dinara. Međutim, smanjenje proizvodnje nije pratilo veće zatvaranje preduzeća i veći pad zaposlenosti.25 Napomena: Podaci za 2009. godinu predstavljaju procenu; preuzeti su sa sajta Ministarstva finansija (http://www.mfin.gov.rs/src/3532/ ) nakon poslednjeg ažuriranja 04.12.2009. i podležni su promenama 25 Ministarstvo finansija, 2009., Analiza makroekonomskih i fiskalnih kretanja u periodu januar – jun 2009. godine, Beograd, str.4 24 25 Grafikon br. 10: Stopa nezaposlenosti (od 2004. do 2009.godine) 25 20 15 10 5 0 2004 2005 2006 2007 2008 2009 19.5 21.8 21.6 18.8 14.4 16.4 Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije Što se tiče spoljnotrgovinske razmene, tu Srbija beleži deficit (tabela br. 3, grafik br.12). Većina stranih direktnih investicija u Srbiji orijentisane su ka tržištu i spadaju u sektor nerazmenjlivih roba. Retki su primeri investicija u Srbiji koji su orijentisani ka efikasnosti kao što je brownfield investitor U.S. Steel koji predstavlja do sada najvećeg izvoznika ili na primer Ball Packaging koji je greenfield investicija koja važi za izuzetno uspešnog izvoznika. Na primer, u Irskoj, greenfield investitori, kao što su Intel, Dell, Pfizer i HP čine gotovo 90% irskog izvoza. Zato je od velike važnosti za ekonomsku stabilnost jedne zemlje da privuče strane investitore orijentisane ka efikasnosti, pošto one pomažu da se izbegne pregrevanje platnog bilansa, što i jeste problem Srbije. Kada govorimo o izvozu Srbije, pokretač privrednog rasta u prethodnom periodu bila je domaća tražnja u većoj meri nego izvoz. Srbija se kako se vidi iz grafika br. 11, nalazi tek ispred Rumunije i Albanije, pa je i to jedan od pokazatelja da Srbija treba da se ozbiljno posveti privlačenju investitora koji će poboljšati izvoz zemlje. Grafikon br. 11: Učešće izvoza robe i usluga u GDP-u 80 70 60 50 40 30 20 10.3 10 0 Mađarska Bugarska Hrvatska Rumunija Albanija Srbija 24.5 44.8 41.9 31 69.4 Izvor: BS 26 Tabela br. 3: Spoljnoekonomska razmena u mil.EUR26 Godina Uvoz robe Izvoz robe 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 200427 2005 2006 2007 2008 200928 Izvor: BS 3.986 3.968 2.694 3.606 4.758 5.919 6.589 8.769 8.564 10.463 13.507 15.494 9.139 2.531 2.723 1.369 1.558 1.721 2.075 2.756 3.879 4.898 6.428 8.825 10.973 6.809 Deficit robne razmene -1.455 -1.245 -1.325 -2.048 -3.037 -3.844 -3.833 -4.890 -3.666 -4.035 -4.682 -4.521 -2.330 Grafikon br. 12: Spoljnoekonomska razmena u mil.EUR (od 1997. do 2009.godine) 20,000 15,000 10,000 5,000 0 -5,000 -10,000 Uvoz robe Deficit robne razmene Izvoz robe Izvor: BS 26 27 Izvor: NBS; Sektor za ekonomske anlize i istraživanja; Odeljenje statistike platnog bilansa Napomena: Od 2004. godine uključena razmena sa Crnom Gorom 28 Napomena: Podaci za 2009. godinu su uzeti zaključno sa mesecom oktobrom 27 10. ZAKLJUČAK Strane direktne investicije se smatraju naboljim i najbržim načinom oporavka zemalja u tranziciji, kao i glavnim pokretačem rasta i razvoja postsocijalističkih privreda. Među njima, greenfield investicije se smatraju najznačajnijim i one se vide kao glavni način ulaska kapitala u zemlje Jugoistočne Evrope. Takvo mišljenje preovladava naročito u periodu kad tranzicija već odmakne, jer se zemlja donekle stabilizuje, rizik je manji, a razlog je i to što su najveće privatizacije tada već završene. SDI dolaze u područja i grane gde imaju uslova da ostvare što veći profit uz, naravno, što je moguće manji rizik. U tom smilsu, Srbija je dosta radila i napredovala kad je reč o stvaranju kvalitetnog i stabilnog poslovnog i investicionog ambijenta, ali daleko od toga da su stvari idealne, naročito u uslovima svetske ekonomske krize. Nema sumnje da celokupno makroekonomsko okuženje predstavlja odlučujući faktor za investitore pri donošenju odluka o svojim investicijama, a naročito kad je reč o greenfield invetsicijama. Na mnoge elemente makroekonomskog okruženja država može da utiče. Jedan od najvećih problema je dobijanje dozvola i pitanja vezana za zemljište. S obzirom da je u direktnoj vezi sa greenfield investicijama, tu možda leži odgovor zašto takvih investicija nije bilo više i zašto su drugi oblici investiranja bili intenzivniji. Reforma oporezivanja i modernizacija su veoma važan element celokupnog paketa podsticaja koji se nudi novim ulaganjima. Ukupna niska stopa oporezivanja i najniža u regionu daje dovoljan podsticaj ozbiljnim investitorima. S obzirom na stanje u svetu, izazvano posledicama svetske ekonomske krize, srpska privreda je isto tako osetila ozbiljne promene. Pokretač privrednog rasta u prethodnim godinama u Srbiji bila je u većoj meri domaća tražnja pre nego izvoz, tako da se znatan pad privredne aktivnosti može objasniti padom domaće tražnje, a ne toliko svetske, na osnovu čega se dolazi do zaključka da je kriza ozbiljno zahvatila i Srbiju. Ipak, izvoz Srbije, koji je u najvećoj meri namenjen zemljama Evropske unije, osetio je recesiju, s obzirom da je i u tim zemljama tražnja drastično opala. Ističe se da je ovogodišnji priliv stranih direktnih investicija za oko četvrtinu manji nego prošle godine, u čemu udela ima i ekonomska kriza. Smanjenje izvoza, industrijske proizvodnje, zatvaranje neefikasnih preduzeća, smanjenje zarada i rast nezaposlenosti su posledice koje je Srbija osetila tokom 2009. godine. Jedan od načina za izlazak iz krize ili za smanjenje njenih efekata je kreiranje uslova za značajnije privlačenje stranih direktnih investicija. 28 LITERATURA 1. Begović B., Mijatović B., Paunović M., Popović D., 2008.,Grinfild strane direktne investicije u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd 2. Blic, članak: Šperl-Birokratija koči investitore, (11.09.2009.god.) 3. Istraživanje - studija, 2009., Svetska ekonomska kriza i posledice po privredu Srbije, Institut fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, Beograd 4. Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija, Kragulj, Beograd 5. Ministarstvo finansija, 2009., Analiza makroekonomskih i fiskalnih kretanja u periodu januar – jun 2009. godine, Beograd 6. Ministarstvo finansija, Dr Marinko Bošnjak, 2008., Kljucne makroekonomske neravnoteže, Beograd 7. Ministarstvo finansija, Dr Marinko Bošnjak, 2008., Socioekonomski i strukturni napredak Srbije, Beograd 8. N. Gregori Mankju, 2008., Principi ekonomije, Ekonomski fakultet Beograd 9. Vlada Republike Srbije,2006., Strategija razvoja i podsticanja stranih ulaganja, Beograd 10. www.odrzivi-razvoj.sr.gov.yu (15.dec.2009) 11. www.siepa.gov.rs (15.dec.2009) 12. www.rts.rs (22. nov. 2009.) 13. www.nbs.rs (02.jan.2010.) 14. www.b92.net (22. nov. 2009.) 15. www.mfin.gov.rs/src/3532 (04.dec.2009.) 29